Интервју - Пикси: Тадићу осјетим сваки потез!
Кад га гледам кажем “Браво, мајсторе“! “Није питање да ли хоћу или нећу на клупу Србије. Неке чињенице морају да се узму у обзир. Овде сам под уговором, зарађујем новац који зарађујем. Реално, одрећи се неких ствари није баш паметно, то је свима јасно. Клупски сам опредељен тренер“, додаје легендарни фудбалер у интервјуу за МОЗЗАРТ Спорт.
Фудбал 03.09.2019 | 23:20
Српским новинарима у Фошану није лако. Много проблема се већ претурило преко леђа, а тек треба стићи до Вухана, Шангаја – надамо се – и Пекинга... Такав је живот странца у Кини. Стрес на сваком кораку, а понекад извршавање најједноставнијих ствари делује изазовно попут такмичења у Ђиро д’Италији. У таквим данима довољна је само једна искра или детаљ да се све окрене набоље. У овом фошанском сивилу то је Драган Стојковић Пикси.
Прецизан као сат, с качкетом на глави, свестан да га кинески народ у комшијском граду Гуангџоу обожава, појавио се идол многих генерација. Фудбалски виртуоз. Пета Звездина звезда. Чврст стисак руке, осмех и коментар:
“Знаш, имаш најбоље презиме на свету“.
Довољно да се све окрене и ствари коначно почну да теку у правом смеру...
Нисмо много одуговлачили, схватајући да су гости одмах приметили ко је за столом крај њих и да свако од њих жели фотографију, аутограм, да размени по коју реч... Почели смо одмах од тога – да ли легендарни Пикси и данас ужива у пажњи народа?
“Не размишљам превише о тим стварима. Да будем реалан, имам довољно година и искуства да о тој врсти пажње не размишљам. Најважније ми је да оно што радим – радим на прави начин. Да будем професионалан, правичан, да неке своје тренерске идеје покушам да спроведем у дело“, застао је некадашњи капитен Југославије и убрзо и наставио разговор за МОЗЗАРТ Спорт.
“Не само на терену, већ и ван њега. Живим једноставан живот, нисам компликован. Волим просте ствари, разумљиве. Прија ми пажња, наравно, више него да је у негативном контексту. Комплетну играчку и тренерску каријеру пратио ме је такав, позитиван дух“.
Исто тако сте међу траженијим стручњацима у Европи. Готово да не прође прелазни рок, а да се ваше име не доведе у везу с неким клубом са Старог континента. Да ли и када можемо да вас очекујемо?
“Види, имао сам неколико добрих понуда, био сам јако близу неким клубовима у Енглеској. Брајтон, Свонси и још један тим. Буквално је све било ’за длаку’. Питање минута када ћу да потпишем“.
Шта се десило?
“Шта се десило“, узвраћа нам Пикси и открива:
“Догоди се то да Свонси добије Арсенал на Емирејтсу! Први пут у сто година. Ето, то се деси, а онда ја одем у Кину. После седам дана ме опет зову и ја кажем: ’Али, ја сам потписао већ у Кини’. Они се ухвате за главу, не знају шта ће“.
И?
“Питају ме: ’Да ли је то могуће?’, а ја им одговарам да сам већ десет дана тренер овде. Зову ме опет и питају да ли могу да раскинем тај уговор тада сам им поручио да то није само парче папира које могу да поцепам и то више не важи. Једноставно, није ми се дало, наместило“.
Шта је то што тражите од клуба када преговарате услове?
“Прво што желим је да осетим сатисфакцију. Стил живота је такође битан, амбијент у којем радиш, град, финансијски аспект... Све то сам добио овде у Кини. Немам разлог због било чега да се жалим. Многи ме питају као ви сада када ћу да дођем у Европу? Увек одговорим: ’Људи, нисам ја на улици. Имам своје парче хлеба које јако поштујем и радим за своје парче хлеба’. Кад се укаже прилика, ако се укаже прилика и проценим да је то нешто што вреди, доћи ћу. Овде имам уговор на још две године, пету сезону сам овде, тренер с најдужим стажом. То су чињенице. Далеко од тога да бежим од изазова као што је Европа. Али, не бих по сваку цену да идем, па да имам живот који је безвезе...“
Дао нам је фудбалски мађионичар из Ниша пример какав је позив из Европе добио...
