Плејмејкер какав се чекао на Малом Калемегдану...

„Јовићевски“ тип. . .  Можда широј навијачкој популацији долазак Лоренца Брауна није у рангу Теодосића, Марковића или Јовића, али Црвена звезда је на прву лопту добила играча каквог је целог лета и тражила. Укратко - високог плејмејкера, са врло добрим прегледом игре, квалитетног дефанзивца с не баш израженим шутерским карактеристикама, али неког ко себе максимално ставља у службу тима и саиграче чини бољим.

Кошарка 04.08.2019 | 22:20
Плејмејкер какав се чекао на Малом Калемегдану...
Када је потписом Џејмса Гиста завршена тронедељна изградња „зида“ на Малом Калемегдану који је постао симбол пословања на летњој трансфер пијаци, звездашка јавност је (не)стрпљиво чекала последњу циглу с угравираним именом и презименом као вероватно и најважнији потпис овог лета - на позицији организатора игре. 

На таласу готово незаборавног периода у којем је Црвена звезда завршила чак једанаест потписа - од чега само четири трансфера где су Чарлс Џенкинс и Огњен Кузмић повратници у клуб - навијачи су почели да маштају о спектакуларном потпису којим би се овај прелазни рок, бар тренутно и на папиру, подвео као можда и најбољи у клупској историји. Тако се причало о томе да је дошло време да Милош Теодосић испуни вишегодишње обећање да ће једног дана обући црвено-бели дрес, или да у најмању руку ростер буде појачан играчима попут Стефана Марковића или Стефана Јовића. Нису добили ниједно од три жељена појачања, али ни потпис који је на клупском сајту освануо у суботњим раним јутарњим часовима није оставио никога равнодушним. 

Можда широј навијачкој популацији долазак Лоренца Брауна није у рангу Теодосића, Марковића или Јовића, али Црвена звезда је на прву лопту добила играча каквог је целог лета и тражила. Онима који познају играчки опус некадашњег кошаркаша Торонта, Финикса, Минесоте и Филаделфије јасно је да је Милан Томићдобио „јовићевски“ тип организатора игре. Укратко - високог плејмејкера, са врло добрим прегледом игре, квалитетног дефанзивца с не баш израженим шутерским карактеристикама, али неког ко себе максимално ставља у службу тима и саиграче чини бољим. 

Део кошаркашке Србије памти да се Лоренцо Браун доводио у везу с Партизаном пре нешто мање од четири године, у време председничког мандата Николе Пековића.

"Познајем га неколико година, одличан је играч и волео бих да дође у Партизан. Браун је моја велика жеља, али засад нема назнака и обећања да ће доћи у Партизан. Сигура сам да је његов основни цил да остане у НБА", изјавио је Пековић тог 25. октобра 2015. године, само дан пошто је Браун отпуштен из Минесоте.

Од тог посла на крају није било ништа, пошто се Браун одлучио за повратак у Гранд Рапидс, филијалу Детроит Пистонса, што му је у јануару наредне године донело два десетодневна уговор с Финиксом. После тога Санси су ипак одлучили да се се бившем студенту Универзитета НЦ Стате захвале на сарадњи.

Оно што је Брауна пратило кроз целу досадашњу каријеру јесте да је често мењао средину пошто није успео да пронађе сигурну луку за свој кошаркашки развој. Можда и најтеже моменте у каријери проживео је у новембру 2016, када није успео да прође неопходне физичке тестове у Униксу из Казања, с којим је имао договорену сарадњу која се никада није реализовала. 

Чудан развојни пут прошао је Лоренцо Браун. 

У време када је почињао своју НБА каријеру у Филаделфији Брауна је стручна јавност сматрала „оверсизед“ (превод: предимензионираним) плејмејкером с солидном визијом терена, који често користи висину у односу на противнике, не плаши се дуела и пробија најчешће по левој страни, док је дефанзивно прилично активан на лопти и нападачима не оставља много простора за маневар, али... Његове две велике мане биле су шут и пик'н'рол игра. У својој колеџ каријери био је на свега 29 одсто погодака из скок шута, а подједнако је лош био у ситуацијама када натрчава на лопту, или када једноставно добије лопту и распали с дистанце. Знао је да има и велике проблеме када не напада одбрану по својој левој страни... На Универзитету НЦ Стате знао је да лимитира своју пик'н'рол игру, пошто није имао добар осећај за тренутак доласка блока, изласка из истог, али ни за доношење правих одлука иако је његов стил игре практично наштимован за такву тактичку поставку. Упркос томе што је најчешће био виши од својих противника, избегавао је контакт и игру леђима, што је за играча његовог физичког калибра била обавеза.

