Проф. др Басара: Знајте, људи код мене не умиру

Када се помене име професорке др Надежде Басаре зна се да је ријеч о једном од највећих стручњака за трансплантацију матичних ћелија у Њемачкој и у Европи. Више од 20 година свијет прича о њеним успјесима у лијечењу тешко обољелих пацијената.

Србија 23.08.2019 | 22:36 Др Басара је тренутно директор интерне клинике “Малтезер Ст. Францискус”, која се налази у њемачком граду Флензбург у Њемачкој. Она је прије 22 године из Београда отишла у Њемачку, а да при том није знала ни ријеч њемачког; ипак јој то није била препрека да научи језик и да напредује, да постане доцент, али и прва жена из Југоисточне Европе која није рођена нити се школовала у Њемачкој, а постала је професор медицине, пише Блиц.

Она је пет година била на челу трансплантацијског центра на Универзитетској клиници у Лајпцигу. Захваљујући др Басари овај центар је по резултатима лијечења леукемије и по броју реализованих трансплантација на првом мјесту у Европи.

Њен став је да дијагноза рак не значи уједно и смртну пресуду.

Међу пацијентима које је лијечила др Басара има и велики број грађана из региона, Србије, Македоније, Црне Горе, а јавност је зна и по успешном лијечењу познатог српског водитеља Дејана Декија Пантелића, којег је исто тако излијечила од тумора на крајницима. Пантелић је у једном свом интервју истакао да, у тренуцима када се лијечио у Њемачкој и када му је било јако тешко, др Басара га је охрабрила ријечима: “Дејане, код мене људи не умиру”.

Захваљујући др Басари реализовано је 2.200 трансплантација матичних ћелија, са 87 одсто до 90 одсто излијечивости пацијената.

– Прву трансплантацију сам урадила 1997. године док сам радила на трансплантационој клиници у Идар-Оберштајну. Самостално сам дијагностификовала болест код пацијента, одредила му терапију и урадила трансплантацију матичних ћелија од несродног донатора, тзв. алогена трансплантација. Од тада до сада сам урадила 2.200 трансплатација матичних ћелија. У посљедњих осам година од када сам директор и шеф љекара у Флензбургу, статистика каже да је проценат преживјелих пацијената двије године након трансплантације 87 одсто. Те двије године пацијенти редовно долазе на контролу и на основу тога се може водити евиденција. Овај резултат је на врху свјетске статистике – каже она.

Она је за Охрид пресс испричала како се развијала њена каријера.

Доторка Басара присјетила се и својих првих пацијената, а један од њих јој је недавно приредио и пријатно изненађење.

– Први мој пацијент је Нијемац и зове се Берлин Лутз, а други Михаел Едгерс. Од тада су прошле 22 године и обојица се одлично осјећају. Позвала сам их прије двије године када сам прослављала јубилеј клинике на којој радим. И обојица су дошла, што ме је јако обрадовало, и том приликом су ми подарили нешто што нисам очекивала, а то је један од најљепших поклона који сам добила у свом животу: златну медаљу интернационалног такмичења у спасавању људи из воде. Медаљу је освојио мој први пацијент Лутз и са тим су жељели да ми покажу да су у доброј кондицији, али и да живе са еланом и позитивном енергијом.

Она је истакла да је за успјех при изљечењу најважнија брза дијагностика. 

– Добра и брза дијагностика одређује судбину болести, да ли пацијент има шансу да буде излијечен или не и због тога је нарочито важна. Тренутно, код свих малигних болести је неопходна молекуларна дијагностика, која је у Њемачкој готова за 48 сати. Такву ефикасност нема ниједна земља у Европи, чак ни Шведска, која се сматра за једну од земаља са најбољом здравственом заштитом у Европи.

Кад дјеца донирају матичне ћелије

Током дугогодишњег искуства, срела се са великим бројем пацијената, али су на њу највећи утисак оставили веома млади пацијенти.

– До сада сам лијечила око 40 пацијената са малигним болестима и то су углавном били млађи људи. Урадила сам трансплантацију једној петнаестогодишњој дјевојчици из Охрида матичних ћелија од њеног дванаестогодишњег брата. Он је најмлађи донор, због чега је у знак захвалност добио златну медаљу.


 
Докторка је објаснила да је у питању мало позната тема, те да су за донацију матичних ћелија малољетне дјеце одговорни родитељи. Они званично потписују да се слажу, али свакако ако прихвати и само малољетно лице. Поштује се и његова жеља, а не само жеља родитеља.

– Ја увијек поштујем жељу донора, да она буде на добровољној основи, а не под притиском родитеља. Због тога захтијевам да се потпише и малољетни донор – закључила је др Надежда Басара.

Ако љекар уме да лијечи, онда нема никаквих препрека ако притом користи нове методе и лијекове, сматра др Басара, и додаје да се онкологија и хематологија у посљедњих десет година се развијају врло брзо.

– Ако само једну недјељу не пратите литературу и не читате научне студије у медицинским часописима, већ сте недовољно информисани. Истом брзином се мијењају и наше препоруке за лијечење хематолошких и онколошких болести. Прије почетка лијчења, прво проверавам дијагнозу па потом осмишљам концепт лечења. Нажалост, морам да кажем да већи број пацијената из Македоније и Србије долазе на лијечење са погрешном дијагнозом. Ја дијагнозу увијек провјеравам у референтној лабораторији и молекуларној биологији. Њемачка је земља која се у свјетским оквирима котира као веома добра за постављање дијагнозе, што је и предуслов за избор протокола за лијечење. Исто тако могу да укључим пацијенте у научну студију у случају да не постоји регистрован лијек за њихову болест.

Она додаје да за њу не постоји препрека у медицини, коју не може да савлада, када је у питању људски живот.

(Блиц)