Прича: Мен’ се Јуве од тебе не растаје...

Током врелих летњих дана у Континаси челници Јувентуса су открили да њихови играчи толико “воле” град и клуб да нису спремни да оду не само за исту плату, него и за издашнију, баш као што ни најатрактивније планетарне престонице и слава клубова нису довољне да неко лака срца дигне сидро из Торина. . .

Фудбал 10.08.2019 | 23:00 Није лако напустити Торино, још теже Јувентус са Кристијаном Роналдом и загарантованом милионерском платом. Спортски директора Бјанконера Фабио Паратичи је добио потврду, ако му је била уопште потребна, да је много теже продати него купити играче. Од осморице фудбалера које су Бјанконери имали намеру да продају на почетку овог прелазног рока, из разноразних разлога - Игуаин, Манџукић, Кедира и Матуиди имају преко 30 година, велике плате и не уклапају се у нови пројекат, Спинацола, Кансело и Перин нису на висини Јувеових амбиција и потреба новог тренера, а Дибала је требало да обезбеди новац за покривање рупа у годишњем билансу и тзв. плусваленцу с којом би био намирен и финансијски фер плеј УЕФА.

Три недеље пре краја прелазног рока у Италији и са две најбогатије фудбалске пијаце затворене (Енглеска и Кина) Јуве је продао за кеш само Кена. Иронијом судбине Јуве није ни желео да се лиши дефинитивно Кена већ да га пошаље на позајмицу у клуб у коме би могао да стаса и напредује у следећој сезони. У Континаси могу да се теше да су од Евертона барем избоксовали да имају право прече куповине у случају продаје, односно да могу да изједначе понуду евентуалног будућег купца и узму натраг нападача кога су однеговали.

Кансело и Спинацола су отишли у Манчестер Сити и Рому, али је Јуве морао да узме Данила (против своје воље) и Луку Пелегринија и тако инкасира мању суму од предивђене. Поврх свега, сам Данило ће имати већу плату и бонусе него што су Кансело и Спинацола имали заједно.

Све у свему, Јуве је зарадио  мало више од 70 милиона евра у кешу од продаје тројице фудбалера који могу да порасту још који милион евра на име бонуса (везаних за Кена). Ради се о, мање-више, трећини укупне цифре која је Јувентусу неопходна за финансијски “мирну” сезону и куповину још два-три играча за комплетирање парка фудбалера на располагању Сарију.

Током врелих летњих дана у Континаси челници Јувентуса су открили да њихови играчи толико “воле” град и клуб да нису спремни да оду не само за исту плату, него и за издашнију, баш као што ни најатрактивније планетарне престонице и слава клубова нису довољне да неко лака срца дигне сидро из Торина. Руку на срце прва италијанска престоница је доживела препород од Олимпијских игара 2006. године. Зимска Олимпијада је удхнула нови живот у град који је копнио. Торино је од 1971. године до 2001. године изгубио петину свог становништва, преко 200 хиљада душа. Велика индустрија, компаније, укључујући и Фијат, су одлазиле или премештале добар део производње или централе фирми из Торина.

После Олимпијских игара је дошло промене тенденције, томе је допринела и изградња брзе пруге која омогућава да се из центра Торина у центар Милана стигне за један сат суперудобним и модерним возовима. Главни град Пјемонтеа је тако са својом идеалном географском позицијом (45 минута од скијашких ценатара у Алпима, сат и по времена од мора, три сата од Монте Карла и Азурне обале)  и миксом шмека великог града са провинцијском брзином живљења у коме и највеће фудбалске звезде (са изузетком Кристијана Роналда) могу мирно да прошетају центром града и попију аперитив у чувеним торинским галеријама. Примера ради, Дибала не би себи могао да дозволи привилегију да живи у центру Милана, Рима или Наполија, као у Торину. Наравно, не због финансијских разлога већ што би му свакодневни живот био немогућ. Тоти ни данас не може слободно да прошета центром Рима а Дел Пјеро се најнормалније виђао у центру Торина на врхунцу своје славе. Када на све поменуто додамо да Јувентус плаћа годишње 300 милиона евра за плате својих играча постаје јасно зашто се тешка срца напушта Торино, без обзира да ли се зовете Дибала, Манџукић, Кедира или Ругани.

