Има законодавну и извршну власт

Денис Звиздић, предсједавајући Савјета министара БиХ, 6. августа преузеће од Борјане Кришто из ХДЗ-а предсједавање Представничким домом парламента БиХ, што је незабиљежено у модерним демократским земљама, с обзиром на то да ће један човјек бити на челу извршне и законодавне власти, а што, према мишљењу стручњака, руши темељни принцип подјеле власти.

Босна и Херцеговина 30.07.2019 | 08:29 "То нарушава уставни принцип и неприхватљиво је да будете на челу извршне и законодавне власти. Тачка. Нема ту више шта причати. Не знам да је игдје у свијету био такав случај, али очигледно у БиХ све може. Устав се не поштује, закон такође, као ни одлуке Уставног суда и шта ту више има причати", рекао је за "Независне" Вехид Шехић, аналитичар и бивши предсједник Централне изборне комисије БиХ.

У демократским друштвима немогуће је да исти човјек обавља двије највише функције у извршној и законодавној власти, јер, практично, да парламент БиХ којим случајем и профункционише, Звиздић би, рецимо, предлагао законе и одлучивао да ли ће ти исти закони, одлуке, закључци или међународни споразуми које предлаже бити усвојени или стављени на дневни ред.

Стручњаци наглашавају да би се у том случају морало поставити питање уставности таквих одлука, али да до тога у БиХ сасвим сигурно неће доћи. Оно што је занимљиво јесте да је и сам Изборни закон предвидио овакву могућност, односно "дозволио" је да један човјек буде дио извршне и законодавне власти. У самом закону пише да "једно лице може обављати највише једну непосредно изабрану јавну дужност или највише једну непосредно и једну посебно изабрану дужност", али да је неспојиво истовремено вршење ових функција са вршењем функција у извршним органима власти, "осим у периоду док се не конституишу извршни органи власти изабрани на редовним изборима у истом изборном циклусу".

И сам Звиздић недавно је рекао да је ситуација у којој ће бити на челу Савјета министара БиХ и Представничког дома парламента БиХ у складу са законом те да ће се, "све док је тако, понашати у складу са оним што дозвољава Изборни закон".

"Нисам само ја у тој ситуацији, велики број министара на нивоу ФБиХ и државе БиХ је у тој двојној улози. Постоји врло једноставно рјешење, а то је да Предсједништво БиХ достави име мандатара. Опет постављам питање зашто се прича о Вијећу министара, а не ради орган који је формиран, а то је Парламентарна скупштина БиХ", недавно је рекао Звиздић.

Нико од саговорника са којима смо разговарали на ову тему није могао дати одговор на питање шта би се, рецимо, десило да парламент БиХ и профункционише и почне да усваја законе и оно што пред њега дође из Савјета министара БиХ, односно колико би биле правно ваљане одлуке које би потписао Звиздић и испред Савјета министара БиХ и парламента БиХ.

"Лично мислим да је то велики проблем. У БиХ је то постало нормално и они који би требало да учествују у процесима деблокирања формирања власти то сматрају нормалним и прихватљивим. Они који имају кључ рјешења тог проблем то сматрају нормалним, а временом и ми као грађани смо огуглали на то", рекла је Тања Топић, политички аналитичар.

Подсјећања ради, Звиздић, као предсједавајући Савјета министара БиХ, у децембру 2018. године изабран је у колегијум Представничког дома парламента БиХ. С обзиром на то да се сваких осам мјесеци врши ротација на мјесту предсједавајућег Представничког дома, Звиздић ће двије функције вршити док не буде формиран нови састав Савјет министара БиХ или до почетка априла, када ће од њега предсједавање Представничким домом преузети Небојша Радмановић из СНСД-а.

(Независне)