Брз, бржи – Партизан!

Шта су све црно-бели добили доласком Лазара Марковића, а где су остали кратки? Црно-бели ће имати тим бржи него икад, али једну позицију су, ипак, морали боље да покрију. . .

Фудбал 04.09.2019 | 22:30
Брз, бржи – Партизан!
Најбоље је остављено за крај. Стигли су током летњег прелазног рока играчи из Арсенала и Роме (додуше, без икаквог учинка у тим клубовима), потписао је и дугогодишњи капитен репрезентације Израела, међутим, никоме се Партизанова публика није обрадовала као Лазару Марковићу. Потпис крилног нападач, два сата пре затварања пијаце, разбуктао је пламен оптимизма у Хумској 1 и дао Гробарима за право да верују да би сезона, за почетак пласманом у Лигу Европе и несигурним корацима у првенству, могла да се оконча боље него што се у први мах чинило.

Наравно, не може један играч, како год да се зове, да донесе титулу, нити је сам Лазар Марковићгаранција успеха, међутим, његов долазак по више параметара требало би да донесе корист црно-белима. Прво и најважније, уговор је потписан на три године, што значи да ће имати довољно времена да оживи каријеру и подсети на играча какав је био кад се из Бенфике преселио у Ливерпул. Затим, осим плате – за коју се на Топчидерском брду не изјашњавају колика је – ништа није коштао клуб, па ће све што направи бити чиста добит.

Даље, чињеница да је дошао у 25. години живота оставља довољно простора и Маркецу и Партизану да, кад за то дође време, још једном наплате његов одлазак у иностранство, с тим што би сад комплетан новац требало да остане у клубу, за разлику од првог мандата кад се (приличан) део „загубио“ у инвестиционим фондовима и менаџерским провизијама.

Све је то будућност. Што се садашњости тиче, највеће питање које Гробари постављају је кад ће моћи да виде на делу Лазара Марковића и колико ће му времена бити потребно да достигне форму која га је својеремено препоручила великанима попут Бенфике и Ливерпула. Истина је да је био на маргинама, од јануара 2017. до данас одиграо је само 23 утакмице (14 за Хал, осам за Андерлехт и једну за Фулам) и да не може одмах у првих 11. Чак ни на клупу. Но, ако неко зна како се „изгубљени“ играчи враћају у ритам онда је то Саво Милошевић. Примери Бојана Остојића (једногодишња пауза) и Сејдубе Суме (изгубљена сезона у Изралелу) најбоље илуструју да струка има план шта да ради са бившим репрезентативцем.

Уосталом, утисак је да је у фудбалском смислу потонуо, да је дотакао дно и да сад нема куд осим – на површину. Нема бољег „центра за рехабилитацију“ од „Земунела“, у својој кући, међу својим народом, где ће имати све услове да се посвети само терену, без реметилачких фактора какви се јављају у иностранству.

Кад се спреми, за неколико седмица, месец или два, од Марковића се очекује да црно-белима донесе брзину. То је ионако детаљ на коме Милошевић инсистира, јер је још на крају минуле сезоне рекао „само брз Партизан можете да очекујете“ и делује да је са Такумом Асаном, Филипом Стевановићем и Лазаром Павловићем, па и Умаром Садиком добио материјал према жељама. Још само да од њега направи целину која меље ривале.

Као што свака медаља има две стране, тако и ова није до краја „златна“. Јер, Лазар Марковић није реализатор, није класичан нападач, па и даље остаје утисак да су у самом шпицу црно-бели недоречени. После одласка Огњена Ожеговића у немачки Дармштат остали су само на Садику, алтернатива је новајлија из Мачве Петар Гигић, а кад се погледа број утакмица до краја календарске године (20 без Купа Србије), уз ризике од картона и повреда, може да се разуме навијачки захтев за класичним центарфором, какви су, на пример, Петар Шкулетић или Урош Ђурђевић, из последње две шампионске сезоне.

Но, струка је уместо „тешкаша“ заиграла на карту „брзањца“, а недостатак у самом врху напада ће, вероватно, надоместити тако што ће се у неким утакмицама Такума Асано преселити са крила на место шпица, што је Јапанац и радио током каријере. Такво опредељење уклапа се у почетну Милошевићеву мисао о „брзом Партизану“.

Још нешто: то што Партизан није довео „класичног нападача“ у смирај прелазног рока не мора обавезно да значи потоп, иако свакако доноси импровизацију. После продаје Александра Митровића Андерлехту лета 2013. црно-бели, такође, никог нису довели у самој оштрици, Немања Којић је био повређен, улогу нападача преузео је Никола Нинковић, најбољи стрелац тима био Милош Јојић, те иако се Парни ваљак мучио, ту јесен је изгурао као лидер пренства!

Да би се тако нешто опет десило биће потребно вероватно саваладати Црвену звезду. У тој мисији ко боље може да помогне од детета Партизана, које осећа шта значи „гробарштина“? Можда је баш то детаљ који ће да превагне 21. септембра. Ако се дотад Лазар Марковић спреми...

Извор: моззартспорт

Фото: Старспорт

Коментари / 0

Оставите коментар