Игра судбине - Арт би донио баш оно што Партизану треба!

Параховски је близу преласка у црно-беле, а тим поводом се бавимо његовим кошаркашким квалитетима којима би допринео тиму Андрее Тринкијерија. . .

Кошарка 03.08.2019 | 00:00 Још откатко је председник Партизана Остоја Мијаиловић у разговору за наш сајт најавио да ће црно-бели довести квалитетног центра, кренуло се са различитим нагађањима. Помињала су се различита имена, од Малколма Томаса, преко Џамала Меклина, Рејнолдса, неки су призивали и Мирослава Радуљицу, а на крају смо дошли до тога да је најреалније да нови центар Партизана буде Артјом Параховски.

Игра судбине, неко би рекао, јер је то играч који је навијачима Партизана донео много боли када је у последњој секунди погодио за победу Ритаса прошле сезоне. То је био крај европских амбиција Партизана, искључи је светло у Пиониру на бруталан начин. А сада када би дошао баш у Партизан могао би да наговести укључивања светала у Београдској Арени. И то оних рефлектора за велике утакмице.



Партизан је довео до сада петорицу играча (видећемо шта ће бити с Рашоном Томасом), а одмах је било јасно да Вилијам Мозли неће бити први центар. Чекало се да се види ко је то, а највеће су шансе да ће то бити Белорус, иако има и неке понуде из руских клубова .

Центар, онај тешки, висок 211 центиметара. Многи навијачи црно-белих би му се обрадовали.

Владе Дивац, Алекс Марић, Зоран Стевановић, Ђуро Остојић, Дејан Котуровић, Дејан Милојевић, Ненад Крстић, Никола Пековић, Славко Вранеш, Ратко Варда, Никола Булатовић, Мирослав Радуљица, Нејтан Џавај, Жељко Ребрача, Никола Милутинов...

Погледајте само колико је ту имена, а има их још доста, можете и сами додати неке у коментарима. Центри Партизана, и то они тешки, око којих се градила игра и који су били стубови носиоци игре црно-белих. Постоји дуго та прича о југословенској, или српској, школи кошарке, а некако се увек један тешкаш у рекету подразумевао. Игра леђима, чувено зидање, полако изумире и зато је јако скупо наћи играча који зна то да одради.

Чека Партизан праву петицу у рекету већ пар година, а опције које су се "вртеле" у последњих неколико сезона или не одговарају том опису, или ако одговарају нису успевале да пруже довољно добре и квалитетне партије.

И зато би довођење Арјома Параховског било веома битно за Партизан, да поново доведе играча испод коша који има и висину и тежину и да кад стане у рекету то уплаши противнике. Рецимо, Црвена звезда има Мајкла Оџа и то је задавало велике главобоље црно-белима прошле сезоне.

Партизан је овог лета већ довео Вилијама Мозлија, али и то је овај модерни прототип центра од 203 центриметра, нешто што се у овој данашњој кошарци форсира и што на крају крајева Андреа Тринкијери и воли да има у тиму. Зато га је довео.

Али, Параховски ће донети потпуно нову димензију.

Ради се о 31-годишњем центру који може да допринесе на више начина. Скок у нападу му је јако оружје, сећамо се како је играо још у Униксу у Евролиги. Врло је снажан, али то му у исто време доноси минус у брзини. Ноге му свакако нису најбрже на свету. То се види и у одмотавнају из пик ен рола па му треба мало више времена да стигне до обруча. Па се онда често иде на још једно додавање од плеја до бека, да би лопта стигла до самог Параховског који се у међувремену изборио за позицију.

Та снага ће му свакако добро доћи у одбрани где зна добро да заштити рекет, али и сам обруч блокадом.

И Партизану прошле сезоне правио проблем у игри испод коша. Зна да погоди са полудистанце, али није му то најјаче оружје. Обично се диже са линије за слободна бацања када одлучи да шутира, а прошле сезоне је, нажалост по навијаче Партизана, погодио.

Беше то напад уз несносну буку Пионира. У таквим ситуацијама човек не чује своје мисли, а камоли да још треба да шутира за победу. Памте Белорусу Гробари онај кош. И зато ће, ако дође, морати добро да се помучи да се искупи навијачима црно-белих. Да им врати са каматом за нанесени бол.

Кошеви, блокаде, добар скок, брањење обруча, игра леђима. То је начин. Само још да потпише…

ФУДБАЛ ДО 16. ГОДИНЕ И МУКЕ С ЕНГЛЕСКИМ ЈЕЗИКОМ

Надимак Артјома Параховског је Арт. Није од малена био кошаркаш. Поникао је у спортској породици, а све до 16. године бавио се фудбалом. Прилично дуго. Ипак, када је схватио да са својом висином и габаритом не може озбиљно да се бави фудбалом, прешао је на кошарку о којој је знао мало, или нимало.

Ипак, скаути су га намирисали и одвели на колеџ, а тамо је имао велике проблеме са језиком. Првих пет-шест месеци није знао ни реч енглеског, није разумео о чему се прича око њега

“Било је то као да си сам у прашуми”, тако је Параховски објашњавао тај период.

Мало по мало био је бољи и у енглеском језику, али и у кошарци. Прво је заиграо за Ригу, а касније је бранио боје Будивељника, Ешкишехира, Хапоел Јерусалима, Нижњег из Новгорода, Уникса, Макабија из Тел Авива, а прошле сезоне је играо за Ритас.

Да ли је Партизан следећи?

Извор: моззартспорт

ФОТО: Реутерс