Они доминирају на политичкој и бизнис сцени РС

Ниједна високошколска установа у Републици Српској, као што је то случај са бањалучким Економским факултетом, није изњедрила више професора и асистената који су постали неизоставан дио политичког и друштвеног живота овог ентитета.

Република Српска 28.08.2019 | 19:59 Неки од њих су били премијери, чланови Предсједништва БиХ, предсједавајући Савјета министара, посланици у Народној скупштини РС, министри, градоначелници, али и директори јавних предузећа, милионери те власници бројних фирми које имају повлаштен положај на територији Републике Српске.

Најзвучнија имена међу њима су Младен Иванић, бивши српски члан Предсједништва БиХ и почасни предсједник Партије демократског прогреса (ПДП), који је крајем прошле године изгубио предмет Теоријска економија и мјесто ванредног професора на овом факултету, те Никола Шпирић, бивши предсједавајући Савјета министара БиХ, а актуелни делегет у Дому народа БиХ и високи функционер Савеза независних социјалдемократа (СНСД), о којима је мање-више све познато јер су, због функција које су обављали, годинама изазивали интересовање медија и јавности.

 

Шпирић је, рецимо, правдајући се како је стекао вишемилионску имовину, у јеку афере око стана који је у Бечу купио кћерки за цифру од 800.000 КМ, посебно наглашавао девет књига које је написао као професор, а од којих је, бар како је он то тврдио, имао позамашан хонорар. 

Приватна фирма као државна институција

У истом „рангу“ је свакако и Драган Микеревић, бивши посланик у НСРС, министар за европске интеграције у Савјету министара БиХ, потом предсједавајући поменуте институције те предсједник Владе Републике Српске, али чињеница да је премијерску функцију напустио још прије 13 године, кумовала је томе да ишчезне са „радара“ јавности. Томе је, такође, и сам допринио јер се трудио да у медијима, у годинама након повлачења из политичког живота, буде што рјеђе. 

Теме мимо политике нарочито не жели да коментарише.



Ипак, редакција Центра за истраживачко новинарство, у тексту „Од земљорадника до милионера“, објављеног крајем 2009. године, детаљно се бавила Микеревићевим контроверзним пословним успјехом, који је пратио политички, и имовином којом располаже. 

Његова фирма Финрар обезбиједила је одређена екслузивна права на тржишту услуга и едукације из области финансија, што је обезбиједило енормну зараду, а која је касније дизана кроз дивиденду. Финрар је једина овлаштена институција за издавање сертификата овлаштених рачуновођа, чак се и подзаконским актима Српске изједначава у одређеним ситуацијама као државна институција. 

Случајно или не, обојица Микеревићевих синова запослени су у државним институцијама, баш као и обје снахе. Јовица Микеревићради у Управи за индиректно опорезивање БиХ, током прошле године био је и претендент за позицију директора царина, док је Дејан Микеревић колега оцу на Економском факултету у Бањалуци, гдје ради као ванредни професор. Снахе Драгана Микеревића радни однос су засновале у Пореској управи РС-а. 

Старији Микеревић је био члан ПДП-а а поменуту странку је напустио 2009. године, када је та партија изашла из коалиције са СНСД-ом. 

Иначе, Микеревић је редован професор на Економском факултету у Бањалуци, те предаје на катедрама за пословну економију, менаџмент и маркетинг те рачуноводство и пословне финансије.



На овом факултету предаје и Душко Шњегота (редовни професор), бивши главни ревизор Републике Српске, који је са поменуте позиције смијењен у августу 2017. године, након што је открио да је минус у буџету поменутог ентитета много већи него што га је представио тадашњи министар финансија Зоран Тегелтија, као и Јелена Тривић (ванредни професор), актуелна посланица ПДП-а у Народној скупштини РС. Ту је и Јасмин Комић (редовни професор), бивши министар науке и технологије у Влади РС, тренутно на позицији директора Завода за статистику РС, те Далибор Томаш (виши асистент), брат начелника Прњавора Дарка Томаша, који је већ осам година на позицији савјетника министра финансија Српске. Био је и в.д. директор Акцијског фонда РС, в.д. помоћник министра финансија, предсједник Управног одбора ЈУ „Академска и истраживачка мрежа Републике Српске“ итд. 

