СП: Е, сад креће оно право...

С Порториком неће бити муке, Шпанији да вратимо мило за драго! Србија је најтежи тест положила с врло добром оценом и сада могу да се отворе две нове фасцикле – шпанска и порториканска. . .

Кошарка 04.09.2019 | 23:10
СП: Е, сад креће оно право...
Будите с миром, Србија с првог места чека другу фазу Мундобаскета!

После треће узастопне победе у групној фази и оне, најважније рецке против Италије у Фошану се осетио уздах олакшања. Знало је и неколико стотина српских присталица на трибинама колико би победа била значајна, зато се толико и славило по истеку времена... Србија је најтежи тест положила с врло добром оценом и сада могу да се отворе две нове фасцикле – шпанска и порториканска.

Пошто у наредну рунду такмичења носи сав плен, Србија ће се прво састати са – Порториком. Екипи са Кариба на овогодишњем Мундобаскету очигледно више одговара повлашћена улога пошто су се доста мучили против ривала који су испод њиховог реномеа, док су Шпанији пружили снажан отпор.

РАСПОРЕД УТАКМИЦА - ГРУПА Ј

Петак (16.30 у Вухану, 10.30 у Србији)
Србија - Порторико

Недеља (20.30 у Вухану, 14.30 у Србији)
Србија - Шпанија

Лопта је највише у рукама тренутно најбољег играча овог састава – искусног бека Давида Уертаса. Уз њега истакао се шутер Атлетикоса Гери Браун, који је био и главни дистрибутер лопте у тиму са равно шест асистенција у ова три меча. Остали били само помоћно особље. Играч с највећим искуством, добро познати 35-годишњи Реналдо Балкман више је узалудно трошио лопте, него што је заиста био од неке користи за екипу. Осим тога што је имао највећи јаз у односу упућених и погођених шутева (просек 3/10 по утакмици), лопта му се никако није лепила за прсте и има више од три изгубљене лопте по колу. Због своје борбености најбољи је скакач екипе с шест ухваћених лопти. Центарски тандем Колијер – Дијаз знао је да искористи своје тренутке и буде употребљив, али против српских асова тешко да ће моћи да направе нешто више. Чак ни да озбиљније припрете.

Селектор Еди Касијано дефинитивно може да каже да је његов тим донекле био жртва проблема с повредама. Са Џеј Џеј Бареом ово би био потпуно другачији састав. Јер, Бареа је овде алфа и омега, отац и мајка. Опоравак од повреде Ахилове тетиве га је спречио да се заједно с тимом нађе у Кини. Изостанак јесте осетљив у овако лимитираној постави, али тешко да би и он направио значајнију разлику на паркету.

Две мршаве, тешком муком стечене победе над Ираном и Тунисом, те то једно боље издање против Шпаније заиста не треба да плаши Орлове. Најважније је затворити им скок, где су били солидни и равноправно се борили са Шпанцима. Остало би српска одбрана требало да реши без проблема.

Фурија је већ нешто друго. Нису толико јаки колико би били да су ту и Пау Гасол, Серж Ибака, Никола Миротић, Ћаћо Родригез и Алекс Абринес, али су и даље тим за велико поштовање и максимални опрез. Намазани су, јако искусни и наоштрени у одбрани, а годинама нам нису били најпријатнији ривали. Осим оне чудесне победе у Турској 2010. добили су нас сваки пут када је било важно у последњих десет година.

Јесте се Фурија озбиљно намучила у последњем колу против Ирана, била је чак близу пораза, али утисак је да је то више резултат дебелог потцењивања ривала, него неке кризе у игри.

Погонско гориво ове екипе је Рики Рубио и нико није сумњао да ће тако бити. Игра страшну кошарку на овом првенству, па је најбољи стрелац и асистент екипе.

Крај Рубија командује Марк Гасол, прва виолина у рекету и један од најважних играча у систему Серђа Скариола. Шампион НБА лиге има искуства на претек и када нема његовог брата, он је све за овај тим у оба поља. Поготово јер се његов заменик Вили Ернангомез није показао толико корисним у нападачком делу. А није ни морао да се малтретира центар Шарлота превише, када око себе има довољно играча с поенима у рукама. Серхио Љуљ је коначно уз тим после испуштеног Евробаскета због тешке повреде колена и сада се тачно види колико су Фурији недостајали његова луцидност, непредвидивост и енергија у обе фазе игре.

Врло корисним показао се саиграч Николе Јокића из Денвера – Хуанчо Ернангомез. Статистички трећи играч екипе, који не троши превише лопти и углавном је врло сигуран у ситуацијама унутар линије 6,75 метара. Има правовременост у скоку, зна да надмудри противнике, мада му посао и није био тежак с обзиром на то против кога је играо. Рудија Фернандеза не треба ни истицати превише. Највећи је галамџија на терену, али много доприноси игри Шпаније. Употребљив је у свим улогама које су Скариолу потребне. Има га на важним шутевима, разиграва саиграче кад год то може, уме да подигне екипу својим брзим реакцијама, због тога је једна од осовина тима.

Колика је ширина шпанског тима показује и то да су ту још и Клавер, Ориола, Рибас, Колом... Ширина готово равна српском тиму, а опет фали неколико великих имена.

Србија ће сама бирати пут којим ће ићи. Две победе у наредној фази гарантују да се с Америма нећемо срести до евентуалног финала. Али, да не журимо превише. Прво да добијемо Порторико и обезбедимо четвртфинале, а онда да се мушки потучемо с Шпанијом за тај врх табеле!

Извор: моззартспорт

Фото: ФИВБ

Коментари / 0

Оставите коментар