Данас креће Серија А...
Повратак Калча на велика врата: Конте и Анчелоти утерују страх Јувентусу, Лацио фаворит за четврто место. . .
Фудбал 24.08.2019 | 12:26
Нова законска регулатива која омогућава италијанским клубовима да плаћају само 30 одсто намета на нето плате фудбалера који долазе из иностранства и порез од само 10 одсто на све приходе који се остварују ван Италије, удахнули су нову линфу у Калчо и учинили га привлачнијим за велика фудбалска имена. То се види и по експоненцијалном расту износа новца који клубови плаћају за годишња примање фудбалера. До краја прелазног рока у Италији је остало још девет дана, а цифра коју су клубови Серије А потрошили је већ пребацила 1.100.000.000 евра, док Јуве, Интер, Наполи и Милан још нису рекли последњу реч, јер желе ватрометно да заврше кампању појачања.
Управо због прелазног рока који је још у току, све најаве за нови шампионат Серије А су нека врста лутрије, јер се свесно праве рачуни без крчмара. Наиме, сви наши судови би били доведени у питање ако у последњој недељи прелазног рока, примера ради, Икарди заврши у Јувеу а Дибала у Интеру, или још луђа теорија по којој би Икарди отишао у Јуве, Дибала у ПСЖ, а Интер би новац од Икардијевог трансфера уложио за довођење Сергеја Милинковића Савића. Такође и продаја Икардија Наполију значајно би уздрмала постојеће прогнозе и оцене односа снага између тимова, или долазак Хамеса Родригеза, у последњем моменту, под окриље Анчелотија...
Текући прелазни рок је профилисао неколико групација у Серији А. У провј групи ће бити тимови у борби за скудето (Јуве, Интер, Наполи), у другој ће се ломити копља за четврто место које води у Лигу шампиона (Аталанта, Рома, Лацио, Милан), у трећој су тимови који вребају из прикрајка и имају амбиције да се домогну Европе (Торино, Фјорентина, Каљари), четврту групу чине клубови који би требало без проблема да обезбеде опстанак (Ђенова, Сампдорија, Болоња, Сасуоло), у последњем ешалону су сви остали који ће се борити за опстанак (Парма, Спал, Удинезе, Бреша, Леће, Верона).
Јувентус је, упркос растућој нервози у Континаси фаворит за освајање деветог узастопног скудета. Интер и Наполи су смањили јаз у односу на Бјанконере, делимично адекватним појачањима а још више доласком Антонија Контеа и стратешком одлуком председника Азура Аурелија Де Лаурентиса да да одрешене руке Карлу Анчелотију у грађењу моћног тима. Руку на срце, Маурицио Сари још није на нивоу Контеа и Анчелотија, што не мора нужно да значи да неће освојити скудето или Лигу шампиона. Појединачно гледано, играч по играч, Стара дама и даље има супериорнији парк фудбалера у односу на Интер и Наполи, али како је најважнија споредна ствар на свету тимска и непредвидива игра, сличице фудбалера у албуму су једно, а игра на терену и резултати нешто друго.
Борба за четврто место биће још неизвеснија и права посластица Серије А. Свака од четири екипе у трци за последње место које води у Лигу шампиона има своје адуте да стигне до циља. За Аталанту и Лацио је то питање престижа (будући да њихове пословне књиге пуцају од здравља), за Милан и Рому ствар преживљавања (Росонери и Ђалороси ризикују деградацију и редимензионирање ако изостану и следеће године из ЛШ).
Најутицајнији и најцењенији коментатори у Италији тврде да све зависи од Сергеја Милинковића Савића. Њихово размишљање је следеће: “Ако Сергеј направи квалитативни скок од одличног до топ фудбалера и преузме лидерску улогу у Лацију, тим Симонеа Инзагија је фаворит за четврто место”. Рома и Милан су велике енигме будућег првенства, не само зато што су променили тренере, већ што су операције током прелазног рока оставиле много недуомица: можда два тима нису слабија у односу на претходно сезону, али свакако, барем на старту, нису јача. Учешће у Лиги шампиона и ритам који захтева елитно такмичење наводи бројне коментаторе да са дозом опреза оцењују Аталанту и поред тога што су сви кључни играчи остали а дошли су искусни Шкртел, обећавајући Малиновски и увек корисни Муријел.
