Прича: Повратак отписаних...
Саво Милошевић фудбалски оживео чак петорицу играча који су били на маргинама у прошлој сезони!
Фудбал 23.08.2019 | 21:56
Не (само) у резултатском смислу, колико у креирању амбијента у екипи и далеко повољнијој клими за рад него у претходној години или две, што се најбоље може закључити на основу сазнања да је Саво Милошевић, са сарадницима, вратио осмех на лица играчима који су до пре само неколико месеци били непрепознатљиви. Чак их је петорица и свако је на посебан начин позиционирао себе као битног фактора с почетка нове сезоне, иако су колико недавно били у другом, чак и трећем плану.
Најновији пример је Слободан Урошевић, кадар да се у првом мечу плеј-офа квалификација уздигне до нивоа потребног да заслужи поштовање Гробара и сам себе промовише у старног левог бека Парног ваљка на путу ка групној фази Лиге Европе. Од пет међународних утакмица овог лета Урошевћ је био стартер на четири и сваки пут се нешто конкретно десило по страни коју покрива. У Велсу је продором и центаршутем иницирао одлучујући погодак Александра Шћекића, против Малатије био дефанзивно сјајан у оба сусретра, у међувремену је проиграо Филипа Стевановића за егзекуцију над Мачвом, да би синоћ, још једно врло добро издање крунисао асистенцијом Зорану Тошићу за тријумф над Молдеом. Дакле, игра у оба смера, конкретан и учинковит, Слободан Урошевић напокон подсећа на играча какав је био у млађим категоирјама (првак Европе са кадетском селекцијом 2013) и у Напретку. Такав је потребан Партизану.
Највећа заслуга за то је до карактера самог играча, вере у сопствене могућности, способност да превазиђе себе, јер је био у групи отписаних у паузи између две сезоне, али је накнадно добио шансу међу првотимцима у данима кад се чекало да Малага пошаље документацију за ангажман Рајка Брежанчића. Урошевић је ћутао, тренирао и убедио другог заслужног – Сава Милошевића – да је вредан нове шансе. Зграбио ју је, чак и кад је Брежанћић ухватио ритам. Ако ништа друго, популарни Чаки играма и понашањем је заслужио поверење струке, а како игра делује да ће бити у првих 11 и у Молдеу кад се буде решавало питање Партизанове европске егзистанције. Иако тако није планирано пре само два месеца.
Урошевићев пример је најсвежији, међутим, представља тренд међу црно-белима и потврду да актуелни стручни штаб уме да приђе играчима и од појединаца извуче далеко више него Зоран Мирковић, па и пре њега Мирослав Ђукић. Конкретно: Бојан Остојић је био фудбалски стављен у запећак, лишен места у протоколу званичних утакмица безмало годину дана, све док за команде Парног ваљка није сео Саво Милошевић и одмах га вратио на терен. А, искусни штопер од априла до августа делима показао колико је битан за екипу. Чак и кад је било идеја да се с њим сарадња не настави, Милошевић је инсистирао на новом уговору и колико је био у праву види се с почетка нове сезоне, где Бојан Остојић није опција за ротацију (како су многи претпостављали), већ фактор стабилности у Хумској и стартни штопер у пару са Страхињом Павловићем, кога је „спремио“ за трансфер у Лацио.
Један од актера серије „Повратак отписаних“ је и Зоран Тошић. Код Бате Мирковића га, из неког чудног резона, није било „ни на мапи“, док под Милошевићевом палицом пре свега игра редовно. Још то није на нивоу његових најбољих издања у каријери, међутим, начин на који се разуме пре свега са Сејдубом Сумом (наместио му два, а Гвинејац њему један гол од почетка сезоне), те сазнање да потезом може да реши меч ставља га у далеко повољнији положај него раније. Осетио је Бамби поверење тренера, учествује и у дефанзивним задацима, а играч његовог реномеа просто мора да се чека. Чак и кад му не иде, навијачи су најчешће загледани у њега, очекују да реши меч, а у четвртак вече им је показао да то још може да ради и да је драгоценији него што неки мисле.
Баш као и Сејдуба Сума. Дуго је тражио себе, прошле године у ово време послат је на позајмицу, а сад је можда и најконкретнији играч Партизана. О томе најбоље „говоре“ бројке, четири гола и четири асистенције су најбољи доказ да је Саво Милошевић погодио у центар мете кад га је вратио на место у средини везног реда, одмах иза нападача. Уз напомену да се чини како у Гвинејцу још има резерве, да ово није његов најбољи фудбал и да би са још квалитетнијим шпицем и његов допринос био видљивији.
Кад смо већ код центарфорова, јасно је да је и Огњен Ожеговић проиграо код Милошевића. Лане је био на позајмици, према сопственим речима играо би више у Арсеналу из Туле да га нису сасекле повреде, међутим, три поготка и четири асистенције за само 388 минута стављају га у ред најпродуктивнихјих Партизанових фудбалера овог лета. Штагод ко мислио. То би клубу требало да донесе 400.000 евра на име договреног трансфера баш у Норвешку, а самом Ожеговићу прилику да заигра за Розенборг, ако утаначи личне услове сарадње.
Преузео је Саво Милошевић на своја плећа мисију оживљавања каријера Умара Садика и Такуме Асана(Рома и Арсенал их слали на позајмице, без неког видљивог учинка), као и специфичност случаја Александра Лутовца (скинута му капитенска трака у Раду, због чега није играо месецима), а ако је судити на основу претходних примера неко од њих – ако не и сви – баш ће на Топчидерском брду и у дресу Партизана оживети каријеру.
Извор: моззартспорт
Фото: Старспорт
Коментари / 0
Оставите коментар