Додику стигло на наплату оно што је олако прихватао

"БиХ је своје опредјељење за пуноправно чланство у НАТО-у конкретизовала доношењем Закона о одбрани 2005. године, гдје је наведено да ће сва законодавна тијела и извршни органи власти БиХ у оквиру својих уставних и законских надлежности провести потребне активности за пријем БиХ у чланство у НАТО-у", наглашено је у АНП-у.

Босна и Херцеговина 14.08.2019 | 12:56 За 20. август заказане су двије сједнице Предсједништва БиХ, на којима ће расправљати о слању АНП-а у Брисел и о именовању мандатара за састав новог Савјета министара БиХ, потврдио је предсједавајући Предсједништва Жељко Комшић.
 
Колективни шеф државе засједа 15 дана након што су лидери водећих политичких странака Бакир Изетбеговић (СДА), Милорад Додик (СНСД) и Драган Човић (ХДЗ БиХ) потписали споразум о формирању власти. Документ садржи 12 принципа који, како је објашњено, треба да буду темељ за функционисање власти у наредном мандату. 

Чланови Предсједништва БиХ, Жељко Комшић и Шефик Џаферовић, раније су се усагласили како неће подржати именовање предсједавајућег Савјета министара БиХ Зорана Тегелтије, СНСД-овог кадра, уколико не буде одлуке о упућивању АНП-а. С друге стране, Милорад Додик категорично тврди да овај документ неће пут Брисела, као и да нема пута у НАТО. 

Шта стоји у документу?

Вијести.ба су у посједу првог Годишњег националног програма БиХ, који је израђен за период септембар 2018 - септембар 2019. То је, уједно, и једина позната верзија документа.

"Полазећи од потребе очувања трајног мира, сигурности и стабилног демократског и свеукупног државног развоја, као и укључивања Босне и Херцеговине (БиХ) у савремене европске, политичке, економске и безбједносне интеграционе токове, БиХ је приступање евроатлантским интеграционим процесима утврдила као један од приоритета спољне политике. БиХ је тиме потврдила своју посвећеност принципима демократског уређења, заштите људских права, тржишне економије и владавине права", стоји у првом Годишњем националном програму БиХ.  

Даље се додаје да је БиХ, руководећи се овим спољнополитичким приоритетом, започела процес прилагођавања свог државно-правног система стандардима евроатланских земаља. 

"БиХ је своје опредјељење за пуноправно чланство у НАТО-у конкретизовала доношењем Закона о одбрани 2005. године, гдје је наведено да ће сва законодавна тијела и извршни органи власти БиХ у оквиру својих уставних и законских надлежности провести потребне активности за пријем БиХ у чланство у НАТО", наглашено је у АНП-у. 

Опширни документ подијељен је на пет поглавља: Политичка и економска питања; Одбрамбена и војна питања; Питања ресурса; Безбједносна питања и Правна питања. 

Како открива портал Вијести.ба, на 165 страница говори се, између осталог, о односу БиХ са ЕУ и НАТО савезом, те са сусједним државама, као и међународним политичким, финансијским и правним институцијама, као о људским правима, заштити мањина, борби против корупције, организованог криминала, трговине људима и илегалних миграција, те борби против тероризма и низу других безбједносних изазова. 

Подсјетимо да је СНСД раније, поред приступања БиХ у НАТО, тражио и отварање база НАТО-а на њеној територији, што је наведено у декларацији те странке коју је 2003. упућена у Нарадну скупштину Републике Српске, а која је све до јуче била доступна на појединим локалним интеренет страницама ове станке.

Након нашег текста "Додик и СНСД тражили отварање НАТО база у БиХ" та декларација је нестала са сајта ОО СНСД Србац.

Ево шта Додикова резолуција из 2003. године садржи:

хттпс://www.ртвбн.цом/3962216/додик-и-снсд-тразили-отварање-нато-база-у-бих

(БН/Вијести)