Фјорентина, Торино и Каљари имају врло амбициозне газде. Нови власник Фјорентине Роко Комисо жели да стартује што је боље могуће и да цементира симпатије и наклоност коју су му показали навијачи Фјорентине. Довођење Риберија више мирише на маркетинг него на озбиљни пројекат. У сваком случају за Фјорентину је најважније да је остао Кјеза, а то је добра вест и за нашег Душана Влаховића кога су Газета дело Спорт и Коријере дело Спорт уврстили међу велика открића будућег шампионата. Урбано Каиро је велики нарцис и уверен је да је Мацарију дао тим који може и до Лиге шампиона. Каиро се цело лето хвалио како је одбио на десетине понуда и стотине милиона евра за играче Гранате. Неће све то вредети много ако не доведе Вердија. Газда Каљарија Томазо Ђулиниконструисао је веома занимљив тим за јубиларну годину тима са Сардиније који у овој сезони слави стогодишњицу постојања и 50 година од првог и јединог скудета са Ђиђијем Ривом. Каљари ће са Нандезом, Најнголаном и Рогом имати један од најдинамичнијих средњих редова.
Тимови из Ђенове, Сасуоло и Болоња Синише Михајловића не би требало да имају веће проблеме да обезбеде опстанак и да се задрже на средини табеле. Енрико Прециози спада у групу најконтроверзнијих фудбалских мешетара. Власник Ђенове већ десет година монтира и демонтира своје тимове. Често и у зимском прелазном року, када је више мање обезбеђен опстанак. Ту пословну логику замало није платио испадањем у тек завршеној сезони. Овако како изгледа данас Ђенова не би требало да има веће проблеме, али ко зна на шта ће личити тим на располагању новог тренера Андреацолија на крају следећег јануара. Сампдорија би у септембру требало коначно да промени власника. Масимо Фереро ће тешка срца и пуног џепа уступити место Ђанлуки Вијалију и индустртијалцима с којима се уортачио да преузме клуб свог срца. Нови тренер Ди Франческо је гаранција да ће Самп упркос власничкој турбуленцији мирно пловити водама Серије А. Тренери су узданице и полисе осигурања Сасуола и Болоње: Де Зерби и Михајловић су на делу показали да са њима њихови тимови дају 110 одсто могућности и имајући у виду саставе два тима из Емилије, опстанак ће бити обезбеђен неколико месеци пре краја шампионата.
Борба за опстанак биће једнако занимљива и неизвесна као и трка за четврто место. Повратницима у Серију А - Бреши, Лећеу и Верони, највећи конкуренти за потврђивање прволигашког статуса биће Спал, Парма и Удинезе. Велико интересовање привлачи Бреша. Не толико због Балотелија колико због Тоналија. Многи су нестрпљиви да виде тог новог “фудбалског Моцарта” кога власник Бреше Челино није желео да прода ни за 40.000.000 евра, јер верује да ће, после једне сезоне у Серији А, моћи да га удоми за двоструко већу цену. Леће и Верона, објективно, имају слабији потенцијал од Спала, Парме и Удинезеа, али ентузијазам у два важна фудбалска центра које је пробудио повратак у Серију А може да буде адут који ће надоместити нешто скромнији фонд играча.
ЈУВЕНТУС
Парадоксално, Јуве није имао никада јачи тим, а не памти се када је у последњих неколико деценија ушао у нову сезону са тако великом конфузијом. Председник Андреа Ањели и његови сарадници уложили су велики новац и прилично се задужили да би остварили сан и освојили трећу Лигу шампиона. Таква амбициозна политика је омогућила Старој дами да стане раме уз раме са највећим европским клубовима и да са поносом маше чињеницама да је мега звезда Роналдо изабрао Јуве. Велики шампиони, слободни играчи Рабио и Ремзи су такође бирали Јуве, највећи таленат европског фудбала Де Лихт (бар када говоримо о дефанзивцима) одлучио се за Јуве. Довољно је подсетити да је шампион Италије платио Де Лихта 75.000.000 евра, а Манчестер Јунајтед Мегвајера готово 90.000.000 евра.
Међутим, колико је Јуве био одличан купац толико је очајан продавац. Вишак играча, тактичке и стратешке грешке у вођењу политике продуживања уговора и продаје фудбалера довеле их у веома незгодну позицију. Случајно или не, сви ти проблеми су изронили после одласка Бепеа Мароте.
Маурицио Сари је велика опклада тројке Ањели, Паратичи, Недвед. Сарију се већ није свидела турнеја по Далеком истоку, иритирала га је и неизвесност око играча које ће имати на располагању у следећој сезони, а на крају је дошла и упала плућа која га је приковала за кревет. За тренера који базира своју игру на шемама, уиграним акцијама и кретањима која се понављају и уче до изнемоглости, време је од круцијалне важности. А време током овог припремног периода Сари није имао у мери у којој га је желео.
