Шта звездаши заправо хоће од Милојевићеве Звезде?
Црвено-бели данас у Хелсинкију (18 часова) играју реванш меч другог кола квалификација за Лигу шампиона и полажу нови тест пред оштрим „бирачким телом“.
Фудбал 31.07.2019 | 13:23
Било је и лета када је једва преживели Черноморец у судару са Црвеном звездом изгледао као тактички перфектна екипа стасала у Серији А, или немилих догађаја када се због три гола белоруског Нафтана дрхтало у Љутице Богдана. Еј, Нафтана...
Десио се и онај Сасуоло. Према свим критеријумима и парамтерима била је то једна од најсрамнијих партија Црвене звезде у европској историји. Тог августа 2017. године на стадиону Мапеи у Ређо Емилији било је 3:0. Могло је да буде и 10:0. Морало је и требало да буде бар 8:0. Као казна за невероватну фудбалску импровизацију читавог спортског сектора.
Сви наброајни детаљи насумично су изабрани у периоду пре ере Владана Милојевића, а било их је још. И то још подоста. До те мере је актуелни тренер Црвене звезде променио крвну слику, карактер и ДНК једног клуба да се у данашњем реванш сусрету против Хелсникија (18 часова, ТВ Арена и ТВ Ртс) победа подразумева. Ако је могуће уз добру и врло, врло ефикасну игру. А сви знамо, или бар они старији, да када љубав почне да се подразумева у браку ту настаје крај љубави.
Црвена звезда на почетку сезоне не игра боговски, нити лепршаво, али је као изразити фаворит на међународној сцени до сада рутински одрадила све задатке. А опет није задовољила бар 50 посто „бирачког тела“, под изговором да се Милојевић сваким даном у сваком погледу удаљава од идентиета клуба. Јер је и против Судуве и Хелсинкија недостајао уметнички утисак. Када буду гледали данашњи пренос из главног града Финске навијачи Црвене звезде морали би бар на 90 минута да се окану митоманије. И петпарачких прича да лопта када је год у поседу играча Црвене звезде, макар против оваквих ривала, стално мора да иде напред. То време је прошло – ако је некада заправо и дошло.
ИДЕНТИТЕТ КЛУБА КАО ОПШТЕ МЕСТО И ЗАШТО ЈЕ МИЛОЈЕВИЋ СЛИЧАН БРАНКУ СТАНКОВИЋУ
Јер Црвена звезда је два највећа успеха у клупској историји остварила ослањајући се на принципе чији је прави наследник Владан Милојевић. И ваљда зато има ореол најбољег тренера клуба у 21. веку. Ту долазимо и до тога да је тај термин „идентитет клуба“ обично опште место, деца би рекла шарена лажа за лаковерне људе, склоне идеализацији прошлости.
Дакле, 1979. године док је газила до финала Купа УЕФА Црвена звезда је имала великог поету Владимира Петровића, несумњиво најбољег играча у историји рођеног на тлу Београда, и ванвременског голгетера Душана Савића, али је Бранко Станковић успехе баштинио на перфектној дефанзиви и италијанској дисциплини. Ретко када је Звезда у том циклусу примала гол код куће. Баш као и данас када је води Владан Милојевић.
До Барија је стигла уз сјајне игре, али је Љупко Петровић у јавности остао познат и по учесталим изјавама које се преносе са колена на колену међу новинарским генерацијама.
„Нећу примат гола“, знао је да каже Љупко.
За црв сумње који се појавио у јавности Владан Милојевић је сам крив. Пролећна сезона је одударала од оног што је он спартански стварао, Звезда је, написали смо већ, зашла у једну врсту декаденције. Није било Командоса на терену, није било ножа у зубима, што је Милојевић препознао након што се „угрувао“ у финалу Купа. Да није било те, слободно можемо да кажемо, срамне партије учинак Владана Милојевића на клупи би био перфектан. Да не помињемо више оне рекорде у домаћем првенству, Лигу шампиона, пролеће у Европи, победу против Ливерпула. И то са два гола разлике. И још једном – победа против Ливерпула са ДВА гола разлике. Да ли треба до помињемо какве су све утакмице на Маракани завршавале са нулом на конту, па и да је тај Салцбург демонтиран у Београду, иако се ради о екипи склопљеној по свим законима савремног фудбала – једнако тркачки и технички обученој, спремној да дави противника 100 минута ако треба.
Просто Владан Милојевић је до те мере подигао стандарде да је направио једну врсту фатаморгане код јавности да је Црвена звезда спремна да Хелсинкију „стави“ седам комада, или да се пласира у Лигу шампиона… Ово му дође као адвокатура у обичном новинарском тексту, али чини се да поједини припадници народа не знају шта заправо желе од Милојевићеве Звезду. Игру о каквој су им причали очеви неће добити, јер Милојевић није популистички настројен тип, који би то оружје ставио на астал пре утакмице. Реч је о човеку који је пре свега прагматичан, свестан да је у европским квалификацијама, током лета, разлика између два тима највише 30 посто. И да оваква Црвена звезда, силно појачана, не сме ни да помисли на искакање из тактичких шаблона или на непоштовање ривала, заносећи се да ће добити меч у офанзиви и на суви квалитет. Не рачунајући малтешку Флоријану на преостала 31 европска меча у Европи под командом Милојевића Звезда је само једном постигла више од два гола. И то против Судуве на Маракани прошле године. Што значи да такав систем треба да настави да ради.
ПРОТИВ ХЕЛСИНКИЈА ТРЕБА ОЧЕКИВАТИ - ПРОЛАЗ
Дакле, за коначну оцену оволетошњег учинка Владана Милојевића још има времена. Јер ће после Хелсинкија, врло вероватно, доћи и тај Копенхаген. А до тада тренера Црвене звезде треба пустити да ради оно што најбоље уме. Подигне такмичарски тим, који ће лимитирати ривала у офанзивним деловима… Само тако славни дани прошлости могу да и даље станују на Маракани. Покушао је Роберт Просинечки да тики-така варијантом изађе на мегдан Рену, ослањајући се искључиво на име Црвене звезде. Није му вредело… Дефанзива, скромност, прагматичност, одрана колена и задњица. То је добитна Милојевића комбинација за Европу. Можда је сувише слободно рећи да је то и једина могућа комбинација која наговештава успех.
Па шта онда народ може да очекује данас од Милојевићеве Звезде у Хелсинкију? Ништа посебно. Да прође и не дозволи Финцима да постигне више од једног гола. Довољан ће бити лаган пролаз. На то се тренер Црвене звезде претплатио.
КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ЛИГУ ШАМПИОНА: Хелсинки - Црвена звезда /0:2 из прве утакмице/, почетак у 18 часова
Стадион: Телиа арена
Судија: Алан Бјери (Швајцарска)
Пројектовани састави:
ХЕЛСИНКИ (4-5-1): Рудаков - Алхо, Обилор, Рафиња, О´Шогенси - Менсах, Далстром, Пара, Каиринен, Риски - Вајринен
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА (4-2-3-1): Борјан - Стојковић, Дегенек, Милуновић, Родић - Јованчић, Кањас - Иванић, Марин, Бен - Боаћи.
Извор: моззартспорт
Фото: Стар Спорт, МН Пресс
Коментари / 0
Оставите коментар