Редовни професор је и Новак Кондић, некадашњи декан Економског факултета, који се годинама налази на многобројним државним позицијама. Остаће запамћен по рекордним примањима, када је од јануара 2013. до фебруара 2014. зарадио готово 110.000 КМ. Од Савеза рачуновођа и ревизора РС зарадио је 44.882 КМ, поменуте фирме “Финрар” 7.300 КМ, Министарства финансија РС 2.400 КМ, Комисије за рачуноводство и ревизију БиХ 13.000 КМ, Удружења интерних ревизора 13.000 КМ, Удружења овлаштених процјењивача БиХ 2.200 КМ а као декан приходовао је 37.679 КМ.

У свим порама друштва

Остали професори и асистенти бањалучког Економског факултета, у великој мјери, нису пунили новинске ступце. А да је разлога за то и те како било, било је. У међувремену је стасала млађа група, махом асистената поменутог факултета, која се без много буке интегрисала у готово све поре друштвеног живота Српске. Они нису познати широј јавности али су изузетно утицајни у политици, у државним предузећима али и бизнису јер управљају фирмама које остварују вишемилионске приходе. 

Дарко Милуновић, виши асистент на бањалучкој економији, име је за које ће се сигурно знати у годинама које су пред нама. Рођен је 1984. године у Бањалуци, и за кратко вријеме прешао пут од студента Економског факултета, магистра, доктора наука, до особе која у Републици Српској обавља или је обављала значајан број функција које са собом носе велику друштвену одговорност.



Факултет је завршио 2008. године а недуго затим и магистрирао област статистике на београдском Економском факултету, што му обезбјеђује радно мјесто на Економском факултету у највећем граду Републике Српске. На мјесту асистента провео је значајно вријеме, не само на поменутом већ и на Пољопривредном, Медицинском и Природно-математичком факултету у Бањалуци. 

За кратко вријеме, у свега неколико година, поред запослења на факултету у Бањалуци, обављао је значајан број функција у јавним предузећима, спортским удружењима и савјетничким мјестима. Блиске везе са најужом родбином најмоћнијег политичара Српске, актуелног члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, сигурно му нису одмогле, као ни успон његове партије, СНСД-а. 

Поред предавања на бањалучким факултетима, показао се и као предавач, у звању вишег асистента, на Високој школи за туризам и хотелијерство у Требињу, на којем предаје и данас. Наведена Висока школа послује у склопу Универзитета у Источном Сарајеву, чији је оснивач Република Српска. Обављао је послове директора у предузећу Ецо гроуп д.о.о. Бањалука, блиском владајућем СНСД-у. Фирма се бави скупљањем отпада а њен власник је Вицо Зељковић, сестрић Милорада Додика, познат и као предсједник Управног одбора Фудбалског клуба Борац из Бањалуке. 

И поред поменутих послова, Милуновић проналази времена и да савјетује тадашњу премијерку а данас предсједницу СрпскеЖељку Цвијановић. Након што је постао савјетник премијерке задужен за економске послове било је питање дана када ће, као провјерен кадар, да заузме неку од извршних функција у јавном сектору. У више се наврата доводио у везу са постављењем на мјесто министра финансија РС, диектора Електропривреде или неког другог јавног предузећа. 

Милуновић вјешто користи близину са породицом Додик и позицију савјетника премијерке па 2016. године постаје генерални секретар у Нафтном комитету БиХ, који је члан меðународних организација као и члан Управног одбора ФК Борац, на чијем је челу, како смо већ споменули, Вицо Зељковић, власник фирме Ецо гроуп, у којој је Милуновић био директор.

У периоду док је Милуновић био у управи Борца, наведени клуб је остваривао лоше резултате који су довели и до његовог испадања из Премијер лиге БиХ и прелазак у нижи ранг такмичења. Међутим, ова чињеница није сметала да Милуновић у јуну ове године постане предсједник Управног одбора ФК Рудар из Приједора и понпезно најави како ће овај клуб за пет година играти Лигу Европе, иако се тренутно такмичи у Првој лиги РС.