Приметан је и скептицизам у амбијенту око Јувентуса, односно дела света Бјанконера који није сварио долазак Сарија на клупу Старе даме. Неповерење према Сарију, страх од Антонија Контеа и подозрење према Аурелију Де Лаурентису и Карлу Анчелотију су смеса која прилично таласа окружење Јувеа, ненавикнуто на постојећу конфузију.
Сари је са Емполијем на првих пет мечева укњижио само три бода, са Наполијем два на прве три утакмице. Није тешко замислити процесе који ће се отворити ако сезона крене по злу, тим пре што је у другом колу већ на програму судар са Наполијем. Да би Саријева игра почела да производи резултате потребно је време, а бивши шеф струке Наполија и Челсија је у постељи и тек ће после септембарске паузе, због обавеза репрезентације, моћи да почне да ради са тимом. Да све буде додатно копмликованије, данас нико не зна како ће излгедати одбрана Јувеа (ко ће на клупу - Де Лихт, Бонучи или Кјелини, односно ко на бековску позицију - Данило или Де Шиљо), ко ће бити на располагању Сарију у везном реду (Емре Џан и Пјанић би могли да буду продати, Кедира остаје, а Ремзи је и даље мистерија заједно са повредом с којом се појавио у Континаси). Ни у нападу није ништа боља ситуација: сигуран је само Роналдо, све остало је отворено.
НАПОЛИ
Најнезахвалније је писати ових дана о Наполију. Тим Карла Анчелотија је веома конкурентан и у постојећој формацији, али ако би Аурелио Де Лаурентис реализовао два Карлетова сна и довео Хамеса Родригеза (на позајмицу) и Маура Икардија (за велику лову, преко 65.000.000 евра), онда би Наполи постао апсолутни такмац Јувеу за скудето.
Де Лаурентис је веома егоцентрична и последично осветољубива личност. Аурелио није опростио Саријубројне ствари и пре него што је прешао у Јувентус, а камоли сад када је на клупи најљућег противника. Изненадна дарежљивост филмског магната и жеља да се изађе у сусрет захтевима Анчелотија је показатељ да је прорадио и инат, заједно са великом вољом да се једним ударцем поразе два непријатеља: Јуве и Сари.
Анчелоти је током претхондне сезоне евидентирао све слабе тачке његовог тима и у том контексту је направио списак жељених појачања. Сви играчи који су до сада доведени су или стартери или замене на нивоу стартера. Манолас и Кулибали су најјачи пар централних бекова на свету, Гулам се опоравио од повреде а Ди Лоренцо је један од перспективнијих италијанских десних бекова. Фабијан Руиз је напредовао светлосном брзином у претходној сезони. Млади Македонац Елмас је играч о коме ћемо слушати много у следећим годинама. Лозано је велики таленат који би уз Анчелотијев третман могао да уђе у друштво топ фудбалера. Инсиње даје сигнале да је сазрео и ментално, те да је дорастао да буде капитен Наполија. Каљехон, Алан и Мертенс су гаранти успеха.
Недостају само Хамес и велики голгетер, кадар да затресе мрежу преко 20 пута у Серији А и да укњижи преко 30 голова у свим такмичењима.
ИНТЕР
Неразури после осам година почињу шампионат са идејом да могу да га освоје. Бепе Марота у клубу, у његовом административно-медијском делу, и Антонио Конте на терену, за само неколико месеци ликвидирали су све трагове некадашњег Интера Масима Моратија. У Интеру више не командују фудбалери и њихове супруге, и ту не мислимо само на Маура Икардија и Ванда Нару, било је и других случајева...
Третман Икардија, одлазак Најнголана и Перишића у Каљари односно Бајерн из Минхена - играча који су правили највише проблема у свлачиници Лучана Спалетија у претходној сезони, најбољи су показатељ да је страница окренута.
Доласци Лукакуа, Бареле, Сенсија, Година, Лазара не би били довољни за ентузијазам око Интера да у Апијано Ђентиле није дошао Антонио Конте. Није случајно да нови шеф стручног штаба Неразура прима готово двоструко већу плату од Анчелотија и Сарија и да је постао најплаћенији тренер у историји Серије А. Такође, Конте нигде није омануо у својој првој сезони, осим у Аталанти. Бари и Сијену је увео у Серију А, са Јувеом и Челсијем је освојио титуле првака већ у дебитантској години и сада се очекује да у Интеру понови исто “чудо”.
Ко познаје Контеа куне се да Салентино (Конте је из Лећеа, односно области у покрајини Пуља која се зове Саленто) полуди и када изгуби партију карата, а камоли утакмицу, па била она и пријатељска. У том смислу је сигурно да ће Конте инсистирати на још једном нападачу и везном играчу.
