Сале открива занимљивости о Даниловићу, Савићу, Рађи...

Занимљиве анегдота са терена, али и ван њега. . .

Кошарка 26.07.2019 | 23:28
Сале открива занимљивости о Даниловићу, Савићу, Рађи...
Легендарном Саши Ђорђевићу било је потребно четири или пет секунди да пређе 28 метара кошаркашког терена, одрази се са обе ноге и, скоро чудесно, задржи баланс у ваздуху пре него што је постигао кош којим су црно-бели победили Хувентуд у финалу Евролиге за 71:70! Био је то историјски тријумф клуба из Хумске 1, а о овом потезу и данас се прича, 27 година касније.

Југославија је губила са 62:61, када је лопту узео Ђорђевић, претрчао цео терен, а потом и погодио спектакуларну тројку уз звук сирене чиме смо победили са 64:62. Било је то 1997. године, на Европском првенству које се играло у Шпанији, између наше земље и Хрватске, првом дуелу ове две ривалске селекције.

У још једном дуелу који је исписивао кошаркашку историју, против Литваније 1995. у финалу ЕП, у сред Атине, Ђорђевић је убацио девет тројки из 12 покушаја, укупно 41 поен!

Прави вођа на терену. Најјачи када је најтеже. Када се одлучује, "ломи" утакмица, када је лопта врела и тешка, Саша је показивао знак карактера. Шампиона. Победника. То чини и данас, у улози селектора репрезентације Србије.

Иако је увек био појединац снажан као стена, Ђорђевић је увек истицао важност тима, подршке саиграча, поготово Предрага Саше Даниловића, некада великог аса, данас председника КСС.

"Постоји много играча са јаким карактером, али само је некима од њих карактер помогао да постану победници. Један од таквих, који је свима у очима, је Саша Даниловић. Имао сам срећу да играм са њим јер је он имао тај карактер победника. Није никако волео да изгуби, имао је спортску ароганцију и спортску сигурност у себе, нестварно велику, и на томе је изградио свој карактер. Био је изузетан саиграч који је мене дигао", рекао је Ђорђевић, који је део кошаркашке кампање Лашко пива.

Још је кошаркаша које Ђорђевић памти из златних дана његове играчке каријере. Један од њих је један од најбољих крилних центара европске кошарке - Зоран Савић.

"Осврнуо бих се на још једног играча из моје генерације, а то је Зоран Савић. Где год да је дошао, у којој год екипи да је играо, он је водио тим до финала. Мислим да је играо једно 17, 18 финала и да су сва биле победе. Можда је само једно изгубио. Савић можда није био толико атрактиван, али је радио посао и правио је победнички амбијент својим радом. Много је анегдота у вези са њим, ево да испричам једну. Десило се да будем у соби са њим, пробудим се у 3х, чујем нешто, а ни сам нисам сигуран шта. Окренем се, кад нема њега у кревету. Погледам мало боље, кад оно он испред кревета ставио пешкир ради склекове и трбушњаке. Имао је неке стравичне радне навике које је преносио на све нас. Он је са тим изградио своју каријеру, посебно када причамо о карактеру".

Управо је ривалство са Рађом у великој мери обележило један део Сашине каријере, а за један детаљ Ђорђевић каже да му је “отворио очи”.

"Играмо против Француза полуфинале Европског првенства 1991. године. Демори, плејмејкер, најбржи играч, бржи и од себе самог, дуге ноге, ма страшан, продоран. Ми играмо, лопта је на страни, ја је усмеравам. Демори ме прође као да ме ни нема, без обзира на то што сам био одличан тимски одбрамбени играч. И тако он мене пролази, већ је под кошем, ја вичем за помоћ. Дино Рађа се окреће, пропушта Деморија да да кош, већ трчи у напад и виче ми: „Нема ти ту помоћи, ту си сам“. А овамо, ми пријатељи, другари, цимери...  Онда ми је рекао: „Ако се тамо ти не помучиш на својој позицији, ја да ти помажем - ма не долази у обзир“. То је из њега изашло искрено и онако како треба, јер принцип игре је да свако да 100% на својој позицији, то ми је била велика лекција".

Саша је имао срећу да је сарађивао са Професором Александром Николићем, “оцем” кошарке на овим просторима, и од кога је доста научио.

"Једна од ствари коју је он рекао, а део је и његове вечите филозофије и скромности као човека, уједно величине професионалне и тренерске, је питање које је стално постављао. Ко кога чини бољим, играчи тренере, или тренери играче? И ја дан данас постављам то питање и себи, а и играчима. Сви одговоре углавном да тренер прво мора да научи играча како би га он после учинио бољим тренером, међутим, Николић је био децидиран да играчи чине тренере да буду бољи. То је један од постулате којима се руководим", истиче Ђорђевић.

Ђорђевић има велики посао испред себе, а то је Светско првенство које почиње 31. августа.

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт

Коментари / 0

Оставите коментар