Због тога је ушао у колотечину типичног епизодног играча у НБА, неко ко не може да нађе своје место под Сунцем, иако је после Драфта 2013. био пројектован за солидног играча ротације и резервног плејмејкера. Управо због својих слабости није имао каријеру какву су му предвиђали.

После много лутања своје квалитете преусмерио је ка томе да буде комбо бек, уместо пројектоване путање класичног плејмејкера. Спас за себе и своју каријеру нашао је лета 2017, када је потписао двосмерни уговор с Торонтом, где се задржао до јануара ове године. Постао је тада први играч с НБА искуством који је потписао двосмерни уговор у тиму из најјаче лиге света. Иако је стално „шалтао“ између Репторса и њихове филијале Репторс 905, нашао је себе превасходно у систему некадашњег шутера Даласа Џерија Стекхауса који му је највише помогао да пронађе себе и уклопи се у токове модерне професионалне кошарке.

У сезони 2017/18 Лоренцо Браун је израстао у најкориснијег играча Развојне лиге и најбољег дефанзивца такмичења.

Како је Стекхаус уклопио Брауна и лансирао га међу најбоље играче Г лиге? Тајна се крије у Стекхаусовом модерном схватању кошарке, али и начину на који је правио композицију екипе. Све је почело годину дана раније, када је некада солидни шутер на располагању имао атлетска крила у чијем саставу су били прошлосезонски играч Олимпијакоса Аксел Тупан, Си Џеј Лесли, Бруно Кабокло и И Џеј Синглер, који су могли дефанзивно да покрију више позиција. Предводио их је Валтер Таварес, који је ту сезону 2016/17 завршио као најбољи дефанзивац Развојне лиге с 2,7 блокада на 23,6 минута проведених у игри. Мада је Таварес напустио Репторсе 905 после уводне утакмице наредне сезоне како би потписао за Реал, екипа је остала међу најбољим дефанзивним у такмичењу управо због Лоренца Брауна.

Тада већ 27-годишњи Браун прошао је кроз Стекхаусов дрил из којег је изашао као фантастичан тимски играч, дефанзивац који је „гутао“ противничке плејмејкере. Тачније, почео је да користи свој кошаркашки ИQ и изоштрио осећај за одбрану. Мање је ризиковао са одлукама, искакао из система и кварио тимске дефанзивне концепте, што му је такође био минус на почетку ПРО каријере. Трансформисао се у убитачног одбрамбеног играча који је с лакоћом заустављао сваког ривала који му се нађе на путу, па је дошао у ситуацију да је имао просек од 1,8 украдене лопте по утакмици, што је било убедљиво највише у тиму. Увек педантни амерички статистичари извукли су податак да су ривали били за цела три поена лошији када је Браун био на паркету, него када није у игри (100,9 поена, наспрам 97,2 поена на 100 поседа). Тај диференцијал од 3,7 поена био је у том моменту највиши међу стартерима који су одиграли бар 15 утакмица.

Још један занимљив статистички податак каже да су противници шутирали за два одсто слабије са дистанце када је Браун у игри. Дакле – 34,3 одсто са Брауном, односно 36,3 одсто када одмара. Тих два одсто можда на око не делују као велика бројка, али она је тада раздвајала осми и деветнаести најбољи шутерски тим Г лиге. Гледајући из тог угла, разлика је огромна.

Његов развој није био само дефанзивног карактера, већ и нападачког. Упркос свим мањкавостима у игри, Стекхаус се одлучио да управо Брауну подари кључеве тима и удели му максималну слободу на терену. Коначни резултат такве, можда у том моменту и претеране вере у Брауна није опипљив само кроз индивидуални успех, већ и кроз титулу освајача Г лиге. Браун је себе ставио максимално у службу тима. Бележио је каријерни рекорд од 8,8 асистенција, што је километрима било изнад својих дотадашњих просека. Његови проценти асистенција су у само једној сезони скочили с 20 на 46 одсто! Уз то бележио је и однос од 2,5 асистенција на једну изгубљену лопту, што се изузетним.

