И БиХ ће увозити радну снагу

Упркос 400. 000 незапослених у Босни и Херцеговини, колико их је било у јуну на евиденцијама завода и служби запошљавања, послодавци упозоравају на алармантно стање недостатка квалитетних радника, толико да ће се у БиХ ускоро морати ‘увозити’ радна снага.

Босна и Херцеговина 03.08.2019 | 18:02 Подаци истраживање Института за развој младих Култ, показују да је од завршетка рата до сада БиХ напустило 150.000 младих људи, а највише се ради о висококвалификованој радној снази.

“Очекујемо да ће се у сљедеће двије године ствари толико погоршати да ћемо имати ‘елементарну непогоду’. Ми смо зато већ обавили прве разговоре у Агенцији за запошљавање БиХ јер ће се морати приступити ‘увозу’ радне снаге”, истиче Младен Пандуревић, директор Удружења послодаваца Федерације БиХ.

Постоје два начина да се ово ријеши, додаје Пандуревић, а то је да се пронађу земље које имају квалификовану радну снагу из којих би људи долазили у БиХ да раде и друга је да се повећају квоте за одређена занимања за увоз радне снаге.

“Такође би се вјероватно требало приступити и измјени законске регулативе, у првом реду закона о запошљавању странаца, он би се још морао либерализовати, у смислу поједностављивања процедуре запошљавања странаца. Закон није лош, али ствари се морају мијењати у складу са друштвеним дешавањима. Ми морамо да се и културолошки и социолошки припремамо да ће овдје долазити и почети да раде неки људи који нису из ових крајева, јер и ми смо ипак некоме Запад”, каже Пандуревић. 

Подаци истраживање Института за развој младих Култ, показују да је финансијска ситуација један од главних разлога због којег БиХ остаје без радника.

Међутим, Пандуревић каже да иако се ради о јако важном питању за раднике, висина плате није више примарно питање због којег не постоји довољан број квалитетне радне снаге.

“То је стање бесперспективности и живот којим се живи у нашој држави са трендом погоршања. Сигурно је да су и примања и животни стандрад ту јако битни. Уколико пратите макроекономске показатеље, видјећете да је просјечна плата стигла до 940 КМ (470 евра). У задње двије године, она расте готово искључиво на основу пораста плата у приватном сектору. Припремили смо и читав низ закона којим тражимо растерећење привреде". 

Програмери, комерцијалисти, конобари, кувари, грађевински радници, возачи, машински инжињери, механичари, аутоелектричари, анестезиолози, кардиолози, педијатри само су неки од кадрова који недостају у свим земљама регије.

Стање додатно компликује чињеница да у скоро свим овим секторима радна снага стари, а да код младих нема интересовања за та занимања или одлазе да раде у иностранство.

Иако високообразовани млади људи релативно брзо могу да дођу до посла, они одлазе у друге земље због бољих могућности као што је напредовање на послу, јер је на цијени знање, а не политичка оријентисаност.

(Фокус)