Прича - ЛШ: Шта чека Звезду?
Бајерн који је прешао границу, Тотенхем који не зна шта даље и „браћа“ која нису браћа. . . ! Црвено бели могу да се надају и пролећу!
Фудбал 29.08.2019 | 23:10
Шта чека Звезду у групи?
БАЈЕРН МИНХЕН
Црвена звезда и Бајерн имају занимљиву историју. Пет пута су до сада највећи српски и највећи немачки клуб укрштали копља у еврокуповима. Бајерн је био успешнији у двомечу осмине финала Купа УЕФА у сезони 1979/80. Црвена звезда је узвратила када је било много битније и слађе у култним мечевима полуфинала КЕШ-а 1991. године када је на невероватан начин прошла у Бари. Пети сусрет је одигран у групној фази Купа УЕФА 2007. године. На крилима Милијаша и Коромана, Звезда је била на прагу победе и водила 2:1 на Маракани, али су катастрофалне грешке одбране и голмана Ранђеловића после центаршутева тинејџера Тонија Кроса донеле Бајерну победу од 3:2. Сада Звезду чекају нови двомечи са Баварцима.
Немачки гигант ће бити апослутни фаворит у групи за освајање првог места, па тако и у мечевима са Звездом. Бајернов коначан циљ је освајање Лиге шампиона, а пролазак из групе се подразумева. Баварци су опседнути освајањем Лиге шампиона. У сличној ситуацији као Јувентус. Прејаки су на домаћем фронту, годинама рутински газе конкуренцију у земљи и освајају титуле, али у Лиги шампиона не могу да дођу до трона на којем су последњи пут били 2013. године када су освојили пету титулу првака Европе на Вемблију. Годину дана после оног слома против Челсија. Од тада су пет година заредом испадали од шпанских клубова, од чега четири пута у полуфиналима и једном у чевртфиналу. Прошле године су имали најгори резултат у овој деценији и лако су елиминисани од Ливерпула у осмини финала.
Ово лето је било посбено за Бајерн јер је дошло до заокрета у клупској политици. Навикнут на штедљиву политику и куповину углавном најбољих играча из немачких клубова, Бајерн је схватио да мора да прати трендове ако жели да остане у равни са Барселоном, Реалом, Јувентусом, Енглезима, ПСЖ-ом...
Годинама је председник Ули Хенес био против великих трошења. Науспрот њему, генерални директор Карл-Хајнц Румениге је заговарао промену трансфер политике и довођење великих звезда. И коначно је истерао своје!
Бајерн је још у јануару реализовао највећи трансфер у историји клуба и Бундеслиге куповином француског штопера/бека Лукаса Ернандеза из Атлетика за 80.000.000 евра. Још пре тога је капарисан његов земљак и још један универзални дефанзивац Бенжамин Павар за 35.000.000 из Штутгарта. Њихови трансфери су значили да почиње револуција у одбрани Бајерна чије жртве су били Хумелс који се вратио у Дормтунд и Боатенг који је маргинализован и могуће је да ће напустити клуб. Отишао је и непотребни ветеран Рафиња.
Највећи Бајернов проблем овог лета је био како да замени култни тандем „Робери“ који је носио клуб на леђима претходних година. Хенес је попустио и дозволио Руменигеу и Салихамиџићу буџет од преко 100.000.000 евра за довођење суперзвезде на крилној поизицији. И још око 50.000.000 евра за неко млађе и мање звучно крило које ће се развити у врхунског играча. Лерој Сане је био прва жеља, преговори су ишли у добром смеру, али је повреда све покварила. Калум Хадсон Одои из Челсија је био жеља за друго крило, али је и његова повреда покварила планове Бавараца.
Ушли су у нетпичну ситуацију за њих да лутају по тржишту и да не могу да фокусирају главне мете. Помињало се много имена попут Берхвајна, Зијеха, Дембелеа, Караска... На крају су задржали новац и решили да реализују две позајмице. Филипе Кутињо је дошао из Барселоне да оживи каријеру и наметне се као решење за Робеновог наследника, док је Иван Перишић доведен да надокнади Риберијев одлазак као Ковачева жеља и прелазно решење до следећег лета.
