БиХ је изгубила десетине спорова

Босна и Херцеговина је пред Европским судом за људска права у посљедње вријеме изгубила на десетине спорова из разлога што се у БиХ годинама не поштују правоснажне судске пресуде.  

Босна и Херцеговина 31.07.2019 | 08:03 Само у предметима Хрњић, Дујак, Елчић, Авдић, Шаин и други против БиХ, досуђено је да се оштећеним грађанима исплати укупно око 413.000 КМ одштете. Појединачни износ који треба да буде исплаћен грађанима у спору јесте 1.000 евра у противвријдености КМ, те још по 350 евра судских трошкова по предмету.

Адвокат Един Хрњић, који је заступао бројне апеланте пред Судом у Стразбуру, за Српскаинфо каже да су грађанима повријеђена права на имовину и право на правично суђење, јер пресуде домаћих судова у њихову корист нису извршене ни након 5, па чак ни након 12 година.

Конкретно, у питању су пресуде због тога што приликом исплате плата, топлог оброка и регреса запосленим у правосуђу, просвјети, полицији у Федерацији није поштован тада важећи Општи колективни уговор. Пема ријечима Хрњића, тих 1.000 евра заправо је разлика између оног што је исплаћено и онога што је требало да буде исплаћено радницима. 

– Тих поблема сада нема, јер у ФБиХ, а ни у РС, нема Општег колективног уговора. Дакле, све ће да буде исплаћено из буџета кантона у ФБиХ, иако мени није јасно зашто је то тако јер пресуда гласи на БиХ. Према мом мишљењу, то су пресуде које би морала да изврши БиХ и она нека послије рјешава своје односе с кантонима који су направили тај дуг. Али, пракса је таква да се пресуде извршавају тамо гдје су настале обавезе – каже Хрњић.

Као илустрацију наводи примјер Зеничко-добојског кантона у коме је пракса неизвршења судских пресуда почела још 2004.

– У буџету су за те немјене до сада издвајана нереално мала средства, од 200.000, 600.000 КМ, ове године 1,6 милиона КМ, а дугови су нарасли у висини годишњег буџета кантона, преко 321 милион КМ. У овом случају, у року од три мјесеца они су исплатили ту нематеријалну штету од 1.000 евра плус 350 евра трошкова, остале обавезе које проистичу из пресуде ће извршавати по редослиједу какав је достављен банци. То човјек може да посматра на два начина. С једне стране, пресуде Суда у Стразбуру су обавезујуће, а с друге, пресуде домаћих судова нису ништа мање обавезујуће. Не би пресуде Суда у Стразбуру требало да ремете редослијед исплате по Закону о извршном поступку – закључује Хрњић.

(Српскаинфо)