Штета од пожара у Амазонији се не може поправити

До краја сушног периода, шумски пожари у Бразилу би могли да се прошире на још нетакнуте површине тропске шуме и доведу дио дефинитивног изумирања појединих врста дрвећа, а праве размјере штете још се не могу сагледати, пише Деутсцхе Wелле.

Свијет 29.08.2019 | 10:01 Бразилске тропске шуме у региону Амазона су у пламену и очи свијета су већ недјељама упрте у њих. У поређењу са прошлом годином, број пожара се од јануара до августа повећао за 82 процента.

Само у августу је регистровано готово 26.000 пожара.

"Не знамо колико ће ватрених жаришта са њива прећи на шуме", изјавио је Пауло Брандо, стручњак независног бразилског института за истраживање региона Амазоније ИПАМ.

Највећи број шума гори у савезној држави Пара. Тамо се води истрага против осумњичених подметача пожара. Ратари су осумњичени да су у оквиру такозваног "Дана ватре" 10. августа почели да пале шуме да би освојили обрадиво земљиште - акција наводно у знак подршке предсједнику Бразила Жаиру Болсонару.

Убрзо затим су сателитске слике показале да се пожари шире.

О акцијама фармера је први писао лист "Фоља до прогресо" који излази на југу те савезне државе.

"Морамо показати предсједнику да хоћемо да радимо а то се може само огољавањем шумског терена - да бисмо почистили тај терен, потребна нам је ватра", цитира лист једног од организатора.

Према информацијама тужиоца који води истрагу Паула де Тарса, највећи дио пожара бјесни на природним подручјима под заштитом државе.

На та подручја стално упадају велепоседници, шпекуланти или власници рудника који би ту да развију посао. Тужилаштво истражује и мањкавости на плану државне контроле и опреме и средстава којима располаже бразилска агенција за заштиту животне средине ИБАМА.

"Одричемо се великих сума које Бразил добија преко Фонда за Амазон да би се борио против нестајања шума“, каже тужилац, мислећи прије свега на финансијску помоћ Њемачке и Норвешке за Фонд за заштиту тропске шуме - помоћ која је укинута са Болсонаровим ступањем на функцију. С друге стране, земље Г7 су понудиле милионску помоћ за гашење пожара, али је то Болсонаро одбио.

Ватри су посебно подложне површине на којима је дрвеће већ сечено.

"Када у прашуми због илегалне сјече дрвећа и илегалне потраге за земним благом настану чистине, а шума се фрагментира, дрвеће на њеним ободима се суши и постаје лако запаљиво", каже Пауло Барето са "Института Имазон" у Белему.

За вријеме сушних година, шума је под стресом и дрвеће се пребацује на стратегију преживљавања.

"Да би смањило потрошњу воде, дрвеће одбацује лишће. Пошто се крошње тако проређују, више сунчеве светлости стиже до тла и сувог приземног растиња. Тако ватра којом се чисти терен лакше може да пређе на прашуму", каже Барето. Суво лишће, повишена температура и фрагментирање тропске шуме повећавају опасност од пожара.

У најновијој студији ИПАМ пише да у сушним годинама може да изумре и до 90 одсто дрвећа на ободима шума.

"Изглед предјела се радикално мијења, а биодиверзитет се битно смањује“, додаје Пауло Брандо.

Студија се темељи на посматрању шума које је трајало девет година. "Констатовали смо сталну деградацију. Видјели да велико дрвеће одумире. Животни вијек дрвета се смањио", каже Брандо.

На подручјима на којима се флора послије пожара унеколико опоравила, показало се да је потребно најмање седам година док не почне поновна апсорпција угљеника и испаравање воде у атмосферу. Истраживања у регону су показала и да је послије сваког шумског пожара угрожен биодиверзитет. Чак и ако се дио шуме опорави, број врста дрвећа никада не достиже ранији ниво.

Ни климатски услови нису више онакви какви су били пре неколико деценија. У региону Амазоније је већ за један степен топлије него прије 60 година, а сушан период је три недеље дужи него што је био пре 40 година, преноси Брандо.

"То није линеаран процес; што више мијењамо климу, тим су веће и шансе да те промене буду жестоке", додао је он.

(Тањуг)