Ник ускоро у БиХ: Имам срце за све људе свијета

"Имам срце за све људе овог свијета, желим да ширим наду и поруке љубави. Поручујем људима да воле себе, да воле једни друге, да покушају допринијети миру и да никад не одустају једни од других", поручио је Ник Вујичић, најпознатији свјетски мотивацијски говорник који ускоро стиже у БиХ.  

Босна и Херцеговина 24.08.2019 | 15:27 У животу увијек имате избор. Можете се љутити због оног што немате или бити захвални на оном што имате, један је од цитата Ника Вујичића, најпознатијег свјетског мотивацијског говорника који 26. октобра стиже у БиХ. 

Ник ће том приликом посјетити Сарајево, Мостар и Бањалуку. Мада је рођен без руку и ногу, Ник је све своје физичке недостатке претворио у предност и постао познат широм свијета. Осим тога, срећно је ожењен Канаеом Мијахаром с којом има четворо дјеце. Он живи свој живот “пуним плућима” и с радошћу на којој му већина физички здравих људи може само завидјети. Управо је та радост и како је досегнути главна тема његових семинара које одржава широм свијета.

Уочи доласка у нашу земљу, Ник је за Клиx говорио о свом дјетињству, породици, о томе како је околина прихватила његову различитост те како је постао мотивацијски говорник који својим ријечима данас лијечи милионе људе широм свијета.

Ипак, на почетку говори о актуелним припремама за предавања која ће одржати у БиХ.

– Као неко ко има коријене у Србији, упознат сам са историјом Србије, али и БиХ. И желим рећи да имам срце за све људе овог свијета, желим да ширим наду и поруке љубави. Поручујем људима да воле себе, да воле једни друге, да покушају допринијети миру и да никад не одустају једни од других. Срећан сам да први пут долазим у БиХ и радујем се због тога што сам добродошао, као и због тога што ћу од људи моћи добити повратну информацију, односно видјети њихов израз лица док им причам. Знам да ће људи с мојих предавања отићи испуњени и са много више наде него раније – поручује Вујичић.

Прије него што је околина прихватила његову различитост, то су учинили његови родитељи, почиње своју причу Ник.

– Родитељи су ми помогли да прихватим сам себе, то је био најтежи задатак, а онда су ме почели водити на јавна мјеста. Помогли су ми и да прихватим чињеницу да ће бити људи који ће ме гледати другачије. Међутим, они су ми рекли да Бог има план за мене, да не одустајем, да знам да ме они воле и да храбро наставим даље кроз живот. Када сам успио прихватити сам себе, послије је све било лакше. Тад сам схватио да ће и људи лакше прихватити моје различитости – искрен је Вујичић.

Његова породица и љубав коју је од њих добивао били су му подршка у првим годинама живота. Прави проблеми почели су када је кренуо у школу, гдје су му се друга дјеца непрестано ругала и када је први пут осјетио да му његова физичка различитост може донијети проблеме. Међутим, чак и тада све је убрзо кренуло набоље и Ник је пронашао своју инспирацију која га је данас довела до свјетске славе.

– Када сам имао 17 година, инспирисала ме чистачица у средњој школи која је постала мотивацијска говорница. Но, никад ни сањати нисам могао да ћу ја једног дана постати мотивацијски говорник. Никад то нисам планирао бити, то је била само летећа помисао. Наговарали су ме у школи да организујем неке наступе и одржим мотивацијски говор, али сам одбијао три мјесеца. Не вјерујем у случајности и не знам да ли много људи то зна, али највећи животни страх људи имају од смрти и јавног наступа. Смијешно је знати да би неки људи радије умрли него имали јавни наступ. Дакле, свој први говор имао сам пред шест људи – каже Ник.

Његов говор о нади, вјери и љубави свидио се људима и тако је све кренуло. Мало по мало, Вујичић је почео пунити дворане, а за његове семинаре тражила се карта више.

– Тада сам видио да су људи веома емотивно реаговали на оно што сам им преносио. Након тога звали су ме на разне догађаје, у цркве, школске манифестације… Имао сам 19 година када сам схватио да сам рођен да будем мотивацијски говорник. То ме је сада одвело на разне крајеве свијета и до тога да инспиришем људе широм свијета, у чему изузетно уживам – говори Вујичић.

