Емотивно писмо Дејвида Блата: Имам мултипла склерозу!

Легендарни тренер саопштио је јавности да му је прије неколико мјесеци дијагностификована Мултипла склероза (ППМС), али и да ће се као велики борац суочити са њом.

Кошарка 19.08.2019 | 18:08 Актуелни тренер Олимпијакоса Дејвид Блат саопштио је да болује од примарно прогресивног облика мултипле склерозе (ППМС), што је откривено прије неколико мјесеци.

У саопштењу које је објављено на сајту клуба из Пиреја "окачено" је његово емотивно писмо у коме је говорио о борби са болешћу која може да се манифестује на много начина, а која такође може на промијени квалитет живота појединца.

Прочитајте читаво његово писмо објављено на сајту Олимпијакоса.

"Некада живот на вас баци ствари за које немате објашњење, које немају смисла или прави повод. То су моменти који вас натерају и тестирају ваш карактер. Прије неколико мјесеци ми је дијагностификован ППМС и то је болест која се код сваке особе другачије одржава. То је аутоимуна болест која може да промијени ваш квалитет живота на многе начине, односно не дозвољава вам да неке ствари које су вам биле нормалне радите као до тада".

Послије почетног шока и бола због сазнања да ће ми живот бити другачији, одлучио сам да не одустанем. Одлучио сам да се прилагодим и нађем начине да живим живот најприродније могуће.

Прво сам се одлучио на кошаркашку методологију са тренинга уз помоћ које иначе превазилазимо потешкоће у спорту. Процес је имао три корака, први је да који је то проблем, други зашто се десио, а трећи како ћемо га ријешити...

Проблем са мултипла склерозом, у мојим годинама и у мом случају, јесте да се манифестује кроз слабост у ногама. Снага постаје проблем за мене и почео сам посебан програм, идем на вјежбе и пливање, како бих поправио своје физичко стање и флексибилност мишића и покрета. Покушавам да будем што активнији да се мишићи не би грчили. Натјерао сам себе да да радим вјежбе које су сада веома тешке за себе, али најважније је да тражим што више од самог себе.

Зашто се десило? Разлог је непознат... Пошто нема логичног објашњења остаје ми да се фокусиран на то да поправим своје стање. Од данас и у будућности... Лако је пасти у депресију и физичку летаргију. Битка је права и трајна, а познато је да нема лијека за ову болест, међутим није смртноносна. Има људи који су се суочавали са још већим изазовима и борили се храбро како не би одустали, па су успјели да живе живот најквалитетније могуће. "Зашто" се заборавља пошто не постоји одговор, фокус је на ономе што можемо да урадимо.

Како ћемо то поправити? Бацимо се на посао. Имамо план. Радимо сваког дана, глава је дигнута високо и адаптирамо се и тражимо начин за напредак. Тренирамо, тражимо људе који могу да нам помогну... Отворени смо и искрени према нама и свима који имају знања. Не сакривамо се. Благословљен сам подршком толико драгих људи. И та подршка и помоћ су ме натерали да схватим да и у данима када функционишем другачије, остајем људско биће.

Ја сам тренер и мој посао је да водим, учим и инспиришем друге. То што нисам активан не утиче на моју менталну способност да обављам ове ствари. Срећан сам што имам сјајне докторе, тренер, физиотерапеуте и људе који су прихватили мој проблем и покушавају да ми помогну да га презавиђем. Како да се жалим? Ни под којим условима не могу и нећу. То би било трошење енергије, а чим од својих играча и стафа тражим да буду најбоље верзије себе - то морам и од себе.

Велики Џон Вуден је једно рекао 'Ствари су боље за људе који раде најбоље што могу без обзира на све'. Моја ситуација није…пријатна, али многи су имали и тежа посла. Моја је одговорност да поставим примјер свима, да наставе свој живот најбоље што могу и никада, али никада се не предају!"

Извор: мондо.рс