Интервју - Ненад Крстић: Србија има тројицу лидера!

То је одлика великих тимова! Бивши капитен репрезентације Србије за наш сајт говорио о новом почетку и улози директора за млађе категорије при Кошаркашком савезу Србије, слабим резултатима у селекцијама које су претходних година освајале медаље, националном тиму, изостанку Милоша Теодосића и Драгана Милосављевића, трилингу Јокић - Богдановић - Бјелица, систему “6-6“. . .

Кошарка 24.08.2019 | 17:49 Када се Александар Ђорђевић, силом прилика, одлучио да за предстојећи Мундобаскет у Кини “опреми“ концепцијским изгледом тима са по шест спољних и унутрашњих играча, многима је прво на памет пало време планетарног такмичења у Шпанији 2014. године, када је Србија на Иберијско полуострво стигла с истом идејом - атипичном за модерне кошаркашке токове. 

Било је то тада време принудних решења. Није да и сада повреде нису имале огроман утицај на коначни изглед тима, али у оно време селектор Ђорђевић и његови сарадници нису имали тако широку палету играча какав је случај данас. Због тога је у експедицији био и капитен Ненад Крстић. Тада још ровит због опоравка од тешке повреде колена, Крстић је делио добро и зло са екипом где су центарску линију чинили још и Мирослав Радуљица, Владимир Штимац и Рашко Катић. 

Многима је таква одлука стручног штаба била чудна, можда чак и погрешна, али је на крају дала резултат. Баш какав се очекује и на овогодишњем Светском купу. 

“Те 2014. је тај систем био можда и исфорсиран, јер сам ја на првенство ишао повређен, па је селектор морао да се осигура, у случају да се не опоравим. Сада смо толико добри на центарским позицијама, да је стварно било тешко неком се захвалити у тој ситуацији. Опет, имамо и те повреде које су донекле диктирале изглед састава. Прошли пут се показала добром, тако да ни сада не бих ништа мењао“, изјавио је Ненад Крстић за МОЗЗАРТ Спорт.

Сениорски тим је у Шењангу у петак савладао Италију и уписао осму рецку у припремама за Мундобаскет. Како ти се чини Србија у овом тренутку?

“Одлични су! Пуни су самопоуздања, не препотентности, већ играју добро, влада одлична хемија у тиму и зрели су за успех. Шта је успех, то је сада тешко рећи, али свака медаља у Кини биће огромна ствар. Медаља увек треба да буде успех на великим такмичењима, ма какве боје била. Једна од медаља на Мундобаскету биће одлична за нас, о злату да и не говорим“.

А, да ли је злато реалност ове генерације, с обзиром на конкуренцију?

“Момци су зрели за сам врх. Али, морају људи да схвате да, када играте полуфинала и финала, једна лопта одлучује и ту је све могуће. Много тога зависи од форме, повреда и осталих ствари. Ми, ето, имамо проблема са здрављем појединих играча. Милош Теодосић и Драган Милосављевић неће ићи на Светски куп, Владимир Лучић је такође ровит, али верујем да ће бити спреман за завршни турнир“.

Колико ће заиста Теодосић и Милосављевић недостајати Србији, у којој мери ће се осетити њихов изостанак?

“Чини ми се да се не прича толико о њиховом изостанку. То значи да имамо заиста јаку екипу. Ранијих година се, да кажем, кукало о повредама играча, али сада је нешто другачије. Гурамо напред, пуни смо самопоуздања, покривени смо на свим позицијама. Имамо по двојицу баш квалитетних играча на свим местима, негде и по тројицу, тако да не бринем. Догураћемо до завршнице, а тамо ћемо да видимо“, уверен је бивши капитен Србије и наставља:

“Да се разумемо – и Тео и Гаги ће недостајати екипи. Можда Теодосић понајвише. Милосављевић је свих ових година био играч који је увек давао 100 одсто себе и урадио је много тога за тим у квалификацијама. Теодосић је капитен, има велико искуство у битним утакмицама, у неким ситуацијама је директно решавао победника. Можда би ове године имао другачију улогу, да више повезује редове – Јокића, Богдана и остале. Недостајаће јер би могао да решава одлучујуће мечеве асистенцијом или шутем“.

Сада остају Стефан Јовић и Василије Мицић?

“За групну фазу имамо превише квалитетне играче. Јовић и Мицић ће сигурно одрадити добар посао тамо, као и у осталим утакмицама у наредним рундама. Али, ипак мислим да је Теодосић тај који би својим већим искуством додатно допринео екипи, поготово неким минијатурама у игри“.

У Теодосићевом одсуству Никола Јокић, Немања Бјелица и Богдан Богдановић су се профилисали као лидери овог тима. Да ли, ипак, мислиш да ће неко од њих направити искорак да буде најважнији човек екипе?