Без много помпе је дошао и талентовани француски везиста Данијел Куизанс да појача конкуренцију у везном реду где је често било проблема због повредама Мартинеза и Толисоа, форме Хамеса Родригеза и Рената Сначеза који је продат Лилу. Бајерн једино није успео да реализује идеју о довођењу плејмејкера Бускетсовог стила. Желели су Родрија којег је Гвардиола довео из Атлетика у Сити, а потом и Марка Року из Еспањола за којег на крају нису пристали да плате клаузулу од 40.000.000 евра већ ће га чекати за следећу зиму или лето.
Одраније је ту кичма тима. Нојер полако број последње године на голу и Бајерн већ гледа Нибела из Шалкеа као наследника. Честе повреде су Нојера избацила из форме по којој је једно време био најбољи голман света.
Штоперски пар је и даље нејасан. Велико појачање Ернандез је дошао повређен, оперисао се и цело лето се опорављао. Полако добија прилику са клупе, али нема сумња да ће у будућности бити командант одбране. Други сигуран штопер је Зуле, а док се Ернандез потпуно не спреми, Боатенг и Павар се мењају са Зулеом у тандему.
Нејасно је и ко ће бити десни бек. Универзалац Кимих је почео сезону, али када се Ернандез оправи, за очекивати је да Павар пређе на десног бека. А Кимих у средину терена... Лево је закуцан Алаба. Ко год да игра на бековским позицијама, Бајерн је ултраофанзиван по боковима и добија много асистенција са стране.
Поред поменутог Кимиха, средина је напуњена квалитетним играчима. Ковач најчешће игра у систему 4-3-3 у којем је идеолог игре Тијаго Алкантара на левој страни везног реда. Али се спушта и на задњег везног када је Кимих у одбрани и када не игра често повређени Хави Мартинез. На десној страни минутажу ће делити Горецка, Милер и можда Кутињо у формацији 4-2-3-1. Ту је и опорављени Толисо.
Кутињо је доведен као замена за Робена, али није класично крило и Ковач са њим добија много варијација у игри. Бајерн тренутно игра 4-3-3 са Гнабријем и Команом као крилима, али тек се треба очекивати да Кутињо и Перишић добију озбиљније улоге. Наравно, улога „деветке“ припада једном од најбољих центарфорова на свету Роберту Левандовском. Милер је у свакој варијанти много ближи клупи него терену...
Тренер Ковач је прошле сезоне био под великим притиском и неколико пута је у јавности „смењиван“ током сезоне, али је у другом делу сезоне успео да утегне екипу, да наметне неки своиј стил и систем рада и да престигне велику бодовну предност Борусије у борби за одбрану титуле. Тиме је купио поверење и изборио се за још већи ауторитет у клубу и свлачионици. Што не значи да може да буде миран...
Ове сезоне ће морати много боље у Лиги шампиона. Управа ће од Ковача очекивати искорак макар до полуфинала. Прошле сезоне је прошао групу са два ремија против Ајакса и четири победе над Бенфиком и АЕК-ом, али је у нокаут фази добио лекцију од Клопа. Нешто слично му не би било опроштено ове сезоне.
ТОТЕНХЕМ
Изненађујући финалиста Лиге шампиона из прошле сезоне је свестан да неће поновити успех из прошле сезоне. Много среће их је пратило до финала. Почевши од оног расплета у последњем колу групе када је Интер сам себи пуцао у колена и испао, па касније преко четвртфинала против Манчестер Ситија и полуфинала против Ајакса. Нису незаслужено дошли до финала, али нису ни заслужили да буду прваци Европе.
Реч је о екипи коју је Маурисио Поектино пажљиво склапао годинама са лимитираним финансијским средствима шкртог газде Данијела Левија. Аргентинац је од групе талената направио групу врхунских играча. Уз понеко искусно појачање.
