Ванредни избори у БиХ не би ријешили кризу

У нормалним земљама политичка криза која тренутно влада у БиХ била би окончана ванредним парламентарним изборима, који у БиХ уопште нису могући, а и да којим случајем постоји уставна и законска могућност за тако нешто готово је сигурно да ништа не би било промијењено, јер би странке које сада не могу постићи договор поново добиле повјерење народа.

Босна и Херцеговина 30.08.2019 | 07:42 Ванредне изборе у БиХ као рјешење новонастале политичке кризе и чињенице да се изборни побједници скоро десет мјесеци не могу договорити о формирању власти, посљедњи је споменуо Ларс Гунар Вигемарк, одлазећи шеф Делегације ЕУ у БиХ, који је рекао да би ти ванредни избори били једно од рјешења те да већина земаља, ако се не постигне споразум, то и ураде. И сам Вигемарк, који је рекао да ако може Косово, може и БиХ, свјестан је да у БиХ нема могућности ванредних избора, а како објашњавају стручњаци таква могућност не постоји ни у Уставу БиХ ни у Изборном закону.

"Ви овдје немате прилику ванредних избора, ја претпостављам да у већини земаља, ако се не постигну споразуми, то ураде. И ево, ако ја могу дати препоруку, то би било то. Исцрпили сте мандат ранијег сазива, не спроводе се изборни резултати, земља је у застоју", рекао је Вигемарк.

Додуше, Изборни закон БиХ познаје могућност пријевремених избора, међутим и ту се отварају бројна питања, као што су ко може и ко треба да распусти Представнички дом парламента БиХ, да ли се његовим распуштањем распушта и Дом народа БиХ и да ли то може да уради Предсједништво БиХ. Уколико се и распусти, рецимо, Дом народа, њега би опет бирале ентитетске скупштине, у којима би, готово је сигурно, исти људи бирали исте људе, што је још бесмисленије.

"Немамо уставну и законску могућност за ванредне изборе. Закон познаје пријевремене, али и ту се отварају бројна питања, тако да од тога нема ништа. Уколико би и били одржани неки ванредни избори, можда бисмо добили исту парламентарну већину и садашње странке би освојиле исти број мандата. Није код нас још сазрела ситуација да грађани гласају за програме и овдје се све своди на заштиту Срба, Хрвата и Бошњака. Нема ту неког рационалног размишљања, сви гласају за свога и доминантан је тај етнички принцип", рекао је Вехид Шехић, аналитичар и бивши предсједник Централне изборне комисије БиХ.

И у политичким кризама које су трајале доста дуже од ове, рецимо оној након избора 2010. године, када се на власт чекало готово 16 мјесеци, ванредни и пријевремени избори барем у главама политичара нису били опција јер су, како су много пута истицали, и они свјесни да се проблем њима не би ријешио.

Недавно је и Бакир Изетбеговић, предсједник СДА, странке која је добила највише гласова бошњачког народа и која учествује у проговорима за формирање власти, рекао да ванредни избори у БиХ не би били опција.

"Имали бисте сталне изборе, два пута годишње, ако бисмо увели ту могућност ванредних избора. По мом мишљењу, с обзиром на наше односе то би било тако, то би било горе од овога", рекао је тада Изетбеговић.

Оно што је сигурно јесте да је барем декларативно већина политичара за могућност ванредних избора, међутим у досадашњим преговорима о измјени Изборног закона који трају годинама, званично нико није ни покренуо путање измјена тог закона у смјеру да се омогуће ванредни избори који су у нормалним демократијама могући.

(Независне)