Почиње Мундобаскет, Србија "гори" - са разлогом!

"Орлови" према свим расположивим параметрима имају одличну шансу да буду успјешни на Свјетском купу у Кини. Прва фаза завршава се 5. септембра, друга траје до 9. септембра, а дан касније креће четвртфинале.

Кошарка 31.08.2019 | 00:10 Утакмицом Србије и Анголе, у оквиру Д групе Фошану, у суботу (9.30 по средњеевропском времену) почиње 18. шампионат свијета у кошарци, други откако га је ФИБА званично преименовала у "Свјетски куп", а први још од оног у Уругвају 1967. који се одржава у непарној години.

ФИБА је из маркетиншких разлога помјерила Мундобаскет из 2018. у 2019, са примарном идејом да избјегне "поклапање" са Свјетским првенством у фудбалу, које је било на снази од 1970. године.

Из тога су проистекле крупне промјене у глобалном кошаркашком календару, а Мундобаскет је добио на значају као примарно такмичење на коме може да се обезбиједи наступ на Олимпијским играма, које су сада само годину дана касније.

По старом систему је са СП на ОИ ишао само шампион, већина "виза" дијелила се преко континенталних шампионата, а остатак на додатним квалификационим турнирима.

У Кини 2019. ће право наступа у Токију 2020. обезбиједити седам земаља - по двије најбоље пласиране из зона Европа и Америка, а по једна из зона Азија, Африка и Океанија. Јапан ће учествовати као домаћин, док су за додатне квалификације остављене четири "визе".

Зато ће се послије четвртфинала, осим за медаље, разигравати за пласман од петог до осмог мјеста, што у Шпанији 2014. није био случај.

Послије три Мундобаскета са по 24 земље учеснице, у Кини ће их први пут бити 32 - из Европе 12, из Азије и Океаније осам, из Америке седам и из Африке пет.

Због тога што су квалификације већим дијелом игране током клупске и НБА сезоне, све велике кошаркашке нације бориле су се за пролаз у ослабљеним саставима, а "цех" су неодласком на СП платили Словенија, актуелни европски шампион, затим Летонија и Хрватска, које би у оптималним условима врло вјероватно оствариле циљ.

Репрезентације су на Мундобаскету подијељене у осам група, из којих ће се по двије најбоље (укупно 16) пласирати у другу групну фазу.

Меч двије селекције које иду даље улази у табелу нове групе, у којој свима слиједе још по двије утакмице. Из четири групе поново ће се тражити по двије најбоље екипе, које ће бити актери "нокаут" фазе (од 10. до 15. септембра).

Раније је она почињала осмином финала, сада ће четвртфиналом.

Оно што Србију - увјерени смо - неће занимати много, али није згорег поменути, 16 селекција које испадну из трке за медаљама, такође ће играти другу групну фазу, за пласман од 17. до 32. мјеста.

Градови домаћини су Пекинг, Фошан, Вухан, Шенжен, Донгуан, Нанђинг, Шангај и Гуангџоу.

Ко може до титуле, ко су најозбиљнији кандидати за медаље?

Одговор на ово питање у великој мјери је условљен изостанцима бројних асова, што због повреда, што из неких других разлога.

На овом пољу предњаче Американци, браниоци титуле из Мадрида, чији тренер Грег Поповић неће моћи да рачуна на неколико десетина играча са прелиминарне листе. Међу онима којима се надао, а неће их имати, најзвучнија имена су Џејмс Харден и Ентони Дејвис. Да имају само њих двојицу, били би изразити фаворити за злато, овако, утисак је да је све отворено.

И даље су јаки, али неће моћи доминантно до злата, као 2016. и 2014. године.

Репрезентацијама "остатка свијета" такође ће недостајати јако битни играчи, питање је колико добре замјене су им пронађене и колико је ко модификовао игру да "сакрије" хендикеп.

Љубитеље кошарке неће у наредних 16 дана одушевљавати Милош Теодосић, затим Алексеј Швед, Тимофеј Мозгов (Русија), Тома Ертел, Жофри Ловерњ (Француска), Николо Мели (Италија), Пау Гасол, Серхио Родригез, Никола Миротић, Серж Ибака (Шпанија), Бен Симонс (Аустралија), Јан Весели (Чешка), Ал Хорфорд, Карл Ентони Таунс (Доминиканска Република), Ендру Вигинс, Кори Џозеф, Кели Олиник, Тристан Томпсон (Канада), Џеј Џеј Бареа (Порторико)...

