Исповест Николе Калинића...
Помало ме је погодило изостављање са списка! О актуелним спортским и друштвеним темама. . .
Кошарка 26.07.2019 | 22:15
Без длаке на језику.
„Као и сваког младог човека који жели да се такмичи, помало ме је погодило изостављање са списка", рекао је Калинић.
И додаје...
„Опет, као неко ко је имао дугачку сезону и већ пет година нема слободно лето, добио сам два месеца ненаданог годишњег одмора. Поставио сам то као ситуацију у којој не губим", каже Калинић.
Као једину замерку Ђорђевићу навео је то што га селектор није позвао пре објављивања списка, него тек после тога. А да ли сматра да су после овога за њега затворена врата националног тима?
„Сачекајмо следеће лето. Сада сам се опет уверио да не треба превише размишљати унапред. Видећемо у каквом ћу бити психо-физичком стању".
О изражавању мишљења...
„Свако има право, али и обавезу да јасно изрази мишљење. Поготово ми, као јавне личности, јер имамо већи аудиторијум. Морамо да размењујемо мишљења, можда то и највише фали Србији у овим временима", каже Калинић у интервјуу за ББЦ на српском.
О друштвени мрежама... Постоји толико информација на само пар кликова од људи, истиче Калина, не случајно.
„А да ли ћеш ти то да искористиш да се образујеш или да гледаш Калинића како ради не знам шта. То је њихов избор. Али да ли је толика сензација да неко нешто ради у сопственом стану. Нисам ништа нелегално урадио, никог убио, нити покрао", алудирао је кошаркаш на приватни видео који се појавио на друштвеним мрежама.
Калинић каже да види будућност у Србији, мада признаје да има и одређену дозу песимизма.
„Гледам колико је људи отишло из Србије. А то су људи који би требало да мењају Србију. Старији су изгубили енергију. Излазили су раније на улице, правили револуције, вероватно су разочарани", закључио је Калинић.
Репрезентација Србије спрема се за Светско првенство у Кини, а Никола Калинић, кошаркаш турског Фенербахчеа за ког стручњаци тврде да је један од најбољих одбрамбених играча у Европи, није се нашао на списку.
Претходних месеци неколико пута је говорио о политичким темама, попут Косова и односа Србије са државама у региону, па се у делу јавности појавила сумња да је тако направио „грешку у корацима" која га је можда коштала одласка на шампионат.
„Свако има право, али и обавезу да јасно изрази мишљење. Поготово ми, као јавне личности, јер имамо већи аудиторијум. Морамо да размењујемо мишљења, можда то и највише фали Србији у овим временима", каже Калинић у интервјуу за ББЦ на српском.
Али уместо на припремама репрезентације, овај разговор вођен је на Рибарском острву у Новом Саду.
Одаје утисак мирног и опуштеног човека, иако је претходних месеци прошао кроз својеврсног топлог зеца у српској јавности ненавиклој да се спортисти дотичу ствари ван терена.
„Оно што је најбитније је да сам искрен према себи, да сам чист. Ако буде среће да једног дана и децу васпитам на тај начин. Малу сам цену платио за сатисфакцију коју имам", сталожено прича Калинић док испија кафу загледан у Дунав.
Изостављање из репрезентације
Рођени Суботичанин наводи да не зна да ли је изношење става један од узрока изостанка из репрезентације.
Након што је списак играча објављен, селектор Александар Ђорђевић рекао је да „сви играчи знају зашто их нема", да су то ствари које треба да остану у екипи и да је разговарао са Калинићем након објављивања списка.
„Као и сваког младог човека који жели да се такмичи, помало ме погодило изостављање са списка.
„Опет, као неко ко је имао дугачку сезону и већ пет година нема слободно лето, добио сам два месеца ненаданог годишњег одмора. Поставио сам то као ситуацију у којој не губим", каже Калинић.
Као једину замерку Ђорђевићу навео је то што га селектор није позвао пре објављивања списка, него тек после тога.
„Другарима и саборцима" из репрезентације жели да на Светском првенству у Кини освоје медаљу, а њихове партије пратиће негде уживајући уз реку.
А да ли сматра да су после овога за њега затворена врата националног тима?
„Сачекајмо следеће лето. Сада сам се опет уверио да не треба превише размишљати унапред. Видећемо у каквом ћу бити психо-физичком стању".