Спортски директор Фабио Паратичи има још довољно времена да среди питање годишњег биланса, плусваленци и прекобројних играча, међутим остаје пар питања у ваздуху на које ће морати да пружи добре одговоре када се капије фудбалске пијаце затворе. Пре свега како је могуће да је Јуве договорио све са Манчестер Јунајтедом и Лукакуом а да претходно није имао јасну ситуацију са Дибалом? Зашто није био бржи и ефикаснији око трансфера Марија Манџукића на Олд Трафорд? Зашто су продужили уговоре Манџукићу и Кедири пре пар месеци, имајући у виду да су обојица у поодмаклим тридесетим и да са платама које примају имају врло лимитирано тржиште, тако да оправдање да би их изгубили без евра обештећења не пије воду. Манџукић прима пет милиона евра, Кедира шест милиона, што значи да само њихове плате, бруто, коштају 22 милиона евра годишње, а имају уговоре до 2021. што значи да ће Јувеове касе бити олакшане за 44.000.000 евра.

Манџукићу се не иде из Јувентуса. Једини начин да га се Јуве ослободи је да га Бајерн узме на позајмицу. Кедира је већ ставио до знања да може да прихвати селидбу само ако му Јувентус исплати отпремнину која би била равна разлици у плати у  новом клубу у следеће две године. Матуидију уговор истиче следеће године и Јуве је намера да заради на продаји али  и да уштеди осам милиона евра с обзиром на то да је нето плата Француза 4.000.000 евра. Проблем је што је једина дестинација која задовољава све критреријуме заинтересованих страна ПСЖ (може да плати играчки картон и да гарантује исту плату Матуидију а истовремено је средина прихватљива за везисту Бјанконера) али од Леонарада, осим неформалног испитивања терена, није стигао никакав абер.

Ругани већ четири године греје клупу у Јувентусу, прошлог пролећа је добио продужење уговора до 2023. и повећање плате са два на три милиона евра, и спреман је само да прихвати трансфер у велики клуб. То је демонстрирао и ове недеље када је дао пристанак за прелазак у Арсенал али је категорички одбио да обуче дрес Вулверхемптона. У Италији клубови који би желели да ангажују Руганија не могу да му гарантују плату коју има у Јувеу.

Стара дама није имала среће са Матијом Перином. Голман је практично био већ играч Бенфике. У Лисабону, после медицинских прегледа, нису хтели да преузму ризик и инвестирају 15 милиона евра за голмана који ће тек за пар месеци бити 100 посто фит за повратак између статива. Понудили су Јувеу позајмицу са правом откупа која би прерасла у обавезу у случају да Перин одигра одређени број мечева. Бјанконери нису прихватили.

Дибала је у међувремену постао енигма, не само за медије већ и за руководиоце Јувентуса. Понашање Дибалиног менаџера Хорхеа Антуна је једнако нелогично колико Дибалина дозвола да његов агент тражи провизију од 15.000.000 евра. Тотенхем је хтео да плати 75.000.000 евра Јувентусу за Дибалу и да му да плату већу од Кејнове, али када је Антун изашао са захтевом од 15 милиона за провизију, лондонски тим је спустио своју понуду Јувентусу на 62.000.000 евра коју је затим Паратичи одбио.

Још је неверовантија Игуаинова прича. Јуве има већ више од месец дана договор са Ромом око услова преласка Пипите у Вечни град, али Аргентинац не жели ни да чује да пређе у Рим, чак ни са четворогодишњим уговором, иако има 32 године, који би му гарантовао 20 милиона евра у наредне четири сезоне. Ништа није помогло ни јавно понижење када Јуве није хтео да му додели број девет са јасном поруком да чека новог центарфора кога Паратичи и Недвед желе да доведу. Није Игуаину засметало ни што се његов нови дрес са бројем 21 не налази у продаји. Од поносног Пипите који не да на себе, остао је само тврдоглави Пипита спреман да пошто-пото остане у Јувеу до краја уговора.

“Мен’ се Јуве од тебе не растаје”, рекао би Џони Штулић а то важи за Дибалу, Манџукића, Кедиру, Матуидија, Руганија, Игуаина. Љубав која Јуве кошта преко 200 милиона пропуштене зараде од продаје играчких картона  и преко 60 милиона евра кроз годишње плате (бруто износ) за наведене играче. Притом са својим тврдоглавим ставовима Дибала, Игуаин и другови блокирају планове Јувеа да доведе Икардија, Кјезу и још једног играча.

За две недеље ћемо видети о каквој се љубави ради када Јуве буде предао листу за Лигу шампиона и на њој, барем тројица од поменуте шесторице, неће прочитати своје име.

Извор: моззартспорт