Са њима би то дефинитивно био другачији Мундобаскет.

Селектор Србије Александар Ђорђевић и навијачи "орлова" могу да буду презадовољни што је послије три године поново ту Никола Јокић, званично најбољи НБА центар у сезони 2018/19, јер би то у свакој ситуацији био велики плус, а нарочито када неки конкуренти не могу да рачунају на неке од својих главних полуга.

Поред Јокића је ту плејада НБА и евролигашких играча, која располаже талентом и довољном количином искуства да хладнокрвно и професионално приступи великом такмичењу.

Ту је и сјајан стручни штаб, који је од 2014. предводио национални тим до три сребрне медаље и једног четвртог мјеста. Са Ђорђевићем на клупи, никада испод полуфинала! И то је показатељ да се ради о екипи која има "главу и реп", без обзира на то ко евентуално изостаје.

Ако причамо даље о ривалима - онима који су дошли у Кину - издвајају се по индивидуалном рејтингу Кемба Вокер и Крис Мидлтон (САД), Јанис Адетокунбо, Ник Калатес и Костас Слукас (Грчка), Руди Гобер, Никола Батум и Еван Фурније (Француска), Марк Гасол, Рики Рубио и Серхио Љуљ (Шпанија), Пети Милс и Џо Инглс (Аустралија), Јонас Валанчунас и Домантас Сабонис (Литванија), Марко Белинели и Данило Галинари (Италија), Џеди Осман, Ерсан Иљасова и Скоти Вилбекин (Турска), Факундо Кампацо и Луис Скола (Аргентина), Ал Фарук Амину и Џош Окоги (Нигерија), Никола Вучевић (Црна Гора), Томаш Саторански (Чешка)...

Наравно, појединачни квалитет кошаркаша и снага екипе "на папиру", само су предуслов за добру тимску игру и висок пласман. Чини се да смо и на том пољу одмакли многима...

"Орлови" су током припрема били најсигурнији са скором 9-0, због чега их је и ФИБА сврстала на прво мјесто свог "Поwер ранкинга", неки други фаворити биљежили су "шарене" резултате (Шпанија је прије неколико дана изгубила 19 разлике од десетковане Русије), али све то пада у воду на дан почетка такмичења.

Фактор који ће сигурно утицати на развој ситуације на Мундобаскету је жријеб.

Домаћин Кина је имао среће (како другачије то назвати у једном оваквом тексту?) да извуче Пољску, Венецуелу и Обалу Слоноваче, што је вјероватно најслабија група у новијој историји свјетских првенстава. Као да то није довољно, у другој фази ће се група А "укрстити" са групом "Б", у којој су Аргентина, Русија, Нигерија (има лијепу шансу да изненади!) и Јужна Кореја.

У групи "Ц" Шпанија не би требало да има достојног ривала (Порторико, Тунис, Иран). Србија је изразити фаворит групе "Д", а Италија исто тако изразити фаворит за друго мјесто.

Уз партије на очекиваном нивоу, четвртфинале не би смјело да измакне, а тамо би Јокара и другови чекали Аргентину, Нигерију, Русију, Кину... Тешко да у тој фази Мундобаскета може лакше!

У другом дијелу "костура", као потпуно другачији примјер од "кинеске", имамо групу "Х", из које ће одмах морати да испадне једна врло квалитетна екипа - Канада, Аустралија или Литванија.

Да су Канађани дошли у најјачем саставу, то би била три легитимна кандидата за медаље у истој групи, док ће се на неком другом мјесту за пролаз борити трећеразредне екипе... Дефинитивно велики кикс ФИБА и показатељ да актуелни систем рангирања репрезентација није добар!

Али, што се тиче актуелног Мундобаскета, то је готова прича. Групе су одавно одређене, припреме завршене, турнир почиње. Вријеме је да се сав фокус усмјери на терен, директног противника и како доћи до побједе.

Првак може бити само један, на побједничком постољу биће мјеста за три земље, а на Олимпијским играма за седморо. Типујемо да ће Србија 15. септембра бити макар у двије од те три категорије.

Извор: мондо.рс