Овог лета га је газда Леви наградио скупим појачањима попут Лионове радилице Тангија Ндомбелеа, аргентинског плејмејкера Ђованија Ло Селса и великог енгелског талента Рајана Сесењона. То су три озбиљна појачања, али они морају да прођу пут од перспективних младих играча до комплетних фудбалера који треба да праве разлику у Премијер лиги и Европи. Није купљен нападач који ће заменити Љорентеа у улози џокера са клупе.
Покетино је експериментисао претходних сезона са формацијама и стилом игре. Али све се углавном вртело око четворице играча: Ериксена, Кејна, Алија и Сона. Они су и даље најјача снага Тотенхема, с тим што није још сигурно да ли ће Ериксен остати. У финишу прелазног рока би могао да пређе у Реал или Ателтико. Уговор му истиче наредног лета, не жели да га продужи и чак је охлађен клупом, али се видело да Спурси не могу без њега. Ло Селсо би у перспективи требало да га наследи.
Тотенхем ће најчешће ове сезоне играти 4-2-3-1 и 4-3-1-2. Капитен Лорис је стуб на голу. Вокер Питерс и Роуз су први избор на бековима иако је Роуз планиран за продају. Штоперски пар на почетку сезоне чине искусни Алдервајрелд и млади, али довољно афирмисани, Давинсон Санчез. Фертонген је из неког разлога закуцан за клупу. Ту је и млади Фојт који је повређен, али има страшну перспективу.
Скупоцено појачање Ндомбеле је почео сезону као задњи везни и Тотенхемова верзија Нгола Кантеа, али се лакше повредио. План је да игра у тандему са Винксом, а да Сисоко и Дајер ускачу са клупе. Кејн и Сон су главна нападачка снага, али ту је и најпознатији џокер европског фудбала Лукас Моура, опорављени Ламела од којег се очекује више, као и Ло Селсо који тек треба да се исплати. Деле Али је повређен, али с обзиром на форму у последње време и да не личи на себе, можда и није неки недостатак.
Прошле сезоне је Сон искочио као најбољи играч тима у ситуацијама када су повреде избациле из строја Кејнаи Алија. Репрзентативац Јужне Кореје је много користан и опасан играч који може да окрене утакмицу када никоме ништа не полази за ногом.
Тотенхемов проблем ће бити приступ и недостатак јасне амбциије и циља. У Премијер лиги ће им бити теже него прошле сезоне у борби за Лигу шампиона. У Европи не могу да понове онај успех. Ситуација са Ериксеном и Алдервајрелдом који су одбили уговоре и желе да оду, најбоље говори да носиоци игре не виде Тотенхем као клуб који може да се бори за највеће трофеје и искорачи. Штавише, верују да је дошао крај једног циклуса који је кулминирао финалом Лиге шампиона. Иронично, то се десило на крају периода највеће штедње када је Тотенхем стегао каиш због изградње једног од најмодернијих стадиона света. И Покетинов мотив и планови су питања која би могла да се отворе. Можда је време да крене даље...
Дуго година је Тотенхем био клуб за Лигу Европе изузев оне једне сезоне са Реднапом када су избацили тада велике миланске тимове. Са Покетином је постао легитиман учесник Лиге шампиона и напредовао из сезоне у сезону. Меутим, умели су да се муче у групи, да губе бодове против слабијих или да тесно побеђују. Звезда може да се нада бољим шансама у двомечу него против Ливерпула прошле сезоне. И у гостима и код куће.
ОЛИМПИЈАКОС
Навијачка „браћа“ Црвене звезде никако нису фудбалска браћа. На страну братски односи навијачких група, али Олимпијакос је претходних година био један од клубова који је често умео Звезди да подапне ногу, убаци клип у тошкове или забије ноћ у леђа. Штавише, Олимпијакос је далеко боље сарађивао са Партизаном из којег је куповао Шћеповића, Фејсу, Јанковића, Ђурђевића, сада и Марковића. А био је и много попустљивији у преговорима са Партизаном за Здјелара и Јанковића него када је Звезда тражила Бена и Марина.
