Од 01.09. скупља струја за привреду за 22 одсто

„Електропривреда Републике Српске“ (ЕРС) послала је привредницима нове уговоре о снабдијевању електричном енергијом у којим је повећана цијена индустријске струје, сазнаје портал ЦАПИТАЛ. Поред тога уговори садрже мноштво других одредби које иду на штету пословне заједнице.

Република Српска 22.08.2019 | 14:48 Наиме, ЕРС је формирао нову Дирекцију за снабдијевање електричном енергијом која ће од дистрибутивних предузећа ЕРС преузети снабдјевање великих потрошача електричном енергијом.

„Та Дирекција већ запошљава раднике, од којих је дио преузет из дистрибутивних предузећа и од 1. октобра они ће слати рачуне за струју фирмама“, рекао је извор ЦАПИТАЛ-а из ЕРС-а.

Уговори стижу на адресе предузећа

Уговори које ЕРС треба да закључи са привредницима већ су стигли на адресе појединих предузећа чији су представници остали затечени појединим одредбама, првенствено повећањем цијена електричне енергије.

Из Уговора о потпуном снабдијевању електричном енергијом који је у посједу ЦАПИТАЛ-а видљиво је да ће предузећа уговор склапати са Матичним предузећем ЕРС, умјесто са дистрибутивним предузећима као до сада.

Оно што је посебно изненадило привреднике је то што је чланом 5. предложеног Уговора предвиђено повећање цијена електричне енергије од 1. септембра ове године.

Тим чланом дефинисано је да цијена за испоручену активну електричну енергију износи за вишу тарифу 0,0957 КМ по кWх без ПДВ-а, а за нижу тарифу 0,0638 КМ/кWх без ПДВ-а.

Привредници сада плаћају вишу тарифу 0,0916 КМ, што значи да она новим Уговором, који предлаже ЕРС, поскупљује за 0,0041 КМ што је око пет одсто.

Међутим, цијена ниже тарифе поскупљује за чак 40 одсто или 0,018, са садашњих 0,0458 КМ на 0,0638 КМ/кWх.



Ово су тарифе које се примјењују за највећи број фирми, које су на напонским нивоима 10 и 20 кВ, док постоје и мали привредници који немају своје трафостанице и који плаћају највећу цијену струје тренутно и у најгорем су положају.

Поред тога, Уговором није дефинисан износ РВТ, као ни обрачунска снага кW. Ови параметри су, према ријечима привредника, битни за рачун, а о њима нема изјашњења у предложеном Уговору.

У члану 5. Уговора се додаје и да се на цијену електричне енергије додају припадајући трошкови мрежарине и остале законске накнаде, што је у супротности са чланом 2. у којем се наводи да ће ЕРС са дистрибутером регулисати плаћање мрежарине.

ЕРС је дефинисао и да задржава право на промјену цијене струје у складу са тржишним условима, али и да ако потрошач – фирма промјени снабдјевача плати пенале и то на начин да ће му се „до тада испоручена активна електрична енергија обрачунати и фактурисати по цијени из Уговора по кWх, увећаној за девет одсто“.



„У пракси не постоји да се плаћају пенали ако се промијени снабдијевач, то је чиста злоупотреба монопола“, тврде у пословној заједници.

Уговором је дефинисано и да је крајњи купац у обавези да поред цијене за испоручену струју плаћа и обавезе које одреде надлежни државни органи и то: трошкове приступа систему за пренос и дистрибуцију електричне енергије према тарифним елементима које доставља оператор система, накнаду за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије, ПДВ, као и све друге обавезе.

У вези са том одредбом, власници фирми са којима је ЦАПИТАЛ разговарао истичу да трошкови приступа систему треба да буду у цијени коју наплаћује дистрибутер, те да не могу бити као нова посебна обавеза.

У ЕРС-у су себе обавезали да ће надокнадити крајњем купцу штету проузроковану неоснованом обуставом испоруке струје, али нису навели када, односно у којем року ће надокнадити штету.

Потед тога, рекли су да нису одговорни за штету која настане предузећима као посљедица кварова и осталих поремећаја на мрежи, док у пословној заједници сматрају да би ЕРС требао бити одговоран ако је штета настала због лошег одржавања, грешке у руковању или ненајављеног ремонта и искључења.

“Неопходно је увести обавезу и процедуре најаве ремонта. Овако, како се у тренутно у ЕРС-у понашају је страшно. Искључе струју ненајављено на осам сати и кажу “било је у медијима”. Треба да обавијесте индустрију о искључењу да би се смањиле штете”, истичу привредници.

Поред тога, у Уговору за рјешавање жалби купаца на испостављени рачун за струју није дефинисан другостепени орган.

Ни рокови за отказ уговора нису изједначени, односно за ЕРС су дупло мањи него за привреднике.

Послодавци траже састанак са ЕРС

У Унији удружења послодаваца РС кажу да већ добијају притужбе привредника.

„Тражићемо састанак с „Електропривредом“ да би се разјаснили детаљи уговора, с обзиром да нисмо обавијештени него су нам само почели стизати нови уговори“, рекао је Саша Тривић из Уније удружења послодаваца.

У „Електропривреди“ ћуте

У “Електропривреди РС” не одговарају на питање зашто изузимају индустријске потрошаче од дистрибутивних предузећа и шта то значи.

Не појашњавају ни како је Дирекција која ће убудуће водити рачуна о привредницима организована, колико ће радника запошљавати и како ће се финасирати.

На сајту ЕРС стоји само обавјештење из јуна ове године да је промијењен правилник о снабдијевању, те да су купци дужни да изаберу снабдјевача квалификованих купаца до 1. септембра.

Наводе и да је све то у складу са прихватањем Трећег енергетског пакета, односно реструктурирања и раздвајања дистрибуције и снабдијевања.

Струја за привреду посљедњи пут је поскупјела у фебруару ове године и то за 4,9 одсто.

Реаговали су и из Привредне коморе Републике Српске да ће тражити хитан састанак са Владом и ЕРС-ом и да је недопустиво да су уговори послати десет дана прије њихове примјене.

Портпарол Привредне коморе РС Владимир Благојевић рекао је за ЦАПИТАЛ да име се  већ обраћају представници фирми које су једни од највећих потрошача електричне енергије у РС.

„Њихове реакције на уговор који су добили од „Електропривреде“ су изузетно негативне. Није им остављен никакав простор за договор, само су добили коначне уговоре и то десет дана пред примјену уговора и немају времена да реагују. Привредна комора ће окупити привреднике већ наредне седмице и ићи ћемо са реакцијом према Влади и ЕРС-у како би указали на проблеме са којима се суочава привреда“, истакао је Благојевић.



(БН/Цапитал)