“На пример, звали ме из неког села у Белгији. Питам се – шта бих радио у том селу? Уз поштовање свих... Једноставно, нисам хтео. Многи би отишли, али лично сам другачији. Захвалио сам се на позиву, јер је стварно мало место. Шта треба – сваки дан да идем за Брисел или Париз колима да би свој живот довео како треба и своју породицу учинио срећном. Овако, Гуангџоу је много леп град. Када сам дошао, био сам фасциниран када сам видео. То је нешто што моју породицу и мене испуњава максимално“.
Дуго се у јавности помиње и ваш долазак у репрезентацију, донедавно је та тема била изузетно актуелна. Зашто до сарадње није дошло?
“Није питање да ли хоћу или нећу. Неке чињенице морају да се узму у обзир. Овде сам под уговором, зарађујем новац који зарађујем. Реално, одрећи се неких ствари није баш паметно, то је свима јасно. Клупски сам опредељен тренер. То значи да имаш обавезе сваки дан, да имаш свакодневно састанке, тренинге, конференције, рад... То је адреналин који те тера из недеље у недељу да будеш бољи“, прича нам Пикси и окреће другу страну медаље:
“Репрезентативни фудбал је нешто друго. Лепа је улога селектора и сам рад у националном тиму је тежак јер су стално паузе. Једно су жеље, а друго могућности. А да се изјашњавам да нешто хоћу или нећу, искрено нисам видео поенту уласка у такву причу“.
Остаје, ипак, да је ваш долазак на клупу сан многих ваших поштовалаца...
“Можда ћу једног дана доћи, можда нећу, али у овом моменту је било нереално, заиста нереално. Не можеш да се одричеш неких ствари које су такве, какве јесу“.
Шта мислите о избору Љубише Тумбаковића за селектора Србије?
“Лично га ценим као тренера, с обзиром на искуство и минули рад... Врло интелигентан човек. Неколико пута смо имали прилике да разговарамо. Нисам неко ко треба да га оцењује, али ми оставља утисак интелектуалца, човека који је јако смирен, чије су речи пажљиво биране“.
Какву игру репрезентације очекујете у наставку квалификација?
“Очекујем да прво добијемо Португалију. Али, на терену неће играти Тумбаковић, већ играчи. Од тога све зависи. То нам је бити или не бити ситуација, а неко је морао да дође и води тим. Испоставило се да је он слободан у том моменту. Док је био селектор Црне Горе сигурно није био кандидат. Не треба помињати причу како је дошло до оног куршлуса тамо... Одлично решење за Србију“.
Годинама се око наше селекције врти прича да имамо јако квалитетне појединце, али да недостаје тимски дух, самим тим и резултат?
“Свако ко ту дође и прихвати се посла потенцира на враћању култа репрезентације, јединству, националног духа... Јесте чињеница да имамо добре индивидуалце, играју по свету. Мајсторство је уклопити све то у добар тим. Кључ свега је у томе ко ће бити тај, да све те шрафове постави на право место и обављају прави посао, све у функцији тима“.
Мислите да то Љубиша Тумбаковић може?
“Искрено – да. Он није од јуче, неко ко не разуме фудбал, он и те како разуме игру и с правом можемо да очекујемо да је кадар да изнесе тај изазов и терет. Увек је поента била у томе да се створи снажан колектив и препознати репрезентативни дух кроз игру. Али, резултати су на крају ти који се броје. Они враћају публику на трибине, који праве атмосферу. Ви као медији сте много срећнији и мотивисанији за рад када наш фудбалски тим, као што то годинама ради кошаркашки, прави добре резултате. Много је лепше живети и радити, то су много лепе ствари. Фудбал је можда специфичан спорт, јер је јако повезан са свакодневницом људи. Није лако доћи до успеха у фудбалу, јер је игра доживела невиђени прогрес у последњих 10-15 година и никога није лако победити, а сви мисле да јесте“.