Одбрана Интера је сређена. Годин, Де Фрај и Шкрињар, уз капитена Хандановића, чине један од најтврђих бедема у Европи. Д’Амброзио, Ранокија и Бастони су сасвим солидне резерве. На средини терена недостаје играч карактеристика Сергеја Милинковића Савића. Није тајна да је Бепе Маротажелео да ангажује Сергеја још док је био у Јувентусу. Маротино мишљење Конте дели у потпуности, али имајући у виду ставове и позиције Клаудија Лотита тешко је поверовати да би председник Лација могао да има разумевања за Неразуре. Барела, Брозовић и Сенси нису идеалан трио за Контеа. Против Лећеа ће меч вероватно почети Весино, док тренер Интера сматра да Гаљардини, Жоао Марио и Борха Валеро нису играчи који могу да задовољен његове захтеве на терену.
Обратите пажњу на Кандреву. Интер јесте довео Лазара, али ће млади Аустријанац морати својски да се потруди да би “скинуо” дрес стартера Кандреви који се препородио од доласка Контеа. На левом боку је сигуран Асамоа, мада би и он могао да додбије озбиљну конкуренцију ако се реализује размена Далберт - Бираги са Фјорентином. У нападу ће бити доста експериментисања на старту сезоне: стартери Лукаку и Лаутаро Мартинез су нешто слабији са физичком припремљеношћу и млади Еспозито би могао у прва два кола да добије шансу да дебитује у Серији А са само 17 година...
АТАЛАНТА
Тим из Бергама је доживео најмање промене у односу на све остале тимове који су обезбедили пласман у Европу у прошлој сезони. Гасперини је остао само без Манчинија (прешао у Рому) док је тим појачан са Шкртелом, Муријелом и Малиновским.
Једна од бољки Гасперинија је нешто “спорији” почетак сезоне. Једноставно, тимови италијанског стручњака, који је одбио Рому и дупло већу плату овог лета, имају потребу да ухвате залет, као да су нека врста дизела. Интересантно је да се раширило уверење да би Аталанта у новој сезони могла да буде много веће изненађење у Европи него потврда у Серији А. Постоји неколико разлога за то уверење. Аталанта игра непредвидљив, маштовит, брз и агресиван фудбал. Ајакс је последњи пример успешности тог система. Такође, Аталанта ће играти на Сан Сиру, стадион у Бергаму се реновира, и биће растерећана у својој првој авантури у Лиги шампиона. С друге стране, у спорту важи правило да је много теже поновити него остварити успех. Треће место из претходне сезоне, из ове перспективе се чини непоновљивим, али за Гасперинија и његове момке и четврта позиција била би једнако велики успех.
Главни адути и у овој сезони биће нападачки трио Гомез, Иличич и Запата, док ће појачања Муријел и Малиновски имати задатак да ускачу када затреба и да буду достојне замене, будући да Папу и Иличић имају преко 30 година и неће моћи да играју све утакмице с интензитетом који намеће Гасперини.
МИЛАН
Милан је највећа непознаница следећег првенства. Добрим дело зато што је нека врста отвореног градилишта, имајући у виду кампању појачања и састав тима, а у одређеној мери и због новог тренера Марка Ђампаола. У Серији А је увек лутрија када се велики клубови одлуче да ангажују тренере који никада нису ни играли ни водили тимове који су освајали трофеје или били у врху италијанског и евроспког фудбала.
Ђамапаоло није први тренер Сампдорије који долази на клупу Милана. Пре њега су истим путем пошли Синиша Михајловић и Винченцо Монтела. Није се завршило добро ни за Миху ни за Аеропланина. Видећемо да ли ће бити трећа срећа или ће се потвридити теорија Достојевског да оно што се догоди два пута неизбежно бива и трећи пут.
Малдини и Бобан су у овом прелазном року буквално имплементирали пословни план фамилије Сингер која жели да конструише Милан будућности. Генерални директор Иван Газидис је отворено рекао да Милан неће куповати топ игаче већ талентована младиће који ће у Милану постати врхунски фудбалери.
Припремни период је евидентирао проблеме у нападу Росонера. Пјонтек је решио да покаже да не постоји “Инзагијева клетва”, односно да свако ко обуче деветку Пипа Инзагија заврши лоше у Милану. Ако се по јутру дан познаје Пољак ће завршити као Пато, Матри, Дестро, Луиз Адријано, Торес, Лападула, Андре Силва, Игуаин. Без обзира на број дреса Милан ће морати да реши питање ефикасности напада. Леао је још зелен, Кастиљехо неуверљив, Андреа Силву желе да продају пошто-пото.
