Прича: Париски неспоразум...
Има ли, заиста већег ријалитија, са више секса, лажи и инстаграм-трака, развратнијег од свега што енглеска острва љубави и српске задруге парова могу да емитују, од живота и прикљученија Маура Вандиног Икардија, (не)вољне звезде последњих сати прелазног рока?
Фудбал 04.09.2019 | 23:40
Такви су програми заузели места некадашњих сапунских опера на пиједесталу баналне вулгарности, али немојте се радовати прерано, ни окренути очима на претходне редове јер мислите да сте изнад тога.
Не, чак и ми који тврдимо да не гледамо ријалитије нити нас, гласно говоримо, они занимају више од неколико у пролазу ухваћених редова, тек да не испаднеш глуп у кафани кад сви причају о главним јунацима, чак и ми који бирамо свој ескапизам у виду фудбала и спорта, у ствари смо помни гледаоци макар једног ријалитија.
Био је својевремено у “Веровали или не” у “Политикином забавнику” онај запис да, било да живите у великом граду или на селу, никада нисте мање од неколико метара удаљени од пацова. Веровали или не, то вам је, отприлике, то – само са ријалитијима и летом 2019.
Има ли, заиста – и свака част онима који су већ укапирали о чему то овај сада смара – већег ријалитија, са више секса, лажи и инстаграм-трака, развратнијег од свега што енглеска острва љубави и српске задруге парова могу да емитују, од живота и прикљученија Маура Вандиног Икардија, (не)вољне звезде последњих сати прелазног рока?
Трансфер-пијаца се можда закатанчила тамо до јануара, када ће свет опет полудети, али овај програм упитног квалитета са врхунским рејтингом тек је почео...
Аргентинац је, дакле, у Паризу. Када бисмо веровали у теорије завере, могли бисмо душе хладне као најскупоценији француски шампањац да кажемо да је ову драму неко морао да напише и режира.
Заиста, да нам је неко рекао да упремо прстом у најнефункционалнији фудбалски клуб на свету, нека сачекају свој ред навијачи Реал Мадрида, Манчестер Јунајтеда, Милана и, ето, баш Интера, морали бисмо да означимо Пари Сен Жермен.
Када би нам потом рекли да упремо прстом у највећу примадону, највећег произвођача нефудбалских вести и најнеуклопљивијег лика (ако та реч не постоји, треба је измислити) светског фудбала, дакле оног који поносно шета моникер “бад боy”, нека не замере Марио Балотели, Џои Бартон, мали Дембеле и остала радосна компанија, то би сигурно био Мауро Икарди.
И ко је довољно луд, зао или мудар да у једну епрувету, већ на рубу имплозије од једног бразилског ега, доспе баш ту аргентинску запаљиву материју? А да не помињемо уругвајског аса који с правом верује да му се дугује за заслуге, француско чудо од детета које – уздамо се у његово васпитање – барабе покушавају да покваре, па оног другог Аргентинца, Ди Марију, те Дракслера који сигурно није дошао да изиграва водоношу.
(Само нашег брата Чупа Мотинга нико више ни не зарезује...)
Целог лета трајало је повуци-потегни око Нејмара и Барселоне – ако нечим газде ПСЖ-а могу да нам се умиле, то је тиме што нису (досад) дозволили да их суперстарлета вуче за нос, иако би било, волели га или не, баш лепо поново гледати Нејмара којем се игра фудбал и који се игра фудбала – и таман када смо се спремили да одахнемо, у који минут до 12 сервирано је фламбирано послужење.
Коме ће пријати тај волатилни коктел, сем медијима што ће, на конто вероватно свакодневних инцидената, набијати кликове, подићи тираже, хипнотисати гледаоце?
Они циничнији би рекли да су Ванда и Мауро напокон нашли тло које је довољно плодно и лудо да прими и њих, те да ће се овај лане потпуно таблоидни и нимало фудбалски тандем уклопити у атмосферу као уврнути јин и скаредни јанг (уосталом, прошле сезоне је Паризом у улози менаџера дрмала једна мајка, сада је ред на једну супругу).
Они перверзнији сигурно су већ направили интерну кладионицу о томе ко ће се с киме, као на правом “Лове Исланд”, спанђати пре него што се зачује химна Лиге шампиона, а ко ће коме сипати уситњено стакло у копачке.
Они оптимистичнији, пардон они који имају толико оптимизма да и у ријалитијима виде прилику да се “нешто научи”, дакле они сулуди оптимисти, тврдиће, макар док их не ућуткају, да би два минуса – или у случају ПСЖ-а барем пет-шест минуса – могли да дају неочекивани плус, да ће нека алхемијска реакција коју ће, завештајући душу Нечастивом, смућкати Тухел, од Нејмара, Мбапеа, Каванија и Икардија направити четири мускетара који верују и остварују оно “... један за све”.
Такви ће вас опоменути да је, за почетак, Интер имао доста удела у прављењу чудовишта од брачног пара – можда је и давање капитенске траке био један од бројних погрешних потеза – а онда указати да је ПСЖ и досад имао све, али није имао харизму и, извините на нашем француском, “цоуиллес”, да не изгуби од на папиру слабијих екипа, и да би Икардијева жеља за осветом могла да резултира неким наполеоновским походом на Стари континент, пошто је то једино што ће се бројати.
И већа су се чуда у фудбалу и на ТВ-у дешавала, но и онима који су тако добронамерни спрам скупог катарског ПР-експеримента вероватно се чини да би, након довођења Икардија, квота на то да ће Пари Сен Жермен постати првак Европе наредног пролећа у Истанбулу, морала сразмерно да порасте.
Нема, додуше, много оних који желе срећу ПСЖ-у, за шта су потоњи махом сами криви; и сем ако немате тако развијену слепу мрљу да можете да уживате у Икардијевим покретима, головима и фудбалској луцидности, а да не помислите на оно што га прати или макар на то да ће лепота у оку посматрача бити прекратка, пре него што поново добије бубице и почне да се дури по терену, вероватно сте и ви међу њима.
Но проблем са ријалитијима је што су заправо предвидиви, и сваки личи један на други. И као у сваком правом ријалитију, и у овом који ће представљати такмичење чији је его већи, под радним насловом “Париски неспоразум”, сви ће се само на почетку правити да су добронамерни и понашати се пријатељски, а онда ће, када се заборави на присуство камера, почети да лети перје.
Биће то нека малена варница која ће упалити хепокоцкицу, типа Нејмар неће додати лопту, а Ванда ће Нарапомислити да је требало да дода лопту, или ће Тухел Маура ставити на клупу када она баш не буде желела да је он на клупи, и рој стршљенова ће се обрушити на тренера, председника, свечану ложу, навијаче, Ајфелову кулу или обалу Сене, свеједно.
А ми ћемо гледати, шта друго, циркус је широм отворио своје шатре и дозива нас, екран заводљиво трепће, обезбеђен је директан пренос из париског високог друштва.
Извор: моззартспорт
Фото: Реутерс, псг.фр
Коментари / 0
Оставите коментар