Прича - Еволуција Партизана: Нападај, не падај!

Није случајност, она народна о ћоравој коки и зрну овде не важи.

Фудбал 24.08.2019 | 00:00 Важна утакмица код куће. И примљен гол за 0:1. Без хука са трибина који би донео мало ветра у леђа. Када се погледа нека новија историја Партизана, обично су се такви мечеви завршавали погнутих глава, уписаним поразом. Дешавало се, истина, поготово тамо 2003-04 (Порто, Марсеј, Виљареал, ЦСКА) да се дође и до ремија, али до потпуног обрта - скоро па никада.

А, овог пута, против Молдеа, нека потпуно друга слика: не само да главе нису клонуле када је противник први погодио мрежу, већ су црно-бели одмах одговорили. И у наставку притискали, тражили пут до победе и - пронашли га. Награда за карактер, за труд, за борбу је стигла. Партизан није играо мајсторски, али је направио преокрет у важној утакмици, на свом терену. Е, то је дефинитивно нешто ново, нешто што нисмо често виђали.

Није случајност, она народна о ћоравој коки и зрну овде не важи. Зашто? Зато што је овај тим Партизана слично показао и против Малатије у првом мечу. Газио је ривала, постигао два гола, промашио још три, а онда га је стигла казна. Турци су постигли погодак за 2:1 и то у финишу меча, за много бољу позицију за реванш. И шта се онда догодило? Парни ваљак је наставио као да се ништа није десило. Гол га није исекао, није га угасио, ништа му у игри променио није.

И тада је награда стигла. Партизан је постигао до краја и трећи погодак, за који ће се после реванша испоставити да је одлучио двомеч са Малатијом. Чиста награда. За карактер. За веру и труд.  Нападај, не падај - то би могао да буде мото овог новог Парног ваљка, који вози Саво Милошевић.

"Ова екипа има карактер. Много пута у претходних пет месеци смо га показали, само што то није било препознато у јавности. И данас смо успели. Сви очекују од Партизана спектакуларну игру, као против Малатије у првом мечу, али мени је дража она у Турској, јер је тамо требало показати већи карактер. Лако је када је као у Београду када све иде по плану. Али, када први примите гол, ту се онда виде прави момци”, рекао је после утакмице Саво Милошевић.

И баш то, што је јасно да овај тим Партизана неће скрушено оборити главу и дићи руке чак и ако у Молдеу не крене све по жељама, даје навијачима највећу наду да ће црно-бели стићи до Лиге Европе.

Игра? У Хумској у првом мечу није била добра. Сложили су се у оцени овог пута и тренер Милошевић и новинари и навијачи. Био је Партизан спорији него против Малатије, био је несигурнији у себе и поготово нетачан у пасу. Превише лопти је отишло ником, превише је поклоњено противнику, а премало је стигло до нападача, било Садика у првом или Ожеговића у другом полувремену.

Али и поред свега тога, црно-бели су успели да направе преокрет и да добију меч. Није то мала ствар, иако резултат не гарантује пролазак даље. Напротив, тешких је 90 минута пред српским тимом следећег четвртка на вештачком терену на северу Европе.

Партизан може и мора много боље у Норвешкој, да би прошао даље. Али, некада и снага воље, ако нема блиставе игре, може да буде довољна за победу. Овај Парни ваљак је дефинитивно има.

Извор: моззартспорт

Фото Стар Спорт