Фудбал се променио, самим тим и функционисање клубова у свим структурама, па тако и на трансфер пијаци. Србија је овог лета добила најскупље плаћеног фудбалера – Луку Јовића?
“Он је експлодирао у Немачкој. Давао је голове, био растерећен, могао да игра слободно. Реал Мадрид је друга прича. Трансфер у Реал је награда за његову игру, голове и асистенције. Чим га је један Реал Мадрид ангажовао, јасно је колико вреди. Али, ту се ствари мењају, јер Франкфурт и Реал нису у истој категорији. Да будемо реални“.
Шпански медији су његов “спорији“ почетак на припремама одмах дочекали уз јаке критике, а онда је један његов потез вратио осмехе на лица навијача и медија. Верујете ли да ће га такав живот чекати све време на новој адреси?
“Имаће тешко време, сигурно. Не само он, већ и сви играчи Реала. Па, гледајте шта се дешавало с Геретом Бејлом све ово време. Осетиће притисак чим не постигне гол, не одигра добро, биће коментара. Али, ако крене добро, ако почне да даје голове, биће прави погодак. Сад мора да се избори с медијским притиском, јер ће бити под лупом сада“.
Дуже време је једна од главних тема – има ли Јовић квалитет за Реал?
“Лично верујем да има велики потенцијал, јер видте начин на које је давао голове у Бундеслиги. Није то, не знам сада, регионална немачка лига. Фасцинантно је то што је урадио, експлодирао је у толикој мери да многи нису веровали шта се дешава. Реал Мадрид је много велики клуб и не трпи неуспех. Не трпи нерешени исход, а камоли пораз. Не трпи када нема трофеја... Добро је што имамо нашег играча у тако великом клубу, на њему је само да се избори за себе. Не сме да лети, мора добро да тренира, да се понаша како треба и биће то све у реду“.
Прва српска Звезда у Европи тренутно је ипак Душана Тадића кога многи фудбалски критичари упоређују с Пиксијем због своје лепршавости у игри, начина на који доноси одлуке и разиграва екипу. Како сам Пиксигледа на његова издања и експлозију коју је доживео у Ајаксу?
“Ево, овако... Био је у основној школи и завршио је с одличним успехом. Отишао је у средњу школу и исто је завршио с одличним успехом. Сада је завршио факултет и добио диплому с чистом десетком“, креативно ће некада славни мајстор лопте, па наставља:
“Толико зрело игра да је то невероватно. Апсолвирао је, остаје му само још да докторира фудбал. А то је, ето, замало успео прошле сезоне. Несрећно су примили гол против Тотенхема, оно је спортска трагедија. Срећа за Енглезе, а несрећа за Ајакс“.
Чини се да баш уживате у његовим бравурама?
“Да, обожавам да га гледам. Обично када га гледам, веровали или не, обично знам унапред шта ће урадити. Не знам како то да објасним“.
Сличан сличног препознаје, зар не?
“Могуће, искрено. Већ у његовом пријему лопте видим шта намерава и каква му је идеја. Да ли зато што бих можда и ја то урадио, уз неку моју машту, претпостављам да је то. Нисам нека ’Баба Ванга’, па да могу да предвидим шта ће се догодити. Али, тачно осетим када направи потез да је то права ствар и само кажем: ’Браво, мајсторе’. Није више клинац, он је тај! Има фудбалску машту, мађионичар је, његова лева нога је фантастична, као и визија, тајминг, мекоћа с којом одиграва сваку лопту... Мајстор“
Открио нам је Пикси када је и како први пут видео Душана Тадића на делу.