Ник има мали екстремитет на којем су два ножна прста. Тим екстремитетом научио је телефонирати, писати на писаћој машини и компјутеру, свирати електронске бубњеве и играти фудбал. Његова прича и оно што је Ник данас, неодвојива је од његове вјере.

– Највећи вјетар у леђа даје ми моја вјера, она ме тјера напријед. Такође, јако ми помаже супруга и чињеница да сам ожењен, а то је заслуга мојих родитеља јер су ме одгојили тако да су ми дали до знања да вриједим, затим мој тим људи који ме охрабрује. Сада када сам ожењен могу рећи да је моја супруга моја највећа инспирација, она ме охрабрује када у животу ствари крену низбрдо. То што инспиришем друге људе и што је ово мој позив, не значи да мени не треба инспирација и охрабрење. Нисам суперхерој, сви смо на истом броду. Драго ми је да кроз животне изазове не морам пролазити сам, да имам љубав свог живота и своју дјецу која ме чине срећним – признаје Ник.

Бити родитељ је, додаје, промијенило његов поглед на живот. 

– Моја велика жеља била је истражити свијет и не желим одустати од тог сна, али дефинитивно не желим пропустити дјетињство моје дјеце. Желим да ме познају као некога ко жели свијет учинити бољим мјестом, а не само као оца који је другачији. Било је невјероватно вратити се у моје дјетињство и сјетити се како су моји родитељи мене одгајали, како бих то касније могао да пренесем на своју дјецу. Да покушам бити најбољи родитељ на свијету. Нарочито сада када је мој отац преминуо, још је важније да искористим сваки тренутак с дјецом. Кад смо супруга и ја сами код куће, барем једном седмично идемо на спој, јер разумијемо да је породица врло важна – говори Ник.

– Не требају вам руке да бисте се држали за срца – често истиче у свом говору.

– Загрлио сам барем 400 хиљада људи широм свијета. Било је забавно сваки пут, волим загрљаје – искрен је он.

Да је страх већи инвалидитет него немати руке и ноге, сматра Вујичић. Када осјети тренутак слабости, музика и породица су оно што га смирује и у чему проналази мир.

– Да, смирује ме музика и телефонски разговор с мојом супругом, односно вријеме које проведем с породицом. Тренутак када видим своју дјецу како се смију је за мене најбољи на свијету. Мир такођерђ проналазим у медитацији и читању Библије. Понекад тражим од људи да се моле за мене, то ми је јако важно – каже Вујичић.

На крају разговора, људима који тренутно пролазе кроз велике животне проблеме Ник поручује да никад не одустају, јер изазови постоје да би ојачали наша увјерења, а не да би нас прегазили.

– Људима који пролазе кроз неке животне изазове желим рећи да не одустају, да пронађу сврху у животу и да знају да, док не повјерују да се чуда дешавају, да не могу чуду ни свједочити. Када сте у искушењу да напустите своје снове, натјерајте себе да покушате још само један дан, једну седмицу, још један мјесец, још једну годину… Бићете изненађени оним што се дешава када константно одбијате да одустанете. Када вам се чини да вас срећни тренуци заобилазе, створите сами такав тренутак – каже Вујичић.

Неки од Никових мотивацијских цитата:

Шта ви мислите да треба да изаберем: да будем љут на Бога због онога што ја немам или да будем захвалан за оно што ви имате?

– Мој циљ је да вас охрабрим да пребродите своје проблеме и тешкоће, да бисте могли да пронађете свој пут до срећног живота. Одрекните се живота са самосажалијевањем у замјену за живот са сврхом. Никада нисам срео огорчену особу која је била захвална. Нити захвалну која је била огорчена.

– Нису битни неуспјеси, већ да ли их превазилазите.

– Мотивација вас води кроз дан, али инспирација вас води кроз живот.

– Можда немам руке којима бих могао да држим руке своје жене, али да бих држао њено срце, ни не требају ми руке. Њено срце је оно што желим да држим.

– Живот је прича коју сами пишете.

(Клиx)