Рецепт за спас опустјелих села

Ако села остану без жена, Република Српска ће остати без села, упозорили су још прије двије године из Џендер центра Републике Српске, а недавно је једна изјава с друге стране Дрине поново “закувала” стару дискусију о женама и животу на селу.

Република Српска 31.07.2019 | 21:30 Урош Давидовић, уредник једне од најпопуларнијих емисија о пољопривреди у Србији, изјавио да је формула за останак младих људи у селима и за спас села од одумирања крајње једноставна: новац и жене.

– Дајте пољопривреднику могућност да заради новац и да има жену и породицу и он ће сигурно остати на селу – рекао је Давидовић.

Овај рецепт је, кажу познаваоци прилика, мало упроштен, али у суштини тачан и може се примјенити и у Републици Српској. Прича да су проблем жене, јер, наводно, “неће да раде”, нити да живе на селу, одавно не пију воде.
 
– Жене неће да раде џабе, да трпе насиље, да живе у селима у којима се затварају школе и гдје од културних дешавања постоје само продавнице пред којима докони мушкарци пију пиво – каже Гордана Видовић, посланица опозиције у Народној скупштини РС и оснивачица Сељачке странке РС.

Жалосно је, додаје она, што многе жене, када са села побјегну у град, само једну патњу замијене другом, јер често у гродовима живе као подстанарке и раде за минималац.

Истворемено око 1.000 села у Српској је пусто, или у њима живи тек понеки старац, па им пријети изумирање.

Шта се може урадити да се та суморна слика промијени и може ли држава селу да обезбиједи и новац и жене?

Што се новца тиче, није баш тачно да Република Српска не улаже у села, тврде у Министарству пољопривреде Републике Српске. Поручују да је кроз разне програме подстицаја и пројекте за рурални развој на располагању скоро 170 милиона марака. У ту цифру је укључен и годишњи аграрни буџет Републике Српске од 71 милион КМ, те кредити ИРБ-а Републике Српске за инвестиције и уговарање производње и откупа, у укупном износу од 60 милиона КМ. Посебно истичу пројекат развоја конкурентности у рурлним подручјима, кроз који би око 5.500 пољопривредних произвођача требало да добије укупно пет милиона КМ, обезбијеђених кредитом код УН-овог Међународног фонда за развој пољопривреде ИФАД.

Истина, ништа од тог новца није намијењено директно за жене, али када су у питању капиталне инвестиције у пољопривреди жене газдарице сеоских имања имају предност и добијају пет одсто новца више. Уз то, министар пољопривреде Борис Пашалић је најавио иницијативу чији је циљ да жене и млади брачни парови лакше добију на кориштење и обраду земљу, која је у власништву Републике Српске, а могуће је и да ће Српске, по угледу на неке друге земље, подстаћи оне који имају земљу, а не обрађују је, да је препусте женама и младима. 

– Ипак, уз напредак пољопривреде неопходне је обезбиједити и друге услове за квалитетан живот породица на селу, попут школа, здравствених установа, друштвених активности, што је дефинисано и стратешким планом руралног развоја – каже портпарол Министарства пољопривреде Републике Српске Александар Мацановић.

Да су стратегије једно, а стварни живот нешто сасвим друго, добро зна Слађана Ујић, предсједница Удружења жена “Сноп” из Гучева код Рогатице. Додаје да је на тренд одалска жена са села, уз лоше услове живота, утицало и то што младе жене често не пристају на традиционалне вриједности, које још владају у селима.

– Оне не пристају да раде 12 сати дневно без плате и да их се ништа не пита. Напросто, хоће да буду слободније у одлучивању – каже Ујићева.

– Желимо да што више жена и младих људи постану носиоци пољопривредних газдинстава у Републици Српској. Са њима је лакше сарађивати и они чешће прихватају нове сорте или технологије – каже министар пољопривреде Републике Српске Борис Пашалић.

Подсјећа да на неким имањима живе и по три генерације, а главну ријеч у правилу води најстарији члан од 80 година, док се онај са 20 година, иако много ради, ништа не пита. Министар каже да треба подстаћи људе да преносе газдинства на млађе и на жене.

(Српскаинфо)