“Искристалисали су се Јокић, Богдан и Бели као осовина тима, добро си то приметио. Моја филозофија је да екипа мора да има тројицу лидера. И ако закаже први или други, повући ће онај трећи. То је одлика великих тимова. Ми то имамо. Не бих тражио у том кругу водећег играча, ко би био испред осталих, пошто сматрам да је снага овог тима баш у тој разноврсности и квалитету. Можда ће Богдан бити најбољи стрелац, можда Јокић или Бели, видећемо. То је сада небитно, важно је да су они ту као вође“, сматра Крстић, али напомиње:

“Сигуран сам и гарантујем 100 одсто да ће неку важну утакмицу решити неко потпуно изван тог круга. И то треба тако да буде, да свако има своју минијатуру, улогу у којој ће искочити у први план. Зато и мислим да смо јаки и не тражим лидера у овом тиму као што, на пример, Грчка има у Јанису Адетокунбу“.

“Завршио сам каријеру пре три године. у досадашњем времену сам се бавио и још се бавим неким другим стварима, невезано за кошарку и мало сам се одвикао од тог живота, али опет и ужелео истог“, .

Може ли се онда рећи да је позив онда стигао у правом тренутку?

“Да, истина. Имам мотива, жељу. Кошарка је одувек била мој живот, то је оно што сам најбоље знао да радим. Сада сам у мало другачијој улози, имаћу подршку од људи који су у Савезу. Пре свега мислим на председника Предрага Даниловића, те Игора Ракочевића и Дејана Томашевића. Они су присутни већ неколико година и надам се да ћу да ухватим њихов ритам“.

КО ОСВАЈА МУНДОБАСКЕТ? СРБИЈА ДРУГИ ФАВОРИТ

Поменуо си мотив и жељу који су у теби када је овај посао у питању. Који је мотив твог повратка кошарци у функцији директора?

“Једноставно, то је моја жеља да се вратим у кошарку и пружим јој део онога што је она мени кроз живот. Било је још неких прича невезаних за Савез претходних година, али нисам себе видео у неким другачијим улогама осим посла у Савезу. Некако сам се сродио с репрезентацијом свих ових година и некако ми то највише лежи. Да смо водили овај разговор пре годину или две вероватно бих тада причао да бих себе највише видео у кошарци баш радом у Савезу“, прича нам Крстић и открива нам:

“Искрено, себе сам највише и видео као неког ко својим радом доприноси развоју управо млађих категорија. Волим то да радим, а и сам има два сина који тренирају и играју. Додуше, они су нешто млађи, али волим рад са децом. То ми је била водиља“.

Шта ће бити циљ твог мандата на месту директора млађих селекција?

“Рано је још причати о томе. Тек сам прихватио ту функцију. Поменуо сам Игора Ракочевића, покушаћу да му помогнем колико год могу. Свих година имали смо одличне резултате, али ове мало лошије. Тако се задесило. И поред тога верујем да српска кошарка има светлу будућност и да можемо заједничким радом свих људи у Савезу да се вратимо на стазама на којим смо били и прошле године. Ова година се деси, једноставно, то  је донекле и нормално. Поготово у том узрасту, где са децом никада не знате, другачије је много него у сениорској категорији“.

Овог лета подигла се велика прашина због лоших резултата млађих категорија. Док део јавности верује да је неуспех селекција за узраст до 20 година (15. место на Евробаскету, испали у Дивизију Б), до 19 (7. место на Светском купу), до 18 (10. место на Евробаскету) и до 16 година (7. место на Евробаскету, нисмо се пласирали на Светски куп) заправо први знаци лошег систематског рада, има и оних који верују да медаље у тим узрастима нису мерило квалитета и не показују каква ће будућност српске кошарке бити. Ненад Крстић зна на личном примеру.

“Волим да гледам неке позитивне ствари у свакој причи. Све поменуте резултате наших момака посматрао сам са стране и реакцију јавности. Драго ми је да се подигла прашина, јер то значи да људи прате све то, да им је стало и да гледају кошарку. То је само још један показатељ да морамо да радимо у заједничком интересу, а то је да поставимо јаке темеље за будућност. Штета је што су изостали резултати и то је лоше, али опет понављам – годину пре тога смо имали врхунске резултате“,јасан је Крстић, али додаје:

“За стварање играча нису важни резултати. И ја када сам играо за млађе репрезентативне селекције никада ништа нисмо урадили, а онда је неколико играча укључујући мене и још неких људи изашло из тих селекција и направило нешто. Ништа то не мора претерано да значи, али је свакако мерило тренутног успеха. То се пише и увек је лепше освајати медаље на свим пољима, па тако и у млађим селекцијама. Није смак света и верујем да ће се све вратити на своје, тамо где припадамо. Треба ићи полако и не треба дизати панику“.

Колико је важно то што у Савезу имамо основу у којој су на највишим позицијама бивши асови и легенде српске, европске и светске кошарке – Предраг Даниловић, Дејан Томашевић, Саша Ђорђевић, Игор Ракочевић, сада и ти...?

“Мени је драго што сам у таквом друштву и што ћу бити део тога, али на другима је да коментаришу како виде те ствари. Захвалио бих се председнику Даниловићу на указаном поверењу. Сагласан сам да такве ствари треба да обављају људи из кошарке. Ипак смо ту на свом терену и нико не може боље то да ради од нас. За неке друге, на пример, финансијске ствари треба да постоје стручњаци који ће ипак радити посао за који су се специјализовали. Позив из Савеза прихватио сам без размишљања и драго ми је што сам ту. Тек треба да кренем с радом, али када будемо опет водили разговор, ићи ћемо дубље у тему“.

Извор: моззартспорт