ЛЕ: Шта чека Партизан?

Манчестер има историју, паре и проблеме, АЗ је ту захваљујући “глупану“, Астана можда и најбоље из другог шешира! Све скупа, црно-бели би могли да буду задовољни. . .

Фудбал 31.08.2019 | 00:03
ЛЕ: Шта чека Партизан?
Један ривал да крене воде на уста и стадион у Хумској бар на вече постане центар света. И два ривала са којима Партизан објективно може да се носи. Укратко, то је епилог жреба у Ниону на коме је Партизан извучен у Групу Л са Манчестер јунајтедом, Астаном и АЗ Алкмаром. Први утисак је: ако буду на свом врхунцу, ако и срећа мало послужи, могу црно-бели да се потуку и за пролеће у Европи.

Али пре свега, да видимо шта то чека изабранике Сава Милошевића ове јесени...

МАНЧЕСТЕР ЈУНАЈТЕД

Веће име од Манчестер Јунајтеда није могло да западне Партизан у Лиги Европе. Један од највећих клубова света ће гостовати у Београду трећи пут у историји, а други пут Партизану.

Управо је највећи успех у историји Партизана везан за Манчестер Јунајтед. Суштински, Партизан је највећу победу у историји остварио баш против Манчестер Јунајтед у пролеће 1966. године и пласирао се у финале Купа европских шампиона где је поражен од Реала. 

Друго гостовање Црвених ђавола у Београду се завршило трагично оном несрећеом у Минхену, а до трећег није ни дошло када су одбили да у Београду играју реванш меч Суперкупа Европе против Црвене звезде.

Много историје и симоблике има у новом доласку Манчестер Јунајтеда у Београд, а управо су историја и традиција оно што и данас даје највише сјаја Манчестер Јунајтеду. Славни клуб са Олд Трафорда се већ годинама налази у кризи за своје стандарде. Далеко су од борби за титуле у Премијер лиги и Лиги шампиона. Истина, играли су Лигу шампиона, освајали Лигу Европе и неке домаће купове, али још нису успели да се опораве од одласка Алекса Фергусона 2013. године. Пробали су са Мојесом, Ван Галом, Мурињом, и ниша није успело. Сада је ту Оле Гунар Солскјер који је дошао као ватрогасац и испоставио се као коначно решење. Мада још није сигуран и судбина му зависи од ове сезоне.

Солскјер није успео да врати Манчестер Јунајтед у Лигу шампиона и то ће му бити главни циљ ове сезоне. Да ли преко Премијер лиге или Лиге Европе, зависи од развоја ситуације. Можда чак Лига Европе постане приоритет у неком тренутку. Енглески клубови одавно поклањају максималну пажњу овом такмичењу када дође до наокаут фазе. А Манчестер Јунајтед је најбољи пример када је са Мурињом освојио трофеј 2017. године у финалу против Ајакса.

Јунајтедов већи проблем је Премијер лига у којој упркос огромним улагањима претходних година нису успели да испрате велике ривале Сити и Ливерпул, одмакао им је и Тотенхем, а ништа бољи нису ни од Арсенала и Челсија. Новац није био проблем. Као један од најбогатијих клубова света и највреднији брендова, Јунајтед је од Фергусоновог одласка потрошио преко милијарду евра само на куповине играча. Приде је давао неке абнормалне уговоре попут оних Полу Погби и Алексису Санчезу.

Ипак, нису имали човека који је умео да води трансфер политику. Највећи кривац за Јунајтедова посртања је први оперативац клуба Ед Вудворд који је десна рука власничке породице Глејзер. Било је ту свакаких промашаја, а посебно су биле трагикомичлне ситуације у којима је Јунајтед желео да победи градског ривала Сити и богатијим понудама му отимао појачања попут Фреда и Санчеза, а на крају промашивао са њима.

