Колико ће протести коштати Путина?

Крвави протестанти, штрајк глађу, полицијске рације, више од хиљаду хапшења и мистериозна болест која погађа најгласнијег критичара Кремља – дуготрајни конфликт око локалних избора у Москви овог викенда је прерастао у велику политичку кризу за руског предсједника Владимира Путина.  

Свијет 31.07.2019 | 12:15 Након што је више хиљада антивладиних протестаната заузело улице Москве овог викенда, предводник опозиције Алексеј Наваљни хоспитализован је због, како доктори кажу, алергијске реакције коју је доживио у полицијском притвору.

Једна од његових докторки, Анастасија Василијева, изјавила је да је могуће да је био “отрован хемикалијама”.

Наваљни је у сриједу затворен на 30 дана због тога што је ургирао на Русе да се придруже протесту. Чинило се да није у непосредној опасности, али су извештаји о његовој болести изазвали забринутост.

Многи други критичари владе отровани су од када је Путин дошао на власт 2000. године, а познати опозициони политичар Борис Њемцов убијен је испред Кремља 2000. године.

Најмање 20 Наваљнијевих присталица дошло је у недјељу увече у болницу, али их је полиција привела прије него што су успјели да уђу.

Повод за демонстрације било је искључивање опозиционих кандидата са листи за локалне изборе који ће бити одржани у Москви 8. септембра. Званичници су дисквалификовали око 30 људи, тврдећи како нису сакупили довољан број потписа.

Пароле “Русија без Путина” и “Путинова оставка” одјекивале су кроз централну Москву, док су полицајци одбијали пендрецима демонстранте, од којих су многи грубо затварани. Градоначелник Москве Сергеј Собјанин, Путинов савезник, претходно је упозорио да ће власти одлучно дјеловати против ризика “озбиљних провокација”.



Најмање 1.373 људи је приведено, а око 80 је повријеђено.

– Власт паничи јер не зна како да се извуче из политичке кризе коју је сама створила. Покушавају да застраше људе, али неће успјети – рекла је Љубов Собол којој је забрањено да се кандидује за градску думу.

Ова антикорупцијска адвокатица већ седми дан штрајкује глађу да би доспјела на изборну листу. Након пуштања из притвора, она је разговарала за Политико.

Почетак краја

Нико није очекивао да ће московски избори задати такву главобољу Кремљу. Градска дума има мало значајних политичких овлашћења, а изласност на локалним изборима је традиционално ниска.

Међутим, политички аналитичари сматрају да је Кремљ одлучан у намјери да спријечи јаке опозиционе кандидате да учествују на изборима, јер сматра да би то био почетак краја за Путинов пажљиво вођен политички систем.

Реални приходи у Русији падају пету годину заредом, док економија пропада под тежином западних економских санкција и нискх цијена нафте. Оцјене повјерења у Путина пале су на 31 посто почетком године, иако су се од тада скоро удвостручиле након што је Кремљ критиковао методе државне агенције за испитивање јавног мњења, пише Политико.

Када им је дозвољено да се нађу на гласачким листићима 2017. године, демократски опозициони кандидати су одњели упечатљиве победе на изборима за локали савјет.

Иако прокремљски медији отписују опозиционе политичаре као маргиналне личности са мало подршке народа, анкета је показала да би Иља Јашин, потенцијални опозициони кандидат, био 28 процента испред наближег ривала у свом изборном округу. Бројни други опозиционари, попут Соболе, такође су имали добре шансе за побједу.

Насупрот томе, недавно објављено истраживање јавног мњења показало је Путинову владајућу странку подржава само 13 посто регистрованих бирача у Москви. Због тога многи кандидати Јединствене Русије покушавају да се дистанцирају од све лошије репутације странке и кандидују се самостално.



“Мање проблема него на површини”

Већина потенцијалних опозиционих кандидата од понедјељка је у затвору.

– Нестала је посљедња илузија да можемо легално да учествујемо у политици – рекао је Димитриј Гудк, још један дугогодишњи Путинов непријатељ коме је забрањен приступ изборној листи.

Кандидатура је дозвољена кандидатима “званичних” руских опозиционих странака – комуниста, Либерално демократске странке и Праведне Русије – за које се вјерује да су под контролом владајуће администрације.

– Кремљ је одлучио да учествовање на изборима забрани свима из несистемске опозиције, а посебно кандидатима блиским Наваљнију. Власт једноставно није способна за дијалог са истинском опозицијом – рекла је Татјана Становаја, шефица компаније за политичке анализе.

Путин је суботу провео у подморници на дну Финског залива, гдје је државним медијима рекао да има “мање проблема него на површини”. Протесте није коментарисао.

Након што се његово стање поправило Наваљни је враћен из болнице у притвор, иако су се његови доктори побунили против тога.

Московски опозициони покрет позвао је на нови скуп 3. августа.

– Није нас брига да ли ће власт одобрити скуп, свеједно ћемо протестовати – рекла је Собал.

 (Блиц)