Наравно, то су закони тржишта, али Олимпијакос је чак и прелазио границе професионалног пословања када су у питању били случајеви Бена и Марина. Грци су пред Звезду постављали зеленашке услове са каматама када се преговарало о Бену, а непријатељски су се понашали и са папирологијем код трансфера Марина.
Истовремено су Грци често знали да покваре Звезди послове на трансфер тржишту. Већом куповном моћи су углавном побеђивали у тркама као што су трансфери Солдана, Лазара Ранђеловића или недавно босанског бека Немање Николића. Звездина мала освета је било отимање Матеа Гарсије упркос слабијим финансијским капацитетима.
Олимпијакос је у Грчкој оно што је Звезда у Србији. Господар фудбала. Нема европску историју као Звезда, али има далеко бољу модерну традицију откако се игра Лига шампиона. Ово че им бити чак 19. учешће у Лиги шампиона! Највише је учествовао захваљујући националном коефицијенту и директним пласманима. У групи је често био последњи и најслабији, само три пута је прошао у нокаут фазу.
Ипак, Олимпијакос више није тако доминантан у Грчкој као што је био у претходних 20 и кусур година. АЕК претпрошле и ПАОК прошле сезоне су му преотели трон. А ни у Европи нису баш блистали. Контроверзни газда Маринакис је ушао и у проблеме са законом. Политичка и логстичка подршка му се сманиила, а сви ти проблеми су се некако рефлетковали и на клуб. Често су се смењивали тренери, било је све више промашених инвестиција у прелазним роковима и на крају су то АЕК и ПАОК искористили.
Португалски стручњак Педро Мартинс је успео некако да смири ситуацију и стабилизује Олимпијакос. У великом стилу је увео Олимпијакос овог лета у Лигу шампиона. Прегажени су Викторија Плзењ и Башакшехир, а онда и на изненађење многих одлични Краснодар. У три меча против поменутих ривала у Пиреју, Олимпијакос је имао гол-разлику 10:0! У гостима су забележили две победе и реми.
Португалски голман Жозе Са је откупљен од Порта за 2.500.000 евра пошто је код Мартинса експлодирао и сада је догурао и до репрезентације. Штоперске позиције су биле проблем и зато је Мартинсу услишена још једна жеља. За 4.500.000 евра је купљен контроверзни Рубен Семедо. Мартинс је нашао жицу младом земљаку познатијем више по проблемима са законом и затворским казнама него по игри. Купљен је и Марковић из Партизана као појачање за перспективу. Бекови су исти из прошле сезоне.
Мартинс форсира сличан систем игра као Милојевић у формацији 4-2-3-1. На задњим везним је афирмисао Бразилца Гиљермеа и домаћу узданицу Бухалакиса. Тешко повређеног Фортуниса је заменио новајлија Метју Валбуена и показао се као прилично добро појачање. Он је њихов Марко Марин. Крила су врло битна у Мартинсовој филозофији и тренутно их попуњавају његов земљак Поденсе и нешто мање атрактивни Масураскојем Лазар Ранђелович опасно пуца на статус првотимца. Зато је Олимпијакос желео и Матеа Гарсију. Место „деветке“ је резервисано за Шпанца Герера који је ту битку добио са Франком Солданом прошле сезоне.
Олимпијакос има скупчљи тим од Звездиног и европски искуснији. Али у поређењу са Салцбургом или Јанг Бојсима, није много јачи и талентованији тим. А дефинитивно није тајна за Владана Милојевића који педантно прати грчки фудбал. Узимао је меру Олимпијакосу чак и са Паниониосом усред Пиреја. И касније био жеља Пирејаца који су бургијали да га преотму од Црвене звезде. Такође, Марин, Кањас, Гарсија су играчи који ће имати посебан мотиве протов најтрофејнијег грчког клуба да Црвеној звезди можда донесу пролеће у Европи.
Извор: моззартспорт
ФОТО: реутерс
Коментари / 0
Оставите коментар