Створила се и нека атмосфера незамислива за време Фергусонове ере. Јунајтедова свлачионица је постала једна од најотровнијих и најпроблематичнијих на Острву. Долазак Пола Погбе је био кулминација. Контроверзни Француз је константно био у центру пажње, свађао се са Мурињом и овог лета претио одласком из клуба. Јунајтед га је задржао на силу иако су многи сматрали да је требало да пресече и ратосиља се Француза. Због те "талачке ситуације" у којој је клуб био са Погбом, нису доведена ни адекватна појачања у везни ред, а највише се причало о Бруну Фернандешу и Сергеју Милинковић Савићу. Ипак, Солскјер је успео да се реши неких скупих играча који нису правили разлику. Лукаку и Санчез су отишли у Интер чиме је јасно послата порука да је Маркус Рашфорд играч на којем се темељи будућност клуба. Истекли су уговори Валенсији и Ерери, а доведена су само велика појачања у одбрану.

Јунајтед је у још једној трци са Ситијем срушио светски трансфер рекорд за дефанзивце куповином ХаријаМегвајера за 87.000.000 евра, а Арон Ван Бисака из Кристал Паласа је плаћен 55.000.000 евра и постао је најскупљи десни бек у историји. На почетку сезоне делује да су погоци, али то тек треба да се провери наредих месеци.

Управо је Јунајтедова одбрана била рак рана клуба претходних година. Чињеница да је голман Давид Де Хеа  најбољи играч екипе уназад неколико сезона, најбоље говори о Јунајтедовој игри. Шпанац свакако јесте чудо од голмана и заслужио је уговор од преко 20.000.000 евра по сезони који му следује, али клуб Јунајтедовог ранга не би смео да зависи од голмана. А често је зависио претходних година јер су испред Де Хее играли очајни Рохо, Баји, Смолинг, Џонс и други. Солскјер је успео да се реши Смолинга и данас га послао у Рому, клуб наредних дана напушта и Матео Дармијан, а Линделеф у пару са Мегвајером коначно изгледа као пристојан штопер. Лево је Лук Шо који често уме да буде најслабија карика.

Ако је одбрана учвршћена доласцима Мегвајера и Ван Бисаке, морао је и везни ред да се освежи. Купљен је талентовани Дејмс из Лидса, показао се добро на почетку, али танко је то за Јунајтедове апетите иако је дечко јако пријатно изненађење. Све зависи од Погбе и на коју ногу је устао, како је расположен и да ли му се игра. Некада делује као најбољи на свету, некада је само терет екипи. Уз њега, Солскјер највеће поверење има у младог Мектоминија и Лингарда који су деца клуба. Норвежанин врло добро зна колико су Јунајтеду битна деца која осећају клуб. Задржао је и Матту, продућио уговор Переири, а нејасно је какве планове има са Матићем и Фредом. Обојица нису задовољни минутажом и улогом на терену, па се спекулисало и о њиховим одласцима.

Рекли смо да је Маркус Рашфорд пројектован као будући лидер и ударна игла тима, али проблем је што нема подршку. Од нападача, Јунајтед има још само Марсијала којег је Солскјер оживео, али који није константан. Младићи Гринвуд и Чонг су још зелени, али би баш у групној фази Лиге Европе могли да добију шансу да се докажу. Клуб је направио велики кикс што није довео замене за Санчеза и Лукакуа када је знао да одлазе. Шта ако се повреде Рашфорд или Марсијал? А Марсијал већ има лакшу повреду...

Манчестер Јунајтед није добро отворио сезону у Премијер лиги. Иако је у првом колу декалсирао Челси са 4:0, игра није била адекватна високом резултату који је заваравао. Већ против Вулверхемптона и поготово у поразу од Кристал Паласа на Олд Трафорду су стари проблеми опет испливали на површину. Везни ред и напад Манчестер Јунајтеда су опет били јалови и неучинковити, а одбрана је опет примала голове из једне или две шансе које ривал створи.

Рањивост Црвених ђавола у Премијер лиги не треба да заварава Партизан, али треба да му пробуди наду. Троструки шампион Европе је и даље фаворит за прво место у групи и један од фаворита за освајање Лиге Европе. Али у групној фази вероватно неће газити пуним темпом, неће стално играти са најјачим тимом и озбиљна екипа би то могла да искористи као што је Црвена звезда мучила Арсенал пре две године. Питање колико је Партизан озбиљан...

АСТАНА

Нагазна мина са истока. Фудбалски клуб Астана, Партизанов противник из другог шешира. С обзиром да су црно-бели могли да набасају и на ПСВ, Краснодар или прошлогодишњег полуфиналисту Ајнтрахт, па и Борусију Менхенгладбах, рекло би се да су Владимир Стојковић и остатак дружине из Хумске одлично прошли. У ствари, тешко да је Партизан могао да прође много боље. Можда да је извукао Копенхаген - нису Данци много приказали против Црвене звезде - сви остали су, бар се тако тренутно чини, нешто квалитетнији ривали.