Није Браун у међувремену постао много бољи шутер него што је био у својим студентским данима, али су се и те бројке поправиле. С 26 одсто у својој трећој години, на 33 одсто за три поена у шампионској години. Дакле, не шутер инстикта кошаркашког убице, али не ни толико лоше колико је раније било.

Оно што је, ипак, драстично унапредио је пик'н'рол игра, због чега је и био толико интересантан Црвеној звезди и Милану Томићу. Поред играча попут Џејмса Гиста, Мајкла Оџа, Дерика Брауна, Борише Симанића и осталих, црвено-белима је неопходан неко ко ће их „спојити“ с кошем у сваком тренутку. Био је омиљени саиграч својих тадашњих центара Кенедија Микса и Шевона Томпсона у игри два човека. Почео је коначно да користи своју висину и извлачи додавања који нижи плејмејкери једноставно не би могли. Извукао је тада највише пик'н'рол ситуација у својој каријери (у преко 650 поседа лопте), а притом је задржао висок степен ефикасности, упркос великом узорку. На све то задржао је осећај да сам себи искреира ситуације и омогући поене углавном кроз брз дриблинг и улаз на кош, што га је учинило незгодним за чување.

Од сировог материјала за обраду, Браун је уз велику посвећеност у само једној сезони направио скок који је заинтригирао чак и генералне менаџере НБА клубова. У Торонту није добио већи простор зато што је играчки много личио на Фреда Ванвлита и једноставно клубу нису била потребна двојица с истим карактеристикама. Отпуштен је у јануару, после чега је кратко играо за Гуангџоу Лонг Лајонсе, пре него што је коначно дошао у Звезду.

Црвено-бели су добили плејмејкера по жељи, а прелазни рок завршен је практично у рекордном року. Сада на стручном штабу остаје да пет појачања уклопи у прошлогодишњи тим и направи следећи велики искорак. А Браун би требало да буде велики део тога...



ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - ИГРАЧИ ПО ПОЗИЦИЈАМА

Плејмејкери: Лоренцо Браун, Филип Човић;
Бекови: Били Берон, Бранко Лазић (2/3), Чарлс Џенкинс (2/1), Алекса Раданов, Немања Ненадић (2/1);
Крила: Дејан Давидовац, Стратос Перпероглу, Огњен Добрић (2/3), 
Крилни центри: Бориша Симанић, Мохамед Фаје, Дерик Браун;
Центри: Мајкл Оџо, Огњен Кузмић, Џејмс Гист, Никола Јовановић.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - УГОВОРИ ИГРАЧА

ПРОДУЖЕНИ УГОВОРИ

Били Берон (јун 2020. године)
Бориша Симанић (јун 2021. године)
Бранко Лазић (јун 2022. године)
Филип Човић (јун 2021. године)
Мохамед Фаје (јун 2020. године)
Стратос Перпероглу (јун 2020. године)
Огњен Добрић (јун 2021. године)

НОВИ ИГРАЧИ

Чарлс Џенкинс (јун 2021. године)
Огњен Кузмић (јун 2021. године)
Дерик Браун (јун 2020. године)
Џејмс Гист (јун 2021. године)
Лоренцо Браун (јун 2020. године)

ИСТЕКЛИ УГОВОРИ

Џо Регланд (јун 2019. године)
Марко Кешељ (јун 2019. године)
Кеј Си Риверс (јун 2019. године)

ИМАЈУ АКТИВНЕ УГОВОРЕ

Алекса Раданов (јун 2020. године)
Дејан Давидовац (јун 2021. године)
Немања Ненадић (јун 2021. године)
* Душан Ристић (јун 2021. године)
Мајкл Оџо (јун 2020. године)
Никола Јовановић (јун 2021. године)

Тренер: Милан Томић (јун 2021. године)

* - Душан Ристић на позајмици у Астани.

Извор: моззартспорт

Фото: Реутерс

Коментари / 0

Оставите коментар