Цвијановић: Питање проширења ЕУ постало нејасно

Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је да је питање даљег проширења Европске уније (ЕУ) постало нејасно, те да су алати Уније према западном Балкану недосљедни.

Република Српска 03.09.2019 | 19:03 На централној панел-дискусији о теми "Европа сутрашњице. "Јака". Шта то значи?" која је одржана данас у оквиру 29. Економског форума у Криници Здроју, Цвијановићева је оцијенила да ЕУ приступа и третира иста питања, проблеме, тежње или појаве у различитим земљама Западног Балкана на различите начине, а као резултат тога, многи људи би и даље вољели да виде своје земље унутар ЕУ, али једнако толико је и оних који не мисле да ће њихове државе икада стићи тамо.

"И да будем искрена, то није само зато што наше локалне владе не успијевају испунити захтјеве ЕУ, већ и због тога што ЕУ није успјела да убрза процес сопствених унутрашњих реформи и што није имала уравнотежен приступ у нашем региону", навела је Цвијановићева.

Захваливши на прилици да присуствује овом панелу који носи, како је рекла, један веома интригантан назив - "Европа сутрашњице", предсједник Српске је нагласила да је то важно питање како за државе чланице тако и за оне земље које теже да постану дио ЕУ.

"Веома сам срећна што могу да подијелим своје ставове са колегама из земаља чланица ЕУ. Логично, сви смо заинтересовани за будућност Европе и сви желимо да она буде способна да се носи са различитим изазовима. Али, за нас на Западном Балкану такође је важно препознати и истинску спремност ЕУ да прихвати нове земље чланице", рекла је Цвијановићева.

Иако ће главна дебата да се одвија у државама чланицама и институцијама ЕУ, навела је предсједник Српске, ово питање је такође важно како би земље које су у процесу придруживања или приступања разумјеле какве ће резултате ова дебата донијети.

"Из овог разлога, земље Западног Балкана желе да виде у којим смјеровима ће се водити ова дебата, те какав ће бити исход у погледу будућих проширења, ако их уопште и буде. Али, да бисмо разговарали о питању будућности морамо разумјети тренутну стварност и различите фазе и врсте криза којима је ЕУ искусила од 2008. године - финансијски, економски, институционално, политички, у смислу безбједности те коначно и у погледу питања Бреxита", појаснила је Цвијановићева.

Она је додала да се до прије неког времена разговарало о питању уласка у ЕУ, а не о њеном напуштању, да је питање европског идентитета доминирало над питањем националних или партикуларних идентитета.

"Разговарали смо радије о ономе шта бисмо могли добити у оквиру ЕУ, а не о ономе шта бисмо морали жртвовати. Али, с временом ова дебата је попримила и нека другачија становишта", рекла је предсједник Републике.

Она је нагласила да су сви свјесни да ЕУ има своја оптерећења, без обзира да ли су она настала на унутрашњем плану или су наметнута споља, те да са жаљењем тврди да је питање даљег проширења постало нејасно и да су алати ЕУ према Западном Балкану недосљедни.

Предсједник Републике је навела да ЕУ приступа и третира иста питања, проблеме, тежње или појаве у различитим земљама Западног Балкана на различите начине, а као резултат тога, многи људи би и даље вољели да виде своје земље унутар ЕУ, али једнако толико је и оних који не мисле да ће њихове државе икада стићи тамо.

"И да будем искрена, то није само зато што наше локалне владе не успијевају испунити захтјеве ЕУ, већ и због тога што ЕУ није успјела да убрза процес сопствених унутрашњих реформи као и због тога што није имала уравнотежен приступ у нашем региону. Наравно, ми не сугеришемо како би ЕУ требало да спроведе интерне реформе. На земљама чланицама је да о томе одлуче. Али желимо знати да ли ће процес проширења бити реална опција у практичном смислу или ће постојати само као реторичка или теоријска категорија", истакла је Цвијановићева.

Она је нагласила да земље Западног Балкана желе да знају да ли ће ЕУ постати мање крута и флексибилнија, да ли ће осим политичке, економске и социјалне стабилности обезбиједити и виши ниво безбједности за своје грађане, имовину и ресурсе.

"За нас који живимо на Западном Балкану, који је и даље оптерећен многим проблемима из прошлости, биће веома важно знати у коју врсту ЕУ идемо ако уопште постоји перспектива чланства. С друге стране, ако таква перспектива више не постоји, ми би једноставно требали да уклонимо идеју чланства са нашег дневног реда те наставимо процес реформи, јер то је свакако добро за наше грађане, без обзира да ли ћемо постати држава чланица или не", рекла је Цвијановићева.

Подсјетивши да је ових дана објављено да су САД именовале свог специјалног представника или изасланика за Западни Балкан, Цвијановићева је навела да су евроскептици пожурили да објасне то као знак слабости ЕУ да се бави проблемима Западног Балкана, док неки други кажу да здружени напор може само помоћи упркос чињеници да ће то умањити видљивост ЕУ.

"У сваком случају, ово је нова чињеница која се не може занемарити", закључила је Цвијановићева у обраћању на централној панел-дискусији о теми "Европа сутрашњице. "Јака". Шта то значи?" која је одржана данас у оквиру 29. Економског форума у Криници Здројуна.

Осим Цвијановићеве, учесници централне панел-дискусије били су министар за економију, инвестирање и мала предузећа у влади Малте Кристијан Кардона, потпредсједник парламентарне скупштине ОЕБС-а Маргарета Седерфелт, представник пољског Развојног фонда Борис Павел и представник Института "Хадсон" у Вашингтону Роберт Спалдинг.

Модератор централне панел-дискусије био је замјеник уредника магазина ФДИ "Фајнаншел тајмс" Јакопо Детони.

Економски форум у Криници Здроју је највећа конференција политичких и економских елита у Централној и Источној Европи. Форум сваке године окупља више од 4.500 лидера из политичке, економске и социјалне сфере из Европе, Азије и САД, а прати га велики број новинара.

Овај скуп пружа одличну прилику за размјену мишљења о различитим темама с циљем унапређења политичке и економске сарадње у Европи.

(Срна)