Пријете ли нам јаки земљотреси?

– Јужна Европа се комплетна налази у зони тектонске активности тј. тектонски је лабилна. За наведену активност највише је ‘крива’ Африка која се, годишње 2-3 цм, креће ка сјеверу и гура Медитеранску плочу. Наведена плоча се подвлачи под нпр. Балканско полуострво те прави тектонску активност. Због свега тога чујете често о трусовима у Италији, Турској, недавно у Грчкој, као и на цијелом Балкану -рекао је инжењер геодезије и професор географије Ведран Зубић.

Босна и Херцеговина 26.07.2019 | 09:05 Протеклог викенда у Босни и Херцеговини осјетила су се три земљотреса у различитим дијеловима државе. Посљедњи међу њима погодио је погранично подручје Босне и Херцеговине и Црне Горе, а радило се о снажном земљотресу јачине 4.2 степена по Рицхтеру, наводи се на страници Европског медитеранског сеизмолошког центра (ЕМСЦ). 

Према сеизмолошким подацима Европског медитеранског сеизмолошког центра (ЕМСЦ), земљотрес је регистрован на дубини од два километра, седам километара јужно од Чајнича на источној граници Босне и Херцеговине и Црне Горе.

Овај земљотрес није забиљежен на страници Сеизмолошког завода ФБиХ јер епицентар није био на подручју БиХ.

Подсјећамо, два земљотреса тог дана осјетила су се у Тузли. Један је био готово неосјетан, јачине 2,6 степени Рицхтерове скале, док је други земљотрес био јачине 4,2 степена по Рицхтеру који је погодио у суботу ујутро у 9.05 сати подручје Мрамора, између Сребреника и Тузле.

Епицентар земљотреса био је седам километара сјеверно од Мрамора, 90 километара од Сарајева, наводи ЕМСЦ.

Познато је да је БиХ трусно подручје, а инжењер геодезије и професор географије Ведран Зубић говори да ли у нашој земљи постоји опасност од јачих земљотреса.

– Јужна Европа се комплетна налази у зони тектонске активности тј. тектонски је лабилна. За наведену активност највише је ‘крива’ Африка која се, годишње 2-3 цм, креће ка сјеверу и гура Медитеранску плочу. Наведена плоча се подвлачи под нпр. Балканско полуострво те прави тектонску активност. Због свега тога чујете често о трусовима у Италији, Турској, недавно у Грчкој, као и на цијелом Балкану -рекао је Зубић.

Зубић је навео како литосфера није компактна него се дијели на плоче које се међусобно сударају на разне начине. То су лабилне зоне спрединга (размицања) због чега се јављају велики цунамији, контракције и субдукције (подвлачења). Гдје год постоје ове активности геотектоника је веома лабилна. 

– Наш простор није активан као што је тзв. Ватрени појас Пацифика нити се можемо тектонски поредити са Јапаном или Калифорнијом, али је јасно да је код нас трус више могућ него у нпр. Скандинавији. Трус нас не смије зачудити нити изненадити. Тектонске процјене су да би се могао догодити земљотрес до 7 Рихтерове скале, али то је само предиспозиција – рекао је Зубић, те је додао да кад се прича о тектонски активном простору, људи заборављају да неки простор може више вијекова бити “миран” па се пробудити. Слично је и са вулканима који знају годинама “спавати” па се нагло пробудити, пише Радио Сарајево.

– Код нас се рељеф још ендогено формира. Због подвлачења планине нам расту те их зовемо младе вјеначне. Динариди су правца СЗ-ЈИ те нам говоре о смјеру кретања субдукције. Али они нису настајали у истом периоду. Нпр. унутарњи Динариди на сјеверу чине тај сјеверни појас који је одвојен цртом Козара-Спреча. Иста је зона дисконтинуитета те због тога изнимно лабилна. Да је жив Мохоровичић утврдио би да је ту плитка зона ширења труса тј. да су плитки хипоцентри. На тој црти су нпр. Бањалука, Теслић, Добој, Тузла. Тузла има и проблем потенцијалних урвинских трусова – појаснио је Зубић.

Такође, навео је и како је друга зона дислокације је црта Грмеч-Зеленгора. Ту се налазе нпр. Ливно и Мостар. Зубић је прокоментирао како се Грмеч (грми) и Трескавица (тресе се) не зову тако случајно!

– Напомена је да су у задњих неколико мјесеци били трусови код Мостара и баш у зони Трескавице – додао је те је рекао како су те двије зоне најгоре.

– Али и друге регије нису ‘стабилне’. Рецимо простор шире околине Гласинца или спољашњи Динариди имају тектонску предиспозицију – рекао је Зубић

Он је скренуо пажњу на то да треба водити рачуна о градњи саобраћајница и урбаних цјелина.

– Морају се ‘испоштовати’ сви научни стандарди и спознаје. Самим тим и избјегавати било какву дјелатност у лабилнијим зонама. Осим тектонике треба слушати и хидрологију, климатологију, геологију итд. Само вас напомињем колике су несреће биле у Турској 1999. због градње кућа у лабилној зони. Послије је то добило и судски епилог, али штета људских живота је немјерљива – рекао је Зубић додајући како ако желимо смањити посљедице природних појава морамо улагати у науку и слушати је.

На самој територији БиХ, готово свакодневно се јављају, у просјеку, три земљотреса интензитета мањег од ИИИ степена Меркалијеве скале, које региструју само инструменти.

Снажнији земљотреси су релативно ријетки. Дубина хипоцентра се креће од 4 до 30 км. Од тог броја, сваке године буде десетак земљотреса који могу изазвати осјетљиво подрхтавање тла или нанијети материјалну штету на грађевинским објектима. Од 1900. године тј. од када се на овом подручју земљотреси инструментално региструју забиљежено је 1084 земљотреса чија магнитуда је била преко 3,0 Рихтера или интензитет већи од В степени Меркалијеве скале, односно то су земљотреси који су изазвали материјалне штете или су однијели људске животе.

(РадиоСарајево)