Врема је за нови прелазак са кошаркашког терена на „пипавије" теме. Али као и када има лопту у рукама, и када су речи у питању лако преузима одговорност.
Калинић објашњава какво значење има за њега има реч патриотизам.
„Патриотизам је бити добар и частан човек, помоћи комшији и пријатељима, а не да се бусаш у груди на интернету".
Супротан пример су „бизнисмени који се издају за велике патриоте, а све раде на црно…"
„Као што је и Ђинђић причао - сви морамо да радимо на себи. Ако то успемо, онда ће да напредује и држава".
Косово
Највише реакција, од којих су многе биле и увредљиве, изазвао је његов став о Косову.
Коментаришући односе Београда и Приштине, Калинић је почетком године рекао да је време да неко јавно каже „хајде да решимо више тај проблем, извучемо шта можемо и наставимо даље".
„Ни у једном тренутку нисам рекао да треба предати Косово, већ да треба наћи решење и окренути се будућности. Али добро, увек је добро скренути пажњу са неке друге ствари на Калину издајника".
Кошаркаш додаје да се осећао добро јер је коначно рекао све што мисли, али и разочарано због великог броја лоших порука које су стигле од младих људи.
„Очекивао сам да таквих поруке буде од старијих људи који су прошли ратове и осетили на кожи. Десило се обрнуто, они су ми рекли да сам у праву и да је време да се окрене страница и гледа у будућности".
Митови, образовање и инат
У кошаркашкој терминологији постоји израз - грешка у корацима.
А у контексту стасавања млађих генерација таква грешка је, како тврди Калинић, то што „имамо искривљену слику о себи". И одмах износи лични пример.
„Као клинац сам у Бриселу први пут чуо некога да не зна где је Србија. Помислио сам - како је могуће да не знате. Ми смо, ако не најбитнији народ у историји, ту негде, други или трећи барем".
Имамо дугу и сјајну историју, много пута смо испадали хероји, али некад треба да се узму у обзир објективне чињенице, каже Калинић.
„Волим Србију, али очигледно да последњих деценија нешто не штима. Клинци су вероватно одгајани на тим постулатима, па кад на то додате и медијски мрак у Србији… То све доприноси да крв узаври".
Као једну од најважнијих ствари из детињства наводи то што је у Војводини одрастао у мултикултурној средини.
„Прве комшије су нам били Мађари, други Срби, трећи Хрвати, а четврти Буњевци. Схватио сам да је апсолутно небитно ко је одакле. Можемо заједно да славимо два божића, ионако је све слично".
Још мало се Калинић задржава на сличном терену - а тема је српски „изум" - инат.
„За то ни не постоји прави израз на енглеском. Можда би то требало да патентирамо као сарму и да од тога направимо неки бренд".
Додуше, понекад овај специфичан начин понашања може да помогне.
„Испоставило се да у спорту та тврдоглавост може да буде добра, али у животу је често кочница у успостављању здравих односа".
Новак Ђоковић
Најбољи пример како људи са простора бивше Југославије могу да се „нађу" око заједничког циљ је - навијање за Новака Ђоковића.
Калинић га је упознао током Олимпијских игарау Рио де Жанеиру и каже да је „човек на месту, нормалац", а опет најбољи на свету.
„Можда је већ сада ајбољи спортиста свих времена са ових простора. Срамота је што га разни овако узимају у уста".
„Сетите се, када је на неком турниру у Канади спустио лопту, а неко би реаговао у бесу. Драго ми је што живимо у ери када он доминира", поручио је Калинић.
На турниру у Канади 2007. године, организатори су Ђоковића представили као хрватског играча. Убрзо је стигло извињење, а Ђоковић је догађај прокоментарисао речима „сви смо ми исти."
Друштвене мреже, новине и сензационализам
Неизбежна тема у разговору са српским кошаркашом су и друштвене мреже.
Калинић је релативно активан на Твитеру, мада је и ту имао непријатних ситуација због којих је одлучио да смањи проведено време.
„Схватио сам да су људи траже сензације. Што би мучио себе?"
Могу да буду изузетно моћна, али и погубна ствар, постоји толико информација на само пар кликова од људи, истиче он.
„А да ли ћеш ти то да искористиш да се образујеш или да гледаш Калинића како ради не знам шта. То је њихов избор. Али да ли је толика сензација да неко нешто ради у сопственом стану. Нисам ништа нелегално урадио, никог убио, нити покрао", алудирао је кошаркаш на приватни видео који се појавио на друштвеним мрежама.
