Прича: Ципеле које треба попунити...

На Топчидерском брду после 12 година поново сазрева идеја о три странца као три мускетара што би требало да поведу Партизан у тотални обрт кад је у питању однос снага у фудбалској Србији. . .

Фудбал 10.08.2019 | 23:52 Сваки пут кад би погодио са странцима Партизан је могао да рачуна на освајање титуле или похвалан учинак у Европи. Почело је сензационалним доласком Тариба Веста у зиму 2003, а резултирало пласманом у Лигу шампиона истог лета. За други пробој међу најбоље европске тимове, седам година касније, најзаслужнијим се сматра Габријел Кордова Клео. Потписивали су се пехари на домаћој сцени захваљујући рафалној паљби Принса Тејга и Леонарда да Силве Соузе, памтиће се и 26 егзекуција Рикарда Гомеша из претходне сезоне... Капа доле сваком од њих понаособ, међутим, као еталон за одлично одрађен прелазни рок и даље се узима лето 2007, кад су у пакету у Хумску 1 стигли Антонело Жука, Алмами Мореираи Ламин Дијара, утабавши црно-белима пут ка шестогодишњој доминацији овдашњим фудбалом.

На Топчидерском брду 12 година касније сазрева идеја да опет три странца, као три мускетара, поведу екипу у тотални обрт кад је у питању однос снага у Суперлиги. Разумљиво, рано је за процене, незахвално упуштати се у прогнозе и ценити домете, тим пре што су Сејдуба Сума, Умар Садик и Такума Асано провели на терену заједно само 39 минута, али у клубу, а нарочито међу навијачима, и то мало времена било је довољно да се очи зацакле и креирају велика очекивања. Поготово што ситуација у Партизану, донекле и у српском фудбалу, неодољиво подсећа на ону из 2007.

Очекивања навијача била су изневерена после двоцифреног бодовног заостатка за Црвеном звездом, клуб је био у организационој (једна управа отишла, а друга није дошла) и финансијској кризи, принуђен да продаје изданке омладинске школе (тад Николу Гулана, сад Светозара Марковића), тренер Мирослав Ђукићпосегао је за непопуларним мерама (одстранио из екипе Алберта Нађа и Ивицу Краља, а нешто слично недавно извео Саво Милошевић), па су новопечени руководиоци Иван Томић, као спортски директор и ГорданПетрић, у улози генералног секретара, морали да се сналазе помоћу штапа и канапа. Поготово у ситуацији кад је Звезда, као највећи ривал, баш као и сад, имала две везане титуле и далеко скупљи тим. И онда: најпре је доведен Жука из Бразила, па Дијара, чак не као прва опција, већ алтернатива Виктору Угу, пројектованом за првог шпица, да би тек из другог покушаја уродили плодом преговори са Мореиром. Остало је историја. Две дупле круне у прве две сезоне и добар основ за још четири титуле првака, један куп, пласмане у Лигу шампиона и Лигу Европе.

Окренули су фудбал у Србији.

Ангажовани су за ситан новац, међутим, прилике на тржишту су се драстично промениле, па се Партизан обавезао да Арсеналу исплати 1.000.000 евра за Асана, 100.000 је већ платио Роми за Садика, а мораће још 1.800.000 ако буде желео да купи Нигеријца у јуну 2020, док Сума (који се на неки нацин може сматрати новајлијом, пошто је враћен са позајмице), полако почиње да оправдава цену од 1.650.000 евра. Још нешто: са изузетком Мореире који је имао пристојну каријеру, Дијара и Жука су малтене били анонимуси пре Партизана, док се за садашње странце, ипак, чуло у фудбалском свету, па је утолико већа њихова обавеза да уздигну каријере на виши ниво од досадашњих. Ако је судити на основу уводних секвенци - способни су за искорак.

Наравно, захтевно је попунити ципеле трилинга из 2007, како учинком на терену тако и односом са публиком, али прва утакмица са Малатијом, кад је свако од постојећих странаца био стрелац, можда представља симболичну најаву да би црно-бели поново могли да нападну титулу. Да разјаснимо: било је технички дотеранијих играча (Клео), фудбалера веће репутације (Тејго), оних који су се увукли под кожу Гробарима (Леонардо), али се годинама чека тројка у исто време на истом месту.

То је карта на коју играју у Хумској - да странци направе разлику како у Европи, тако и у Србији. Уосталом, зато су доведени, зато су и плаћени, то се на крају крајева од њих очекује. А црно-белом плебсу посебно је драго што су већ на старту сезоне показали шта могу и какви су им капацитети. На крају крајева, дејствују на офанзивним позицијама и њихова мисија је да ураде исто што и Партизанови странци у сезони 2007/08. Да возе Парни ваљак до титуле, почев од Крушевца, где је 25. маја 2008. голом Дијаре све и почело...

Извор: моззартспорт