Саво Милошевић: Ево како сам "оживио" Суму...

Тренер Партизана објаснио како је успео да врати у фудбалски живот Сејдубу Суму, како је талентовану децу гурнуо у ватру и зашто му је дража утакмица реванш против Малатије него први меч у Београду.

Фудбал 21.08.2019 | 11:10 Партизан је другачији под Савом Милошевићем. Можда је још рано давати оцене, поготово што се тим још прави и уиграва (од недавно је ту Јапанац Такума Асано, а  од јуче је нови играч постао и Израелац Бибрас Натхо), али према до сада виђеном, Партизан игра онако како његова публика воли и тражи.

Милошевић је са сарадницима у стручном штабу дао печат стварању новог Партизана, а једна од најбољих одлука била је да укаже поверење Сејдуби Суми, који се дуго тражио, "изгубио", отишао на позајмицу, па се вратио.

Управо су игре омаленог офанзивног везисте, уз партије изразито талентованих младих играча, попут Филипа Стевановића, оно што разгаљује публику. "Виц" потези, лопте које "имају очи", шарм, финта, дриблинг, асистенције, голови.

Гостујући у емисији ТВ Арена спорт у понедељак увече, Саво Милошевић је одговорио и на питање како је успео да врати Суму на прави пут.

"Нема ту много филозифије. Сваки тренер мора да има колективни приступ и индивидуални приступ, јер су сви играчи различите личности.Тај приступ сваком од њих је и кључна ствар. Када сам постао тренер Парртизана, рекао сам да имам много минуса, недостатака, али када је у питању психолошка страна рада са играчима, ту сам можда у предности јер сам доста то радио у Савезу. И то сам користио мамсинално са свим играчима у Партизану. Морате да формирате индивидуалну реакцију, да бисте схватили како они размишљају и како проблем изгледа из њиховог угла", рекао је Милошевић, након чега се конкретно бавио Сумом:

"Било је неопходно и да екипа прихвати неке ствари. Знао сам да такви играчи вапе за поверењем и у неким сегментима игре морате им дати слободу. То су играчи талента, дриблинга, момента, секунде, то раде феноменално, то раде боље од других. Имамо различите фазе игре и различите зоне и назначио сам му у којим зонама то може да ради, а у којим зонама мора да има такозвану обавезну игру и он је то прихватио".

Милошевић каже да је сваки играч специфичан и да је Сума добио оно што му је било потребно.

"Морали смо да му дамо слободу и подигнемо самопоуздање да би сав таленат показао на терену. Он је то осетио и то враћа. Не мислим да враћа кроз аситенције и голове, већ и одговорном игром у дефанзиви, дакле игра за екипу не за себе. Свако има индивидуалност и ми треба да је доведемо до максимума, али у тој мери у којој та индивидалност не угрожава колектив".



Да се Милошевић и његови сарадници заиста посвећују сваком играчу говори и пример талентоване Партизанове деце, од којих поједини имају и завидну минутажу и који су стекли и поверење саиграча и стручног штаба и велике симпатије публике. Страхиња Павловић, Лазар Павловић, Филип Стевановић, Никола Лакчевић... 

Милошевић је више пута до сада говорио како за њега не постоје подела на "млађе и старије играче", већ само на играче који могу и који не могу. Нешто слично је поновио и сада.

"На моју срећу и срећу Партизана, имамо озбиљно талентоване кинце, који могу да одговоре свим захтевима и то не само у нашој лиги. Уосталом, Страхиња Павловић, Филип Стевановић и Лаки Павловић су играли у Европи и показују све што је неопходно да би играли успешно на том нивоу. Они су одавно део првог тима и .. из дана у дан се потврђују, вредни су момци, талентовани и фудбалски и као личности, желе да раде, напредују. Ми из стручног штаба смо допринели утолико што смо им дали мало веће самопоуздање да схвате да могу и да их нико неће спутавати. Увек сам говорио да је терен једино мерило и небитно је да ли играч има 17 или 35 година. Професионални фудбал не познаје границе, једноставно, нешто можете да испуните нешто не".

Конкретно о Филипу Стевановићу, за кога многи кажу да је "један у десетине хиљада", Милошевић каже:

"Сада свима постаје јасно (какав је играч). Ми смо то знали у Партизану, већ је тренирао са првим и препознат је као бисер и да са њим треба радити озбиљно. Ми у стручном штабу смо само направили додатни континуитет рада са њим. Није имао поштеду на припремама, баш као ниједан од наведених клинаца. Сви су то добро поднели и спремни су за оно што носи ова сезона за собом. Филип може да одговори на више захтева и више позиција у тиму. Имаће много већу минутажу него што су многи људи могли и да помисле, вероватно и много више него што је и он сам очекивао".

Осврнувши се на двомеч против турске Малатије у 3. колу квалификација за Лигу Европе, Милошевић је имао опаску:

"За разлику од већине навијача, мени је дража утакмица у Турској, него она у Београду коју смо добили 3:1. Из простог разлога јер када имате  много ствари против себе и када не играте свој најбољи фудбал а дођете до резулзата то раде велике и озбиљне екипе".



Упитан шта је циљ Партизана ове сезоне - ттула, улазак у групну фазу Лиге Европе или "нешто треће", Милошевић је одговорио:

"И прво и друго и то 'нешто треће'. Поновићу се, Партизан је клуб који је, откад постоји, увек ишао на све трофеје. То се само по себи поставља као императив на почетку сваке сезоне. Ми ћемо учинити све што је до нас и даћемо све од себе. То је оно што смо дужни да урадимо, а шта ће бити...".

Коментаришући вечитог ривала, Милошевић је оценио да као ни Партизан, ни Црвена звезда још није достигла максимум.

"Слично је као и код нас, има још долазака, још није формиран тим, а исто имају често утакмице... НИје лако све уклопити а да то све изгледа спектакуларно. Рекао бих и да су и они и ми сасвим солидно кренули".

Као највеће изненађење досадашњег тога првенства, издвојио је, наравно екипу ТСЦ, неочекиваног лидера Суперлиге.

"Драго ми је због њих, имам тамо пријатеље, тренер Сабо и ја само играли заједно. Свакако да је ТСЦ највеће изненађење, али још је рано..."

Извор: мондо.рс