Спада у генерацију која још памти и ствари које немају везе са дигиталном ером.
„Још знамо и шта је недељни ручак, па и досада. Можда треба себи да допустимо да нам некад буде и досадно. Често из доколице настану добре идеје".
Оно где каже да никако не може да се пребаци у дигитално доба су - новине.
„Док сам играо у Србији, волео сам пре или после тренинга да седнем, уз кафу или ручак, да прелистам. Саветовали су ми апликације, али није то исто као кад их рашириш за столом.
„У томе и сад уживам, али бирам новине које читам. То је све већи проблем, али има пар листова који су и даље посвећени истини".
Протести и будућност
Калинић каже да види будућност у Србији, мада признаје да има и одређену дозу песимизма.
„Гледам колико је људи отишло из Србије. А то су људи који би требало да мењају Србију. Старији су изгубили енергију. Излазили су раније на улице, правили револуције, вероватно су разочарани".
Каже и да би волео да Србија има добре односе са суседним државама.
„Читав живот те уче да будеш добар са комшијом, зашто ми увек имамо неке тензије. Они би требало да нам буду најближи".
Неочекивани одмор
Непланирани одмор већ је искористио за одлазак на Егзит и путовање у Португал.
„А сада могу да седим, гледам у реку, дружим се са пријатељима, породицом и људима које не виђам тако често", објашњава док седи у лежаљци на Рибарском острву у Новом Саду.
Како ствари стоје, првом приликом опробаће се и у јахању на таласима.
„Био сам фасциниран у Португалу шта раде момци и девојке. Можда ћу овог лета имати и времена да пецам и на реци", додаје Калинић.
Жељко Обрадовић, мењање боја и живот у Турској
Рад са најбољим европским тренером Жељком Обрадовићем у Фенербахчеу је напоран, али после четири године савршено добро зна шта сме, а шта не сме.
„Најбитнија је концентрација, ако си такав нећеш имати проблема. Ако си одсутан, можеш да му налетиш. Али никад нећеш добити 'порцију' критике ако промашиш шут", објашњава кошаркаш..
Ипак, постоје одређени тренуци којих се чувају сви кошаркаши који раде са Обрадовићем.
„Док је црвен у лицу, то је у реду. Али ако постане љубичаст, обараш поглед доле и чекаш да прође олуја".
Калинић каже да му прија живот у Турској.
„Делимо сличности - понашање, менталитет, храну, па и језичке изразе. Али нека историчари преузму на себе да кажу тачно колико".
Храна је једна од омиљених тема, а као неко ко редовни чита ББЦ на српском, Калинић се дотакао и недавног текста о расправи о томе како се каже - кнедле или гомбоце.
„Људи, кнедле су за супу, а гомбоце су слаткиш", не оставља ни милиметар места за дилему познати кошаркаш.
А храна је Калинићева велика љубав.
„Волим да једем, можда ћу после каријере морати да припазим на линију. Нисам неки кувар, упрљам све, направим превише. Али, поготово у Турској који год ресторан да изабереш не можеш да погрешиш".
Шта би било да није било...
Да није кошаркаш каже, вероватно би, завршио неки факултет. Својевремено је и уписао смер Заштита животне средине на Факултету техничких наука у Новом Саду.
А прва идеја када је кошаркашка каријера у питању била је одлазак у Америку, на универзитет Нортвестерн.
„Њихов човек је дошао у Суботицу и гледао меч. Отишли смо на вечеру и рекао ми да ми у понедељак шаље папире за визу. Никад се није јавио. Ко зна да ли би био у НБА или би радио у некој банци".
Признаје Калинић да му се ипак касније сложило доста коцкица у каријери.
„Шта би било (Владимир) Мицов није 2014. ушао у сукоб са селектором Ђорђевићем и да је он, а не ја, отишао на Светско првенство где смо узели сребро".
Размишља о томе и колико ће му бити квалитетан живот после кошаркашке каријере. Мада...
„Мирослав Радуљица је изузетно приметио и рекао - кад си ти видео живог човека од 210 центиметара и 80 година", уз осмех закључује Калинић.
Извор: моззартспорт/ББЦ на српском
Коментари / 0
Оставите коментар