Истина је међутим и да би клуб са Топчидерског брда направио велику грешку када би потценио најбољи клуб Казахстана, јер Астана  је од сезоне 2014/2015 редован учесник групне фазе европских такмичења. И мада је “само“ у сезони 2015/2016 добацила до Лиге шампиона улагања у клуба се и те како виде. У сезони 2017/2018 тако су Казахстанци прошли у шеснаестину финала Лиге Европе, пошто су у Групи освојили 10 бодова и били испред прашке Славије и Макабија из Тел Авива. Тамо их је избацио Спортинг захваљујући рутинској победи од 3:1 на гостовању. У Лисабону је било 3:3, али су Португалци све време држали ситуацију под контролом.

Прошле сезоне Астана је без шеснаестине финала остала тек након што је у последњем, шестом колу, изгубила са 0:2 на гостовању код Рена. Да је остала непоражена прошла би даље. У ствари, своју шансу је пропустила коло раније када је као домаћин пала пред Динамом из Кијева (0:1). Узела је четири бода из два дуела са Јаблонецом, савладала Рен код куће, играла нерешено у Кијеву.

Овог лета Клуж их је зауставио на путу до Лиге шампиона, пошто су после 1:0 на домаћем терену пали пред Билелом Омранијем, који је пертходно упуцао и Селтик, а онда хет-триком против Астане показао да све то није била случајност, па ће највероватније и наставити каријеру у Глазгову. У квалификацијама за Лигу Европе лако су изашли на крај са Санта Коломом и Валетом, да би потом декласирали БАТЕ са 3:0 (стрелци су били Томасов, Лонгивенко и Сигурјонсон) само да би се опасно тресли на реваншу у Белорусији где су изгубили са 0:2 и ипак прошли.

Заједничко за тимове који су играли и против Спортинга, а и сада ће против Партизана су имена Маевског, Постникова, Мужикова, па и нашег Ненада Ерића, некада голмана Слоге из Пожеге, Радничког из Крагујевца и ОФК Београда. Ерић је ту још од 2011, да би му се прошлог лета придружио и репрезентативни леви бек Антонио Рукавина, иначе некадашњи саиграч Зорана Тошића из Партизана. Овог лета стигао је и Жарко Томашевић, још један бивши играч црно-белих. Уз њега, у овом прелазном року су у Нур-Султан стигли исландски офанзивни везни Рунар Мар Сигурјонсон, кога се Грасхоперс одрекао зато што је превише често био повређен, те нападач Тулуза Фимин Мубеле.

Отишао је само Марин Аничић, за 90.000 евра у Коњу. Зато је и доведен Томашевић, али су штопери и даље највећа мана тима Романа Григорчука.

Најбољи стрелац је други Хрват, Марин Томасов, некада играч Задра, Хајдука из Сплита, па Минхена 1860, Ријеке, Ал-Насра.. Стигао је чак да одигра и један меч за најјачу селекцију Хрватске, у сезони 2015/2016 је као играч Ријеке понео признање за најбољег играча ХНЛ-а. Већ следеће сезоне је за 800.000 евра отишао у Ал Наср, али је убрзо завршио у Астани, иако су Саудијци имали право да га откупе за 2.000.000. Није чудо од играча дакле, није Жуниор Кабананга, али игра у форми живота. Надали су се у Астани да ће као Кабананга својевремено противничке мреже решетати Мубеле, али он игра све мање, уместо све више. Истиче се зато лево крило Роман Муртазајев, мада све више игра Астане зависи од Сигурјонсона.

И све је то ОК, али да се не лажемо, мање-више иста ова екипа је прошле сезоне играла против Динама из Загрева у трећем колу квалификација за Лигу шампиона и глатко изубила укупним резултатом 0:3. Дани Олмоим је радио шта је хтео. Тркачки су они спремни, дисциплиновани су, али таленат им баш и није најјача страна. Осећа се мало и тај балкански "шмек" у игри због великог броја "југовића". У фудбалу, то није увек добра ствар.

