Скандинавка пред Савом: Партизан у Молдеу за ЛЕ!

И живот налик норвешком. . .  Охрабрује то што клубови из Скандинавије традицинално леже црно-белима.

Фудбал 29.08.2019 | 16:14 У време “Слагалице“ потребно је решити скандинавку. А ако неко зна како се то ради то су енигматичари из Хумске. У прошлости су релативно лако излазили на крај са задацима постављеним на северу Европе, због чега су уверени да ће и у Норвешкој наставити савршен низ.

Никад Партизан није испао у двомечу са клубом из Скандинавије (било у ужем, било у ширем смислу), никад му се, откако су се фудбалски раздружили Србија и Црна Гора, није десило да веже две сезоне без групне фазе УЕФА такмичења, те та два аргумента стоје као светионик црно-белима у Молдеу, пред реванш плеј-офа за пласман у Лигу Европе (19 часова, РТС 1, ТВ Аренаспорт 1).

Резултат из Београда истовремено буди наду и позива на опрез. Тих 2:1 више би требало да забрину Норвежане, они су екипа која мора да јури предност ривала, док изабраници Сава Милошевића не само да могу да рачунају на два исхода, већ им се због најављене офанзиве домаћина “црта“ прилика налик оној од пре две година у Секешфехервару, кад је после 0:0 у првом мечу Видеотон нагрнуо да постигне погодак, а Парни ваљак из контре решио питање пласмана даље. Нешто слично прижељкују у Партизану и вечерас, па да другачијим стилом од уобичајеног стигну до награде.

Евентуална награда значи више од пуког новца. Представља основу на живот клуба. Прецизније, миран живот у наредних неколико месеци. Можда не баш мирна по норвешким стандардима, али сценарио уласка у групну фазу подразумева добитак од приближно 5.000.000 евра, још најмање шест међународних утакмица, вожњу на три фронта макар до децембра, афирмацију играча, прилику за још неко појачање у завршници прелазног рока, одбрану коефицијента на листи УЕФА за наредни петогодишњи циклус, поправљање имиџа и – најбитније – утисак да се стручном штабу, у том случају, нуди шанса да спокојно ради на финесама са тимом који је и даље у настајању, а руководиоцима да уздигну црно-беле на ниво у коме неће бити потребе за препуцавањима са реалним и измишљеним противницима, већ бављење искључиво собом и организацијом европских утакмица.

Шта би било у оном другом сценарију, ако Молде слави 1:0 или на било који други начин избаци јединог преосталог српског представника у Лиги Европе, нико у Хумској 1 не сме ни да замисли. Поготово што би евентуалне две спојене сезоне без јесени на међународној сцени, наслоњене на две у којома се гледало у леђа Црвеној звезди на домаћој, изазвале велике немире и потресе. Од финансијских, преко кардовских и организационих, вероватно до играчких. Зато је на плећа спортског сектора, опет, као небројено пута у минулој деценији, пао огроман терет. Цео клуб малтене стоји ове вечери на леђима Сава Милошевића и његових питомаца, али док буду газли вечтачком травом “Акер“ стадиона у малом мозгу би требало да имају сазнање да су пре њих у истој или сличној ситуацији били Миодраг Јешић, Славиша Јокановић, Александар Станојевић, Владимир Вермезовић, Марко Николић, Зоран Милинковић и Мирослав Ђукић и да је свако од њих проналазио начин да усмери Парни ваљак на магистралу, чак и у ситуацијама кад се чинило да ће завшити у неком јарку.

Милошевић је баш у томе јак. Потврдио се да притисак носи без проблема. Може бити да је то скопчано са превазиђеним недаћама у приватном или чињеници да је у професионалном животу играо у четири изузетно јаке лиге, са Рубином у 89. минуту донео Рубину прву титулу првака Русије  или да је као функционер ФСС указао најпре кадетској, потом и омладинској селекцији пут на кров Европе и света, може бити да је све до његове, како сам воли да је окарактерише, “луде босанске“ главе, тек некадашњи голгетер дефинитивно је један од јачих адута у поход на премију звану Лига Европе. Дакле, у напетим ситуацијама, каква вечерас очекује нашег представника уме да држи ту главу изнад воде и да плива. До циља.

Та Милошевићева психолоска стабилност, више пута потврђена и за време краткотрајног тренерског мандата, требало би да се пренесе и на играче, јер вечерас, у крајњој линији, ипак од њих зависи. Као сто је оживео Остојића и Суму, вратио у систем Тошића, промовисао младе Стевановића и Лазара Павловића, рехабилтивао отписаног Урошевића, учинио Партизан гледљивијим него ранијих сезона, тако се од Сава Милошевића очекује да још једном уради оно што мало ко очекује и ситуацију ''бити или не бити'' претвори у први успех у сезони великих очекивања. Поготово што је Партизан клуб у коме је Европа као хлеб насушни, а Саво Милошевићчовек који се неће задовољити мајским освајањем купа, него је и њему, као свим црно-белима, потребна још једна потврда вредности. Непрестан процес доказивања.

МОЛДЕ – ПАРТИЗАН
(19.00, РТС 1, ТВ Арена Спорт 1)
први меч 1:2

Стадион: Акер
Капацитет: 11.800
Судија: Руди Буке (Француска)

Молде (4-2-3-1): Кранинкс – Харалдсаид, Габријелсен, Бјернбак, Форен – Аурсенс, Хусаин – Боли, Ејкрем, Омоиђуанфо – Џејмс.

Партизан (4-2-3-1): Стојковић – Н.Р. Милетић, Остојић, Павловић, Урошевић – Шћекић, Здјелар – Тошић, Сума, Асано – Садик.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар Спорт