“Синиша Михајловић је водио репрезентацију. Била је пријатељска утакмица против Француске у Ремсу. Имао сам слободно време и био сам на стадиону да погледам утакмицу. И после неколико минута окренем се и питам: ’Је ли, који је овај мали?’ и они ми кажу: ’То је тај Тадић’. Помислим како много лепршаво игра. Погрешио је тада са две-три лопте, али да су прошле биле би ТОП. Тада сам му запамтио име и од тада га пратим“.
Вашег пријатеља Синишу Михајловића снашла је животна борба с опаким непријатељем. Да ли сте успели да ступите у контакт с њим откако је обелоданио да болује од леукемије?
“Нисам, нажалост. Пробао сам једном да га контактирам, али није се јављао и разумем га. Шокирала ме је вест о његовом стању, био сам јако тужан. Искрено, не треба сада сви да га зивкају и сметају му, мада знам да му сви дају подршку и снагу да изгура све. Сви му желимо што бржи опоравак и да остане борац какав је увек био. Јако су то тешки моменти, не само за њега, већ и његову породицу. Желим му све најбоље“.
Видели сте да се вратио фудбалу, да поново ради?
“Видео сам“, уздахнуо је Пикси, па забринутим тоном рекао:
“Не знам шта бих рекао. Борац је, али мора да пази на здравље“.
Српски фудбал је коначно доживео године константног успона и раста. Црвена звезда и Партизан сада у континуитету улазе у групне фазе највећих клупских такмичења, колико је то добро за наш фудбал у целини?
“Фантастично“, као из топа ће Пикси, па наставља:
“Коначно имамо Звезду и Партизан који праве велике европске успехе. Битно је много, због коефицијента и сада постоји велика шанса да кроз неколико година имамо два представника у квалификацијама за Лигу шампиона, што би се десило по први пут откако се игра Лига шампиона. То је много добро. Важно је да Звезда направи добар резултат против Олимпијакоса у групи и да Партизан направи што више у Лиги Европе. Углавном, одличан успех! Биће ту шест европских утакмица у Београду, Србији“.
Хајдемо мало и о вашем послу у Кини. Започели сте своју пету сезону у екипи Гуангџоу Р&Ф, како се осећате сада када се већ староседелац у кинеској лиги?
“Јако дуго сам ту, с обзиром на то колико се тренери овде генерално задржавају. Шампион сам у томе. Прошле недеље сам ушао у пету годину мандата као тренер“.
Колико сте задовољни оствареним радом у клубу?
“Презадовољан сам. Успео сам да направим неке ствари које нико није очекивао, ни мислио да ћемо успети“.
Зашто тако?
“Имам лимитирану екипу. Али, успели смо некако да створимо идентитет и да играмо офанзивни фудбал. Било би и бољих резултата, када бих имао само мало више квалитета. Не много, само за нијансу више. Ми смо златна средина и то је наша реалност“.
Када се у Србији и Европи говори о кинеском фудбалу помињу се авиони, камиони, милиони... Да ли је то прави доживљај дешавања у овдашњем свету или не?
“Потпуна истина. Немам шта да додам. Није фатаморгана. То би неки други људи морали да објасне зашто је тако. Не треба ја о томе да причам, јер не знам како би се то схватило. Што би се рекло: ’У се и у своје кљусе’. Гледам себе, свој рад, да допринесеш напретку“.
Да ли је ваш клуб и финансијски у поменутој средини?
“Средина, апсолутно. По свим неким параметрима... Можемо ми све њих да победимо, али не можемо да се такмичимо с њима на дуже стазе. Немамо тај капацитет да издржиш ту трку која траје од марта до новембра“.
Уз вас су Марко Перовић и Братислав Живковић као тренери, уз Душка Тошића као главног штопера у тиму. Колико је важно имати своје људе крај себе?
