Манце, Шћеповић, Рашовић, Клео, ко је сљедећи?

Партизан на Острву. . .  Нека се понови Рил. . .

Фудбал 24.07.2019 | 23:40 Партизанов европски успех увек је водио преко – Острва! Историја клуба из Хумске крцата је антологијским детаљима из мечева против тимова из Уједињеног Краљевства. Тим Сава Милошевића отпутовао је на утакмицу са велшким Конахсом, уверен да би баш против тог тима могао да наговести потенцијал славних претходника.

Када кажемо Велс прва асоцијација за навијаче Партизана је Рил. Тог лета 2009. године црно-бели су торпедовали полупрофесионални тим из тог дела Уједињеног Краљевства са лаганих 4:0 у гостима и 8:0 код куће. Па, опет, има и ту нека поука да се извуче.

Тај лагани пролаз толико је заварао ономад цео Партизан, од управе до играча, да су и на АПОЕЛ у наредној рунди кренули превисоко уздигнутог чела. И доживели су спуштање на земљу.

Зато, што би рекао Мирослав Ђукић, некадашњи шеф струке Парног ваљка, ваља кренути из скромности. Свесни снаге, да су много бољи од Конахс Кија, али и без узлетања ако све прође као по жељама.

Партизан је у својој првој такмичарској утакмици у сезони, против Инђије, деловао доста добро. Види се да још то није затегнуто до краја, што нема логике ни да буде у средини јула, али се види помак у односу на прошлу сезону. Црно-бели су боље трчали, играли бољи пресинг, на крају крајева, створили и више стоодстотних шанси него на неколико утакмица минулог пролећа – заједно.

Довољно разлога за оптимизам навијача који се разгорева оног тренутка када Гробарима поменте још неке утакмице са тимовима из Острва. Можда и најбољи тим Партизана у историји 1966. године заказао је дуел са Реал Мадридом у финалу Купа шампиона захваљујући успеху против Манчестер Јунајтеда. Црно-бели су на Олд Трафорду поражени са 1:0, али су у Хумској стигли и престигли Јунатед – 2:0.

Партизан је као и већина југословенских клубова у том периоду представљао једначину са више непознатих за Острвљане. Лако су 1974. године црно-бели избацили Портдаун (5:0, 1:1), а онда је на ред дошао двомеч са Квинс Парк Ренџерсом. После пораза у Лондону (2:6), Партизан је одиграо један од најбољих мечева у клупској историји. Ако не и – најбољи. Крцате трибине стадиона ЈНА наговештавале су бајку и пут у историју. Тако је и било. Црно-бели су предвођени Драганом Манцеом на ситне комаде исекли Полицајце. Меч којим се у Хумској и данас поносе.

У ту категорију незаборавних утакмица спада и надметање са Селтиком из 1989. године. Црно-бели су добили први меч (2:1), а онда су снагу и карактер показали на ужареном Селтик Парку. Блистао је нападач Келта Џикановски, постигао је четири гола. Управо после његове минијатуре Селтик је имао пролаз (5:3), али онда је уследио тренутак магије Слађана Шћеповића. Сјајна акција црно-белих овековечена је и култним коментаром Јордана Ивановића:

„Браво Партизане лављег срца“.

Добру традицију претходника наставио је Љубиша Тумбаковић и његов млађани тим септембра 1998. године. Црно-бели су у првом колу Купа победника купова завршили меч са Њукаслом у дозвољном минусу (1:2). Фаворизоване Свраке су тотално паралисане у Београду. Црно-бели су чекали и на крају дочекали погодак Вука Рашовића из пенала. За друго коло и сусрете са Лациом.

Када год се помене Њукасл Гробарима крене вода на уста. Поново је Партизан био кобан за Свраке 2003. године, и небо над Београдом украсио звездицама Лиге шампиона. Све је деловало изгубљено после пораза у Хумској. Многи су се опростили од еминентног такмичења, али не и Лотар Матеус. Немачки стручњак је „набријао“ екипу за врхунски меч. Храброст се исплатила поготком Ивице Илиева, затим су црно-беле чували расположени Краљ и одлични Тарибо Вест. На крају су пенали одвели српског представника у еминентно друштво.

Последњи успех против острвљана Партизан је направио против поменутог Рила, када је блистао Клео. Укупно је седам пута пролазио даље када је преко пута имао ривале са Острва.

Било је ту и пораза. Болан је био против Шамрок Роверса. Зато је Саво Милошевић позвао на опрез.



Извор: моззартспорт