Прича - Дражен Далипагић, МВП који то није желео...

Феноменални стрелац у серијалу који ће ускоро бити емитован на РТС, прича о титули светског првака освојеној у Манили 1978. године.

Кошарка 13.08.2019 | 22:50 Дражен Далипагић је јединствена фигура у историји европске и светске кошарке. У каријери која је трајала 20 година (репрезентативна нешто краће) на најзначајнијим такмичењима освојио је чак 12 медаља, од чега пет златних.

Посебно је интересантно да са Олимпијских игара, као и европских и светских првенстава, има бар по једно злато, сребро и бронзу!

Дакле, популарни Праја искусио је све - тријумфе, победе у финалима, поразе у финалима, борбе за утешно, треће место...

Зато му припада једно од најбитнијих места у серијалу "Златни момци", који ће у продукцији "ПГМ Нетwорк" и "Циннеспорт" ускоро бити емитован на РТС, као својеврсна најава Мундобаскета у Кини, где прижељкујемо шесту титулу првака света.

МОНДО, као један од партнера серијала, објављује исечке из транскрипта са снимања овог значајног медијског пројекта.

"Ја сам за 13 година играња у репрезентацији освојио 12 медаља. Нису биле све златне, али сваке године смо нешто освајали. Значи да је у то време кошарка била изузетно јака",рекао је сада 67-годишњи Праја у оквиру емисије посвећене титули првака света из Маниле 1978.

Било је то друго светско злато Југославије, после оног у Љубљани 1970, које је освојила потпуно друга генерација. Једини који је наступио и у Љубљани и у Манили био је Крешимир Ћосић.

"Ми смо донели неку брзину у кошарци, играли смо више на контранападе, гледајући неке раније утакмице. Ти претходни играчи су габаритно били јачи од нас, а ми смо били виспренији и бржи. Они су нас 70-тих година довели близу врхунца, а ми смо кренули даље, заменили смо те играче. После нас су дошли Дражен Петровић, Дивац, Кукоч, Рађа, Паспаљ и још више надградили наше кошаркашко знање у неким стварима. Онда се стало на '90. години и ту је отишло све у неповрат", у неколико реченица је сажео комплетну историју еx-YУ кошарке.

Далипагићеву генерацију у репрезентацији су водили прослављени стручњаци, највише Мирко Новосел, а затим Александар Николић, Ранко Жеравица и други. У Манили је на кормилу био легендарни професор Николић.

"Како год да окренеш, он је био незадовољан. Кад даш 180 и 80 поена, њему је исти ђаво био, он је увек био незадовољан. Ми смо га познавали и огуглали смо на то, али он је знао да смо ми одрадили посао и да смо добро одиграли. Наравно, као што сваки играч тежи да што боље игра, тако је Профа увек тежио... можда нисмо одиграли пет акција које је он хтео у тој утакмици, па је незадовољан, то је тако функционисало".

Далипагић каже да су се асови тог периода понашали и живели као професионалци, иако су им примања била неупоредиво мања него у модерно доба.

"Имали смо за нешто да поједемо, да се обучемо, неке симболичне стипендије и евентуално ситну наградицу ако освојимо неку медаљу. Ми смо волели да играмо за репрезентацију, додуше то нам је у оно време била одскочна даска, да изађеш у иностранство да зарадиш неку кинту. Ови момци данас немају проблема, они могу да иду кад хоће, а у оно време су страни клубови могли да те виде само кроз репрезентацију".

Мундобаскет се до 1978. играо кроз две групне фазе, уводну и финалну, након које су се медаље делиле по месту на табели. Тек 1978. је за две најбоље екипе после финалне фазе организовано тзв. "суперфинале" и Југославија је после сребра на СП у Порторику и на ОИ у Монтреалу коначно дошла до самог врха.

"АМЕРЕ НИКАДА ПОТЦЕНИТИ"

После олимпијског злата у Монтреалу, репрезентација САД је у Манили заузела тек пето место. Сматрало се да нису дошли на такмичење у најјачем саставу. Али, Далипагић у изјави која се може сматрати поуком и саветом пред актуелни Мундобаскет - у светлу бројних отказа - каже да су Американци у било ком саставу противник за максимални респект.

"Сви играчи који су играли на тим СП, то су играчи четврте године факултета, значи они су сви 22-23 године и после тог првенства иду у НБА лигу. Потцењивање је рећи да то нису били играчи високог квалитета".

То је за генерацију Далипагића, Кићановића, Славнића и других била потврда вредности, после три узастопне титуле првака Европе.

Велики ривал, СССР, савладан је у финалној фази (105:92) и у "суперфиналу" 82:81 после продужетка.

"Они су били јаки човече, били су виши од нас за главу, снажнији од нас и онда смо желели са њима да се 'кокамо'. Али није ту било ничега осим спорта. Симпатично је било да је Мока на пример, увек после пораза Русије ишао код пуковника (селектора, Александра Гомељског - прим. аут), па се нешто са њим зезао и мало га зафркавао, иначе је ривалство било само спортско. Кад они нас победе и ми њих, пружимо руку поштено. Увек су били јачи од нас, али смо ми дошли у фазу да можемо да их 'бијемо'".

Одлучујуће поене у борби за злато постигли су Далипагић и Кићановић, али Праја не воли да прича о својим, или било чијим индивидуалним заслугама. А, он је тада добио МВП титулу, док су се Кићановић и Ћосић са њим нашли у идеалној петорци СП.

"Важно је да смо ми победили, а сад, ко је дао кошеве то није ни битно. Ја сам играо кошарку да играм најбоље, они су ме изабрали (за МВП - прим. аут)... У оно време ми је можда нешто значило, са ове тачке гледишта, после 40 година, то ми ништа не значи у животу. Мислим, остаје то негде вероватно, али сви су били добри, сви смо победили. За нијансу сам можда ја био најбољи, али то негде није ни битно".

Прославе злата сећа се врло мало... Један детаљ везан је за професора Николића, који је у то време већ имао за собом трофејну каријеру у Италији, а други за председника Југославије, маршала Тита.

"Неки италијански новинари су му честитали на победи, на италијанском наравно. 'Играли сте фантастично, супер професоре, честитамо вам на победи'. И каже Профа 'Немојте мени честитати, честитајте њима'. Кад смо дошли овде, ишли смо у Црну Гору код Тита, тамо смо се мало дружили са Титом и са његовим пудлицама. Дао нам је сатове, не знам да ли су били златни, најважнија је била посвета. Још га имам кући, али никад га нисам носио. И то је то... Све то, како бих рекао, дође и прође".

Извор: мондо.рс