Како било, хоће и Казахстанци сигурно у Лигу Европе и није да немају своје шансе. Али ако не можеш да будеш бољи од Астане онда и немаш шта да тражиш у нокаут фази Лиге Европе. Мада у Нур-Султану уме да буде незгодно, пошто се на вештачкој трави Астана боље сналази од већине европских ривала. 

АЗ АЛКМАР

За ретко којег противника, Партизан вежу тако лепе успомене као за АЗ Алкмар. Пре три године је Партизан такмичење у Лиги Европе отворио победом од 3:2 над АЗ Алкмаром у Београду. И добио крила да се бори за пролаз даље у једној од тежих група. Част Андрији Живковичу, Оумаруу и Брашанцу, али тај тим Партизана није био ништа јачи од данашњег. А Алкмаров је по квалитету биои сличан актуелном. Партизан је касније и у реваншу победио Холанђане на њиховим стадиону, да би на крају завршио такмичење у оном лудом поразу од Аугсбурга.

Навијачи се с правом надају да и овог пута црено-бели могу нешто слично против АЗ Алкмара. Ако је неко незадовољан како је Партизан прошао Молде, нека погледа како је АЗ Алкмар прошео синоч Антеверпена. После 1:1 у Холандији, Белгијанци су имали ревнш кући, али је Мбокани глупо зарадио искључење у првом полувремену. Упркос томе, Антверпен је на двадесетак минута пре краја повео са играчем мање. Дидије Ламкел Зе је постигао гол из контре. И потом скинуо дрес славећи гол иако је већ имао жути картон. Наравно, искључен је и направио је будалу од себе, а АЗ Алкмар је голом у 90. минуту искористио бројчану надмоћ са два играча више, обезбедио продужетке и тамо са још три гола разнео и физичлки и психички исцрпљење домаћине. Ламкел Зе је данас вест дана у Холандији и Белгији, реч је о прилино контроверзном типу, тренер Болоњи га је назвао глупаном, а АЗ Алкмар прославио победу подругујући му се фотографијом на којој га имитра са скинутим дресовима.

Дакле, АЗ Алкмар је уз доста среће дошао до Лиге Европе. Пре тога су лако елиминисали шведски Хакен и украјински Маријомпуљ.

Реч је о тиму који нема велики звезде и будет, али прозиводи сјајне играче. Овог лета су продали репезентативног везиуста Гуса Тила у московски Спартак за 18.000.000 евра. Отишла су и ддоијица контроверзних момака који су некада важили за велике таленте холандског фудбала, али нису испуснили очекивања: Рикардо ван Рајн и Адам Махер. АЗ Алкмар није успео да им оживи каријере. Остатак тима је исти. И кажу да је прилично талентован.

Младићи попут Калвина Стенгса, Усама Идрисија, Алберта Гудмундсона, Туна Купмајнерса или Фредија Друјфа много бећавају. АЗ Алкмар је јако мласд тим у којем кључне улоге имају поменти млади играчи од 19, 20, 21 или 22 године. На голу је искуснији Бизот који је добијао и позиве у репрезентацији, а највеће појачање је довошђење Јордија Класија из Саутемптона. Некадашњи репрезентативац је дошао да се врати у фудбалски живот.

Најопаснија су крила. Десно је 20—огодишњи Калвин Стенгс, а лево нешто старији Усама Идриси (23). Они су најопаснији и најталентованији играчи тима. Пре два дана, АЗ Алкмар је за 2.000.000 евра купио талентовано 19-годишње крило Закарију Абухлала из младог тима ПСВ Ајндховена и очекује да он експлодира у будучности. На поменуту тројицу треба обратити највише пажње. Као и на капитена Туна Купмајнерса (21) који држи кључеве везног реда. Први шпиц екипе је њихово дете Мајрон Боаду који има само 18 година и предвиђају му лепу будучнсот.

АЗ Алкмар игра офанзивних 4-3-3, акценат је нападу и на развоју малдих играча које касније продају по високим ценама. та офанзивна линија са петорицом поменутих малдића је највећа снага Алкмара. као што је и вечини просечних холандских тимова највећа мана игра у одбрани. иако на три од шест европских мечева овог лета нису примили гол, Холанђани још нису наишли на екипу као што је Партизан.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Реутерс

Коментари / 0

Оставите коментар