Отворено је и питање офанзивног плејмекера. Сусо који је требало да буде продат наметнуо се Ђампаолу као идеално решење, пошто тренер Милана Пакету види као везног играча, а не као фудбалера који игра иза леђа двојице нападача. Добра вест за Росонере је повратак Џека Бонавентуре и Калдаре који су пропустили прошлу сезону због повреда.
РОМА
Римски клуб први пут после неколико година почиње сезону а да није међу фаворитима за освајање једног од прва три места. Могло би се рећи да је Рома највећи губитник у претходној сезони јер је практично “испала” из крема Калча у коме се већ одомаћила.
“Испадање” Роме је коинцидирало и са напуштањем клуба две легенде које су обележиле овај век у Тригорији: Франческо Тоти и Даниеле Де Роси.Такође, Рома је трећи пут променила у пакету тренера и спортског директора. И све то у последње четири године. Долазак Фонсеке на клупу и Петракија у директорску фотељу није смирио римску чаршију која је је на ратној нози са америчким власницима после одласка Тотија и Де Росија. О томе сведочи и катастрофално лоша продаја сезонских карти, тек 18.400. Примера ради повратник у Серију А Леће има 18.000 хиљада претплатника.
На страну навијачке страсти, ако би Рома успела да пронађе једног озбиљног, доминантног и брзог централног бека и ако би успела да ангажују адекватну алтернативу за Едина Џека у нападу, тим Паула Фонсеке био би веома занимљив.
Тачно је да је Рома изгубила најбољег дефанзивца Маноласа, лидера на терену Де Росија и прошлогодишњег најбољег стрелца ЕЛ Шаравија, као и да Един Џеко и Александар Коларов имају по годину више, али је исто тако тачно да је голман Лопез бољи од Олсена, да су Запакоста и Спинацола поузданији од Луке Пелегринија и Карсдорпа (барем као алтерантиве), Верету је озбиљан играч, Дијавара и Манчини су велики потенцијал, а Заниоло, Лоренцо Пелегрини, Кристанте, Ундер имају годину дана искуства више и то је за њих плус, будући да су тек ушли у трећу деценију живота.
Велика ствар за Фонсеку и Рому је продужетак уговора са Едином Џеком јер би било прилично незгодно ући у сезону без адекватног центарфора и команданта одбране. Продужетак уговора Фацију нема значај као Џеков, јер бивши играч Севиље нема карактеристике које су потребне за Фонсекину игру, превише је спор. Док је обнављање уговора Заниолу и Ундеру важна порука, као и одустајење од продаје Рикардија Јувентусу, додуше под притиском римске јавности која се дигла на ноге јер није желела да још један драгуљ Ромине школе фудбала заврши у Торину.
ЛАЦИО
Тим Симонеа Инзагија, под условом да остане Сергеј Милинковић Савић, има све реквизите да коначно после више од десет година обезбеди учешће у Лиги шампиона. Попут Аталанте, Лацио је доживео минималне промене у односу на претходну сезону. Штавише, Небескоплави су се појачали на десном боку, будући да је Лацари много бољи и кориснији играч од Адама Марушића, док би Вавро у одбрани, ако ништа друго, требало да пружи више сигурности од Бастоса и Валаса.
У новој сезони ћемо од старта видети тзв. Лацио фантазија, односно Сергеја, Луиса Алберта, Кореуи Имобилеа заједно од првог судијског звиждука. Много се очекује од Луиса Алберта и Корее. Од Шпанца се тражи да понови игре од пре две године, а за Аргентинца се верује да би заједно са Милинковићем могао да буде кључни шраф Инзагијеве машинерије. Чак има и оних који су спремни да се опкладе да ће Кореа бити један од главних протагониста првенства
Лацију је неопходан још један нападач са карактеристикама другачијим од Имобилеових и Каиседових. Профил Љорентеа. Инзаги је желео Шпанца, али су захтеви бившег играча Јувеа и Тотенхема (трогодишниј уговор са платом од 4.000.0000 евра) превисоки за Римљане.
Ту и тамо се чује критика на рачун голмана Стракоше. Чувар мреже Лација не пружа сигурност коју би голман тима са амбицијама Небескоплавих морао да гарантује током утакмица. Такође се наводи да Инзаги није задовољан Стракошином комуникацијом са дефанзивном линијом, те да више нема алиби у годинама и неискуству. Такође се наводи да би Инзагију требао барем још један дефанзивац квалитета и поузданости Ачербија.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар