Пенали су одлучили – Ливерпул је владар Европе!
Фудбалери Ливерпула су освојили Суперкуп Европе, савладавши Челси у Истанбулу после једанаестераца, пошто је након 120 минута било 2:2. Поново Истанбул, преокрет и пенали: И пехар Ливерпулу! Ливерпул освојио Суперкуп Европе. Ако се по јутру дан познаје, чека нас још једна лудачка сезона! Ливерпул у пенал серији до европског Суперкупа! Адријан херој Редса. Челси има за чим да жали. . .
Фудбал 15.08.2019 | 11:37
Утакмицу су обележили налети екипа, најпре је Ливерпул започео меч веома агресивном поставком и високим пресингом, на шта се Челси адаптирао тек средином првог полувремена и почео да ствара шансе.
Веома активни у том периоду су били Кристијан Пулишић, Педро и Оливије Жиру, док су иза њихових леђа одличан посао радили Нголо Канте и Матео Ковачић, али тек пошто су се ослободили притиска и претходно дозволили Мухамеду Салаху да им се отргне контроли и упути добар ударац у 16. минуту.
Прву велику шансу за Челси је имао Педро у 22. минуту, али је његов ударац завршио на пречки.
Детаљ који је прогањао навијаче Ливерпула током целог меча била је прилика за Вирџила ван Дајка, коме је недостајало концентрације да главом матира "запливалог" Кепу у 29. минуту утакмице, после центаршута из корнера.
Свега три минута касније је Пулишић и сам затресао мрежу противника, али је судијска тројка дама, на челу са Стефани Фрапор, исправно одлучила, додуше са закашњењем, да је амерички фудбалер био у недозвољеној позицији при првом контакту с лоптом.
Вреди напоменути да су играчи током целе утакмице негодовали због касних реакција линијских судија, али оне ни у једном случају нису донеле погрешну одлуку.
У полувремену је Јирген Клоп морао да посегне за изменом и да невидљивог Алекса Окслејд-Чембрлена замени Робертом Фирмином.
Тај потез му се исплатио већ у 48. минуту, када је Бразилац успео бравурозно да се снађе у казненом простору Челсија и да остави на тацни лопту за Садија Манеа, који је био за педаљ ближи од Кепе и успео да га савлада.
Налет Ливерпула је употпунио топовским шутем Фабињо свега два минута касније, али је после тога утакмица кренула у нешто мирнији ток, уз напомену да су обе екипе имале још по коју шансу за погодак, али су мреже остале мирне до краја регуларног дела утакмице.
Једна од њих је била и гол Мејсона Маунта, али је, као и у случају Пулишића у првом полувремену, судијска тројка касно реаговала и досудила оправдани офсајд, тек пошто је везњак Челсија савладао голмана противничке екипе.
Први продужетак је поново Ливерпул отворио офанзивном игром, која се исплатила у 95. минуту, када је поново Фирмино дивно пронашао усамљеног Манеа у казненом простору, после чега је омалени нападач клуба са Мерсисајда закуцао лопту под пречку гола голмана Кепе.
Радост Ливерпула је трајала свега пет минута, пошто је Адријан оборио Тамија Абрахама у шеснаестерцу, а Жоржињо је био сигуран реализатор најстроже казне, што је био и последњи погодак пре пенал серије.
На рулету су сигурни били сви извођачи, осим младог нападача Челсија који је шутирао посред гола у петој серији, што је било довољно да голман Ливерпула правовремено реагује и донесе победу свом тиму.
Одлична утакмица виђена је на Водафон парку у Истанбулу!
У борби Челсија и Ливерпула за пехар Суперкупа Европе после 90 минута било је 1:1, после додатних 30 2:2, а после пенала 5:4 за "Редсе". Само је млади Теми Абрахам био непрецизан са беле тачке, односно, Адријан је ногама успео да одбрани његов шут у петој серији.
Шпански голман тако је свом клубу донео четврти пехар европског Суперкупа намењен победнику дуела између актуелних освајача Лиге шампиона и Лиге Европе.
Као и 2005. против Милана у финалу Лиге шампиона, поново се Истанбул испоставио срећним по Ливерпул. Није био баш тако убедљив преокрет клуба са Енфилда, као када су надокнадили 0:3 из првог полувремена, али опет су играчи у црвеним дресовима на одмор отишли "у минусу", потом успели да изједначе, па да поведу у продужетку, али су тек пеналима стигли до трофеја.
Бољу игру екипе Френка Лампарда, која је одиграла драстично бољу утакмицу него пре неколико дана на старту Премијер лиге када је поражена од Манчестер јунајтеда 0:4, голом је крунисао Оливије Жиру у 36. минуту. Искористио је додавање врло расположеног Пулишића, а све после украдене лопте Кантеа на средини терена.
На 1:1 изједначио је Садио Мане само три минута по повратку са одмора. Несебично и мајсторски проиграо га је Фирмино, који је у паузи заменио врло слабог Окслејда-Чемберлејна.
Нерешен исход остао је на семафору и после два минута надокнаде, па се отишло у продужетке, у којима је Садио Мане после само пет минута поново био стрелац. Поново на асистенцију Фирмина.
У 99. минуту, ипак, Челси је добио пенал, мада ће многи навијачи Ливерпула замерити судији Стефани Фрапар из Француске, првој жени која је судила финале мушких екипа неког УЕФА такмичења.
Како било, ВАР соба је потврдила одлуку Францускиње, а прецизан је био Жоржињо.
У наставку није било већих узбуђења, па се отишло на пенале.
Нисмо гледали маратонску серију као дан раније у дуелу Црвене звезде и Копенхагена, али претило је да буде тако пошто је чак девет фудбалера узастопно погодило мету. Промашио је тек 21-годишњи Тами Абрахам, који је у 74. минуту заменио Жируа.
/ПЕНАЛИ/
Фирмино 1:0
Жоржињо 1:1
Фабињо 2:1
Баркли 2:2
Ориги 3:2
Маунт 3:3
Александер-Арнолд 4:3
Емерсон 4:4
Салах 5:4
Абрахам X одбрана Адријана.
Јирген Клоп није могао да сакрије одушевљење због освојеног трофеја, па је са карактеристичним кезом на лицу утрчао на терен после Адријанове одбране, али и Френк Лампард нема разлога да много жали. Његова екипа одиграла је много боље него пре неколико дана у првенству и наговестила да ће, без обзира на забрану трансфера, моћи да се носи са - ове сезоне - јачим ривалима.
Тек што смо заборавили све фрасове које су нам најбољи европски тимови приредили у протеклој сезони – а сетимо се само Ајакса против Реала, Манчестер јунајтеда против Пари Сен Жермена, па Тотенхема у полуфиналу и да не набрајамо даље – добили смо сигнал да би и наредних 10 месеци могло да буде једнако стресно. Ливерпул и Челси су у борби за европски Суперкуп фудбалским фанатицима приредили још један трилер који је одлучен тек после пенал серије у коме је голман Редса Адријан израстао у јунака меча показавши Алисону да може повремено да одмори. Регуларни ток меча завршен је резултатом 1:1, после продужетака на семафору је писало 2:2, а кулминација у пенал рулету у коме је је само Тами Абрахам у последњој, петој серији омануо - 5:4 за актуелног шампиона Европе у још једном темпом набијеном мечу.
Приде, не можемо да се отмемо утиску да ни Јирген Клоп ни Френк Лампард нису још ни пришли горњој граници могућности, штавише, на тренутке нам се чинило да су меч за европски Суперкуп доживели само као још једну, нешто јачу припремну утакмицу. Фирминов почетак на клупи Редса, односно Лампардове ране измене Оливијеа Жируа и Кристијана Пулишића, делом су заслужни за такав утисак.
Без обзира, драме није мањкало у Истанбулу, ритма такође, можда само мало озбиљности у игри тимова који сигурно могу и боље од овога што су вечерас приказали, посебно у одбрани, мада бисмо и око тога могли да расправљамо, пошто је последњих година тренд да се игра све офанзивнији фудбал у коме дефанзива мора да трпи, па има и ставова да су чак и највећи клубови заборавили како се брани. По 15 удараца и једних и других – не рачунамо оне блокиране – ипак је више но што би тренери волели да допусте чак и за 120 минута игре. Није до резултата, но што је голова могло да буде и много више да и Кепа и Адријан нису били посебно расположени.
Како било, Ливерпул је кренуо како и доликује шампиону Европе. У првих 20 минута Челси је тешко излазио из свог казненог простора. Чинило се да га чека судбина као на дебију Френка Лампарда на клупи Плаваца, само неколико дана раније када га је Манчестер јунајтед декласирао на Олд Трафорду са 4:0. Међутим, све што је Ливерпул конкретно направио била је једна добра прилика за Мохамеда Салаха. Челси ипак није исти тим са и без Н’Гола Кантеа, а за разлику од окршаја са Јунајтедом он је вечерас био на терену и учинио екипу из Лондона значајно стабилнијом.
Офанзивни део тима је и на Театру снова показао да није баш наиван. Само што му је у Манчестеру реализација била проблем. У ствари, можда је и вечерас могла да буде боља, јер је после тих уводних 20 минута Челси у потпуности преокренуо ситуацију на терену. Педро је уздрмао пречку и најавио сасвим неочекиван ураган Плаваца. Исплатио се већ у 35. минуту када је Кристијан Пулишић – изванредан је био у тим тренуцима – маестрално послао лопту између Ђоела Матипа и Вирџила ван Дајка, Џо Гомез је каснио да закрпи, а Оливије Жиру је показао да је, на страну тако честе критике, ипак један од најопаснијих голгетера у европском фудбалу. Челси је повео са 1:0.
У тим тренуцима Ливерпул је као ретко кад у мандату Јиргена Клопа деловао грогирано. И ту је Челси вероватно и пропустио шансу. Морао је да га дотуче. Додуше, јесте Пулишић и постигао гол, али га је Францускиња Стефани Фрапар оправдано поништила тај гол због офсајда. Ако ништа друго, бар су навијачи Челсија добили јасан сигнал да Пулишић није никаква превара од играча, већ да може да направи озбиљне проблеме и шампиону Европе.
Баш је тај шампионски карактер Ливерпул показао чим је на полувремену Јирген Клоп схватио да не иде са Алексом Окслејд-Чемберленом и на терен послао Роберта Фирмина. Само три минута након што је Бразилац крочио на терен асистирао је Садију Манеу за 1:0 и тежиште игре се као на клатну померило на Челсијеву половину терена.
Ливерпулови налети нису јењавали, али нису ни ишли тако лако. Научио је Челси лекцију на Олд Трафорду. Кантеправи разлику. Проблем је био друге природе. Фифина забрана регистрације играча оставила је Лампарда са, условно речено, слабијом клупом, бар кад су овакви ривали у питању. А и сам Лампард је повукао на први поглед несхватљив потез кад аје у 74. минуту из игре извукао Жируа и Пулишића, а на терен послао Тамија Абрахама и Мејсона Маунта. Јесте да ће Лампард ове сезоне бити принуђен да се ослања на младе играче, али можда није морао баш у борби за европски пехар?
Маунт је додуше и погодио мету, али је и тај гол поништен – такође оправдано – због офсајда. На другој страни, Кепа Аризабалга је у једној акцији два пута спасавао Челси феноменалним реакцијама на покушаје Салаха и Ван Дајка.
Ушло се тако у продужетке, а тамо се још једном видело да Ливерпул није исти тим без Фирмина. Још једном је Бразилац био асистент, још једном је Мане био стрелац и Ливерпул је преокренуо резултат у своју корист. Али ни ту није крај узбуђењима, пошто је већ у 101. минуту Челси стигао до изједначења након што је до иначе одлични Адријан, који је међу стативама заменио повређеног Алисона, излетео на Абрахама и по оцени Стефани Фрапар скривио пенал са ког је Жоржињо још једном поравнао резултат.
Искупио се Адријан, ако је уопште морао, почетком другог продужетка када је дланом скинуо Мејсоновударац, да би одмах потом Педро шутирао тик поред гола. Тад је већ било приметно да су играчи обе екипе остали без ваздуха у плућима и да једва чекају пенале. А тамо тај промашај Абрахама и нови пехар у Ливерпуловој витрини. Пети европски Суперкуп на Енфилду, први за енглеске клубове још од 2005. када га је такође на острво донео Ливерпул.
ЛИВЕРПУЛ – ЧЕЛСИ 2:2 (1:1, 0:1)
/Мане 48, Мане 94 – Жиру 35, Жоржињо 101/
Стадион: Водафон Парк, Истанбул
Судија: Стефани Фрапар (Француска)
Ливерпул (4-3-3): Адријан – Гомез, Матип, Ван Дајк, Робертсон (од 91. Александер-Арнолд) – Хендерсон, Фабињо, Милнер (од 64. Вајналдум) – Салах, Мане (од 103. Ориги), Окслејд-Чемберлен (од 46. Фирмино)
Челси (4-3-3): Кепа – Аспиликуета, Кристенсен (од 85’ Томори), Зума, Емерсон – Канте, Жоржињо, Ковачић (од 102. Баркли) – Педро, Жиру (од 74’ Абрахам), Пулишић (од 74. Маунт).
Извор: Б92/мондо.рс/моззартспорт
ФОТО: Реутерс
Коментари / 0
Оставите коментар