Ни ту није крај. Милуновић је 2017. године именован и за члана Управног одбора Крајина осигурање а.д. Бањалука и то у вријеме када се у наведеном осигурању водила права битка за опстанак овог предузећа, на челу са лажним инвеститором из Индије.

Ипак, најзначајнија функција коју обавља Милуновић јесте позиција извршног директора за економска и финансијска питања у Електропривреди РС, најуноснијем јавном педузећу у Републици Српској. На ову позицију је именован у априлу 2018. године док је на челу Електропривреде била Радмила Чичковић, која се није дуго задржала на поменутој позицији и била је само прелазно рјешење. Више запослених у овом предузећу са којима смо разговарали додало је да се Чичковићева, суштински, ништа није ни питала.

За вријеме које Милуновић управља финансијама Електропривреде ово предузеће остварује вишемилионске губитке, што је видљиво из доступних финансијских извјештаја. Због тога се све више говорило о повећању цијене електричне енергије за привредне субјекте у РС а које је на крају усљедило у августу ове године и већ 1. септембра креће да се примјењује.

У Електропривреди РС у Бањалуци је, иначе, запослена и супруга Дарка Милуновића а за вријеме његовог мандата „ухљебљење“ у овом предузећу су пронашли многи појединци блиски СНСД-у, као што су Ведран Шкоро, бивши директор Алтернативне телевизије или Сњежана Рајлић, бивша начелница Новог Града.

Сестра Дарка Милуновића запослена је у Проинтеру, фирми која се доводи у везу са сином Милорада Додика, Игором.

Досадашња каријера и везе које је стекао током ње Душка Милуновића са пуним правом кандидују за једну од најутицајних особа у Српској у годинама које су пред нама.

Има нека тајна веза

Поред Милуновића, на Економском факултету постоји врло моћна и према ријечима наших саговорника, уиграна „екипа“ младих асистената коју чине већ споменути Дејан Микеревић, али и Синиша Куртеш те Срђан Амиџић, који се даље у врло добрим односима са искуснијим колегама, Драганом Микеревићем и прије свега Николом Шпирићем, споменутим на почетку овог текста.

Синиша Куртеш је виши асистент, доктор економских наука и од 2017. године ванредни професор на катедри Међународна економија бањалучког Економског факултета, али и директор фирме „Еурос“ те предсједник Надзорног одбора Гарантног фонда Српске те Управног одбора Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ). 



“Еурос” је осигуравајућа кућа, а њен сувласник Дејан Микеревић, син бившег премијера Српске и Куртешов колега са факултета али и друга бројна лица из свијета бизниса позната јавности попут Милана Радовића, бившег директора Нове банке и актуелног посланика у НСРС, Горана Авлијаша, бившег Радовићевог замјеника, Драгана Пилиповића, власника “Интерпромета” из Новог Града, Тихомира Рожића, директора “Црвене апотеке” из Мркоњић Града, замјеника градоначелника Бањалуке Срђана Амиџића и других.

Куртеш је био и предсједник Надзорног одбора Новинске агенције Срна, а до децембра 2010. године, према подацима Бањалучке берзе, и предсједник УО “Чајавец Специјални уређаји” а.д. Бањалука, који је завршио у стечају. Као и многи други, Куртеш је искористо ситуацију што законским прописима Републике Српске нису прописане никакве забране или ограничења када су у питању мандати у управним и надзорним тијелима у јавним предузећина и управама.

Прије двије године, 2017, изабран је за економског члана у комисији која је задужена за промоцију Бањалуке а у сврху добијања титуле европске престонице културе. У одличним је односима са Дејаном Микеревићем и Срђаном Амиџићем, са којима је основао и неколико фирми.

Амиџић, ванредни професор на бањалучкој економији, је једини који је званично упловио у политичке воде. Био је посланик СНСД-а у НСРС а од 2016. године је на позицији замјеника градоначелника највећег града у Српској. Иако га многи повезују са градоначелником Бањалуке Игором Радојичићем, саговорници нашег портала наглашавају да је за Амиџићев успон много већи утицај имао Никола Шпирић, чији је асистент годинама био.