“Душко није ту зато што је Србин. Он је играч профила који ми је био потребан и тако се отворило. Лепо је да имаш људе уз себе који говоре исти језик, да можете заједно и да уживате и када нисте на послу. Логично је да имате своје људе“.
Колико сте задовољни квалитетом странаца, с обзиром да се за њих издвајају много веће суме новца, него за домаће фудбалере?
“Задовољан сам оним што имам, мени странци нису проблем. Довео сам Ерана Захавија из Макабија који је већ трећу годину најбољи стрелац лиге. Довели смо га за одређену суму (око 7.200.000 евра прим. аут.), где он вреди четвороструко више. Погодили смо у центар, ево и ове године ће бити најбољи стрелац. Душко Тошић одрађује свој део посла у одбрани како треба. Муса Дембеле је код нас дошао и брзо постао један од најбољих играча, а плаћен је мало новца“, објашњава Пикси и додаје:
“Мени су проблем локални играчи. Ми ту морамо да се појачамо. Мени ту треба бољих играча. Потребна ми је дефанзива, немам добре играче у одбрани, зато плаћамо цех. Играмо атрактиван фудбал и постижемо голове, што је можда и најтеже. Оно што је најтеже ми с лакоћом радимо, а оно што је најлакше, да научимо како да бранимо гол, да имаш прави тајминг у скоку, да не паничиш, ми ту правимо киксеве. Када бих нешто мењао, променио бих кинеске фудбалере у одбрани, са странцима немам проблем“.
Исправите ме ако грешимо, али чини се да се практично сваке године мењају правила по питању броја странаца и њихових лимита?
“Тако је. Те три странца, те четворица, те нису четворица, па јесу, али тај четврти може само да замени једног од тројице странаца на терену... Исто тако се мењају правила и за младе играче, ствара ми додатну муку. Стално мораш да мозгаш, да размишљаш шта ће и како ћеш. Мало ме то нервира, искрено. Мада, за све је исто. Много бих другачије радио, да могу“.
Пратите и кошаркашку репрезентацију Србије у Фошану, шта мислите о успону Орлова последњих година?
“Вратили смо се на врх на прави начин. Имамо јако талентоване играче. Саша Ђорђевић с његовом екипом у стручном штабу одлично обавља посао. Кошаркашки Савез такође има много успеха у раду, вођењу. Међу прва три Савеза у Европи по успешности функционисања. А то је јако тешко постићи с малим буџетом. Били су људи из Савеза моји гости у недељу, били смо на вечери, лепо се испричали, три сата били заједно. Јако је лепо када видиш све те, своје људе, с којима си некада играо истовремено. Сусретали се по хотелу, били на великим такмичењима заједно. Сада су прешли колико хиљада километара и дошли на пола часа од моје куће, пресрећан сам због тога“.
Како вам делује екипа?
“Имамо страшан тим. Јако талентоване играче, кадре да изнесу притисак и резултатски императив“.
Да ли је борба за злато реалност?
“Сви причају о томе, али за мене је и улазак у финале велики резултат. То је нешто невероватно, да играш финале великог такмичења. Људи то не схватају и навијачи гледају једним очима. С друге стране су они који се баве целом овом ситуацијом, а све ово није нимало лак залогај ни за кога“.
За крај је Пикси имао важну поруку за Плаве...
“Сажвакаћемо ми све! Имамо квалитет, имамо и ’оно’, а реалност и очекивања су да се сретнемо с Американцима у финалу. То је нешто што било фантастично, а онда – шта се деси. Онда више није ни важно толико. Ако добијемо биће сјајно, ако не – није страшно. Неће бити лако доћи до финала. Прошле су утакмице за загревање, сада иде оно право. Спортски сам човек и пратим доста тога. Против Италије ће бити оно право, јер нам од те утакмице зависи како ће нам се даље отварати карте. Можда и кључни меч, треба да добијемо и то. Желим им све најбоље и да узму медаљу“.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар