Прича: Милан Борјан...

Борјан је сада у друштву Срђана Мркушића, Ратомира Дујковића, Беаре, малог и великог Дике. . .

Фудбал 14.08.2019 | 23:30 Прво је био Срђан Мркушић, као персонификација стварања једног новог великог клуба. Затим су на ред дошли Владимир Беара, Ратомир Дујковић, Оља Петровић, па мали и велики Дика… Нема никакве сумње да ће се у будућности голманско рачунање времена у Црвеној звезди равнати по МилануБорјану јер ово је дефинитивно епоха чији је јунак момак из Српске Крајине с канадским пасошем.

Било је и то пре чарбоне вечери у Копенгахену, када је међуножјем које се протезало до 40 километара удаљеног Малмеа, одбранио три једанестерца, дао гол у пенал серији, а пре тога скинуо два зицера у продужетку играчима данског првака. Дакле, има деце која данас трче по парковима са фудбалском лоптом и која онако дечачки вичу:

„Ја сам Милан Борјан, ја сам Милан Борјан, ја сам Милан Борјан.“

Управо та чињеница заменика капитена актулене генерације Црвене звезде чини једним од највећих голмана у историји клуба с Маракане. Времена су неупоредива, али такву привилегију нису имали ни чланови ванвременских тимова Александар и Стеван Стојановић јер су у том интервалу сви желели да опонашају мајсторске потезе и голове Владимира Петровића Пижона и Душана Савића, односно Дејана Савићевића и Дарка Панчева.

Свако може да каже да је сјајни чувар мреже био миљеник среће у Копенхагену. Можда није исправно, али је и те како легитимно. Само све што се деси више од два пута никако не може да буде плод талије, и нечег што је записано тамо негде горе.

Само је Милан био успешнији од Црвене звезде у пенал серији током досадашње 74 године постојања српског клуба. Та проклета магла... Против Реал Мадрида на пролеће 1975. године Оља Петровић голом са беле тачке одвео четвртфинални двомеч у продужетке, потом био прецизан и у пенал серији, па „скинуо“ пенал Сантиљани... Синоћ је Борјан прво одбранио два, погдио на почетку 10. серије, па одбранио последњи ударац Винда. Поређење Реала и Копенхагена можда није адекватно, али...

Милан Борјан или како поједини навијачи воле да га зову МИЛАН ГОЛМАН, је човек предоређен да се сусреће с великим животним и спортским изазовима. И да на крају изађе као победник из свега тога. Његов развојни и врло атипичан пут сазревања имао је и те како утицаја на то да заблиста у Копенхагену, а пре тога бравуром у реваншу против Краснодара донесе црвено-белима Лигу Европе. О Салцбургу да не говоримо.

Рођен у далматинском кршу поносно са собом носи „дивљу“ црту Срба из Крајине. Тамо је научио да на фудбал треба да гледа као на живот, да је свака важна утакмица егзистенцијално питање. И да пораз није опција. Зато му се очи зацакле од беса, а реакције постану непредвидиве сваки пут када прими погодак. Канада му је дала дисциплину и својеврсну егзистенцију, Аргентина појачала емоцију према фудбалу, Србија и Црвена звезда су га ставиле на бис велике сцене. Он је то вишеструко вратио.

Гледајући на све што је направио за ове две и кусур сезоне у редовима српског шампиона тешко неко може да се запита како су позорнице најјачих европских лига побегле од 31-годишњег чувара мреже. Ту је инстанчан рефлекс, природан таленат, самопоуздање, способност да чита игру свог и супарничког тима. И још једном - необјашњива појава да његове руке изникну из траве када горе небо и земља, а комплетна звездашка јавност гледа у небо. То је комплетан асортиман за једног чувара мреже.

„Некада ми буде криво што није дошао под моје руке када је имао 17 или 18 година. То је такав талент да је то необјашњиво“, рекао нам је једном приликом тренер Звездиних голмана ДушанГашић.

Сигурно није Милану Борјану лако да гледа и види ко све чува мрежу премијерлигашких тимова. На пример сигурни смо да је за класу бољи голман од Дубравке из Њукасла, али када буде подлачио црту своје каријере имаће искусни чувар мреже више од моралне сатисфакције. Јер је постао легенда великог клуба, а таквим статусом може да се похвали мали број људи из постбаријевске ере.

Има још много детаља који откривају оно што Милан Борјан може. Када је Немања Милуновићискључен, а публика у Копехагену чекала коначан Звездин скалп, заменик капитена црвено-белих је окупио екипу на 30 метара од свог гола. Говорио је врло енергично и заповедно, свестан да је он управо тај који може да помогну другима да дају више него што објективно у том тренутку могу. У све то, дакле, Милан Борјан је лидер. 

„Не бих себе стављао у први план. Ово је победа комплетне екипе, гол који сам дао посвећујем породици“, рекао је између осталог човек о коме Европа прича.

На 102 званичне утакмице у Црвеној звезди Милан Борјан је 52 пута сачувао мрежу. Поменули смо одбрану у судару с Краснодаром, затим је Дабуру скинуо „зицер“ у надокнади времена реванша у Салцбургу, био по броју одбрана најбољи голман Лиге шампиона. Чинио је чуда на Емирејтсу и у Келну, када је испркосио повреди палца и стао међу стативе. Има ли уопште простора после свега набројаног причати о манама Милана Борјана?

Пазите сад ово. Биће у Црвеној звезди, а можда их има сад, чувара мреже сличног или једнаког квалитета. Али приближне менталне снаге… Е таквих је мало у Европи. Јер он је просто МИЛАНГОЛМАН.

Или што би рекли стихови једне патриотске песме рекли: „То су мајко храбри момци, то су српски Крајишници!“

Извор: моззартспорт

Фото: ФК Црвена звезда