Замјеник градоначелника је сувласник осигуравајућег друштва Еурос а.д. Бањалука и члан неколико различити државних одбора и комисија, међу којима је и Заштитни фонд Републике Српске.

Завршио је Економски факултет у Бањалуци 2004, магистрирао 2008, звање асистента стекао 2005. а звање вишег асистента 2010. године. Дуго времена, како смо већ споменули, је био асистент и под менторством Николе Шпирића. На Економском факултету предавао је или предаје на предметима Макроекономије, Основе економије и предмету Монетарне и јавне финансије. Кратко вријеме је предавао и на Пољопривредном те Правном факултету у Бањалуци. Као асистент Николе Шпирића, брзо се учланио у СНСД, у оквиру којег је јако брзо напредовао. На општим изборима 2014. године постаје народни послник а већ 2016, на локалним изборима је био носилац листе највеће партије у Српској за Скупштину Града Бањалука. Након конституисања градске власти, одриче се одборничког мандата те постаје замјеник градоначелника те један од најутицајнијих људи, поготово када су у питању капитални пројекти у Бањалуци, као што је изградња нове топлане у граду, инфраструктурни пројекти и градска јавна предузећа. 

Основни капитал Срђана Амиџића у заједничком осигуравајућем друштву је 225.000 марака. Истовремено, основни капитал његових колега Микеревића млађег и Куртеша износио је 375.000, односно 175.000 марака.

Поменута тројка дио је и фирме Финрар Драгана Микеревића са којом је отворен овај текст. Основни капитал Амиџића у тој фирми износио је 60.000, Дејана Микеревића 120.000 а Куртеша 180.000 марака.

Мало позиција, мало опозиција



Славиша Ковачевић, вандредни је професор на Економском факултету у Бањалуци од 2017. године и шеф Катедре за економску теорију, анализу и политику. Данас предаје на предметима Економске доктрине, Теорија и политика привредног развоја, Савремени економски системи и Глобализација и транзициони процеси, а претходно је од 2008. године био асистент на истом факултету. Основне студије, магистарске и докторске студије завршио је Економском факултету у Бањалуци.

Славиша Ковачевић је син Свете Ковачевића, накадашњег истакнутог кадра СДС-а са почетка деведесетих година прошлог вијека, те бившег министра трговине у Влади РС и бившег директора бањалучког гиганта Метала. У вријеме успона СНСД-а, Ковачевић млађи, заједно са оцем, приклања се владајућој странци. У том периоду је био на функцији вршиоца дужности Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево и замјеник предсједника Надзорног одбора Крајина осигурање а.д. Бањалука, тада у власништву Републике Српске.

Поред поменутих именовања, Ковачевић је 2012. године напредовао и на Економском факултету гдје постаје доцент. Те 2012. био је у изборном штабу Нине Јауза, кандидата СНСД-а за начелника Козарске Дубице. Јауз је тада изгубио на изборима од кандидата опозиционог СДС-а.

Двије године касније, пред Опште изборе 2014. године, Славиша и Свето Ковачевић се приклањају СДС-у и учествују у кампањи Огњена Тадића, тадашњег кандидата уједињене опозиције за предсједника Републике Српске. Тадић, тада и предсједник Градског одбора СДС-а у Бањалуци га поставља за замјеника предсједника Извршног одбора ГО СДС Бањалука и члана економског одбора те партије. У октобру исте године Тадић губи изборе од лидера СНСД-а Милорада Додика, а двије године касније напушта СДС, а заједно са њим највећу опозициону странку у РС напушта и Ковачевић. Отац Свето, потом, постаје дио Прве СДС те се на тај начин враћа у оквире владајуће структуре.

Већ сљедеће, 2017. године, Славиша Ковачевић је изабран за ванредног професора на Економском факултету у Бањалуци. Без обзира да ли формално био члан опозиционе или владајуће странке, Ковачевић је све вријеме био близак са Николом Шпирићем, који је на вријеме препознао потенцијал младих асистената и приклонио их себи.


Аутор: Истраживачки тим портала еТрафика
(зурнал.инфо)
Текст је произведен у оквиру медијског поол-а Мреже АЦЦОУНТ (Антикорупцијска мрежа организација цивилног друштва)