Прича: Пета сезона заредом...
Партизан у дебелом минусу већ до прве првенствене паузе! Само Марко Николић успео да "минус" претвори на крају у "плус".
Фудбал 04.09.2019 | 23:20
Руку на срце, има да се игра још 30 рунди – вечити и додатне две, јер су одлагали утакмице због међународних обавеза – међутим, није случајно Саво Милошевић после разорачавајућег ремија са дебитанатом из Бачке Тополе (1:1) указао да су црно-бели „близу да опет одустану од борбе за титулу“. На први поглед делује да је тим речима многим Гробарима сипао со на рану после још једног кикса, али је заправо гађао суштину. Није хтео да се крије иза флоскула како је „првенство дуго“, како ће „и они и мигубити бодови“, како „има и плеј-оф“, него је прецизно и директно – какав је и голгетер био –истако у први план основни проблем Партизана у последњих пет сезона. Лош „улазак“ у сезону. Последице су, историја је показала, у већини случајева биле кобне.
Од тих пет последњих сезона само је Марко Николић 2016/17 успео да „минус девет“ претвори у дуплу круну, док су Зоран Милинковић, Иван Томић, Мирослав Ђукић и Зоран Мирковић, упркос томе што су појединци имали „покривалицу“ у виду пласмана у групну фазу Лиге Европе, практично у старту првенства просипали бодове и упуштали се у потеру за лидером, заваравајући и себе и друге да могу да га стигну. Зато су два кикса направљена овог лета (против Напретка и ТСЦ-а) алармантна и велико је питање да ли са постојећим играчким кадром Милошевић може да уради оно што је последњи учинио Николић. Да побеђује у низу.
Подсетимо, рачуница је показала да је за титулу у Суперлиги, откако је уведен плеј-оф потребно најмање 30 победа у 37 кола. А, Парни ваљак је право на два кикса већ испуцао у првих пет рунди. Притом, ове сезоне неће бити поделе бодова, шта значи да је далеко теже (пре)стићи лидера, когод тог био у априлу наредне године. Додатна бојазан за Гробаре је што њихови миљеници нису успели да искористе релативно повољан распоред: имали су у ових пет рунди дуеле са два тима пристигла из Прве лиге, трипут су били домаћини, гостовали су реконструисаном и у односу на лане далеко слабијем Напретку и опет нису успели да буду максималани. Притом, тек им следе дуели са Црвеном звездом, нишким Радничким (завршили претходно првенство испред), препорођеном Војводином и опасним Чукаричким.
На све то од средине септембра на програму су и обавезе у Лиги Европе који „троше“ екипу и физички и психички. Указали смо после кикса у Крушевцу како Партизан „нема патике за маратон“, чинило се да је пласман у групну фазу УЕФА такмичења идеална прилика да челници прошире кадар, доведу још неко појачање, понајвише ради тога да би првотимци имали простора за предах, а да резултат не трпи. Само, прелазни рок је прошао, а у његовом финишу нико у Хумску 1 није дошао. И то је, чини се, највећи проблем актуелног састава. Јесте занимљив, уме да буде лепршав (Малатија у Београду), такмичарски и психолошки стабилан (издржао у Молдеу и Турској), делује да ће бити још уигранији (кад у ритам уђе Бибрас Натхо), али нема дугачку клупу. Бар се досад није показало да кад један важан играч (било због картона, повреде или умора) остане ван протокола, онај ко га мења не успева то да надомести. У ротацији су засад били ФилипСтевановић, Огњен Ожеговић, нешто мање Рајко Брежанчић и Ђорђе Ивановић, повремено Александар Лутовац и то је то. Остали?
Надали су се навијачи Партизана доласку бар једног центарфора после пласмана у Лигу Европе и прилива УЕФА средстава, радио је и Саво Милошевић на томе, али на крају се ништа није десило и делује да је то једна од већих бољки с почетка сезоне. Игра постоји, чак се може оценити врло добром, на тренутке одличном, али кад је потребно завршити акције као да нема правог реализатора.
Мада, можда се све промени 21. септембра кад у Хумску 1 стиже Црвена звезда. И пре три године заостатак је био огроман, играо се вечити дерби, Леонардо је погодио у 90. минуту и оживео снове о титули. Може ли – и ко – опет то да уради?
Уосталом, и Саво Милошевић рекао да је трофеј државног првака важнији од Лиге Европе. Како се то ради, показао је Марко Николић у првом мандату, у сезони 2014/15 имао је шест везаних победа и киксирао тек у седмом колу против ОФК Београда, али држао прво место на табели, упоредно гурао на три колосека и утабао екипи пут ка титули, која му се не пише, јер је мимо резона – смењен!?
УЧИНАК НА СТАРТУ ПРВЕНСТВА У ПОСЛЕДЊИХ ПЕТ СЕЗОНА
2015/16 Зоран Милинковић (4-1-2) – 13 бодова
2016/17 Иван Томић и Марко Николић (3-1-3) – 10 бодова
2017/18 Мирослав Ђукић (4-2-1) – 14 бодова
2018/19 Мирослав Ђукић и Зоран Мирковић (5-1-1) – 16 бодова
2019/20 Саво Милошевић (3-2-0) – 11 бодова
НАПОМЕНА: Као граничник су узети резултати после првих седам кола, уз напомену да су урачунати и исходи одлаганих утакмица које су игране касније током јесени
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар