Прича: Љевица коју вриједи чекати...

Две асистенције и гол биланс су Тошића у двомечу са Молдеом. . .

Фудбал 31.08.2019 | 19:24 Као што је у колективном сећању Гробара остао скок Ивана Иванова против Тромса 2012, тако ће “додиривање неба” Немање Милетића у још једном окршају са Норвежанима дуго веселити навијаче Партизана. Памтиће се и како је Саво Милошевић вратио црно-беле на европску сцену после једногодишњег одуства, говориће се о утицају на игру Бибраса Натха, психичкој стабилности екипе која, као после прмљеног гола у Турској пре две седмице, није потонула ни на северу континента, али… У анализи елиминације Молдеа посебно место требало би да заслужи – Зоран Тошић.

И то због онога што је у модерном фудбалу најбитније. Конкретног учинка. Проигравање Сејдубе Суме за изједначење и потом гол у финишу београдског дуела, па центаршут из корнера на “Акер” стадиону вредан групне фазе потврдили су колико је Бамби и даље – упркос опречним мишљењима – битан за црно-беле. Кад је било најтеже, на последњој степеници, бивши репрезентативац је понудио доказе да је и даље играч који решава утакмице. У критичним тренуцима, кад је Молде водио и у Хумској и на свом стадиону управо јеЗоран Тошић повукао Парни ваљак напред и извео га на међународну магистралу.

Сва три гола у којима је учествовао у минулих осам дана најбољи су одговор онима који су под упитник доводили Тошићеве могућности у 33. години живота и говорили да више не може да понуди Партизану. Само, у питању је играч способан да буквално једним потезом реши меч. И зато мора да игра, да стално буде у првих 11, пошто се не зна кад ће му се “нацратити” ситуација да изведе корнер или слободан ударац, кад ће опалити левицом, било да упосли саиграча или да сам пуца. Уосталом, сваки тим требало би да има специјалисту за прекиде (као у НФЛ-у) и кад је лопта ту негде око казненог простора све очи Партизанове публике су уперене баш у Тошића. Ни у ког другог. Бамбију највише верују и саиграчи и навијачи да може да погоди са дистанце и све су то довољни разлози да га Саво Милошевић држи на терену. Чак и кад сам Бамби, вероватно самосвестан, не игра у пољу као у најбољим данима каријере. Поготово не јуче.

Можда није продоран као у првом мандату у Партизану, можда није носилац као што је био ЦСКА, можда му тело сугерише да нема снаге са ритам од две утакмице седмично, како је сам рекао током припрема у Словенији… Ни у тек завршеним квалификацијама не може се рећи да је играчки бриљирао, да је “возао” ривале, међутим, није све у модерном фудбалу у првом утиску на који му гледоци, углавном, суде. Има нешто и до одбрамбених задатака, одлуке струке да Тошић помогне Немањи Милетићу у затварању десне стране, а то да у зрелом фудбалском добу игра у оба смера је вредност која не сме да се занемари.

На све то, са 33 године, Зоран Тошић спада у ред искуснијих фудбалера, одмах иза Владимира Стојковића и Бојана Остојића. Врло битан податак, доказан баш овог лета, у тренуцима кад је искуством требало одбити налете панике какви су се могли уочити у Малатији и Молдеу. Реч је о фудбалеру који је претурио доста тога преко главе, као такав је драгоцен да црно-бели делују мирно и кад губе, што се, између осталог дало приметити баш синоћ, пошто је неколико пута узео лопту кад су сви други од ње бежали.

Још нешто: сви противници Партизана, у анализама, било јавним, било интерним, зазиру баш од Зорана Тошића. Помену га јуче и Оле Гунар Солскјер, коментаришући исход жреба за групну фазу Лиге Европе (Партизан, Манчестер Јунајтед, Астана, АЗ Алкмар)... Знају сви они да та левица у сваком тренутку може да реши сусрет. Баш као и последња два.

Извор: моззартспорт

Фото: Старспорт