Мобинг угрожава животе запослених

Највидљивије форме су директно физичко и вербално малтретирање, - гурање, ударање, вика, псовање, а суптилније су - избегавање, искључивање из активности, наметање прековременог рада. . .

Здравље 22.07.2019 | 09:47 ЗЛОСТАВЉАЊЕ на радном месту - психичко, физичко, сексуално - је стварност сваког друштва. Замагљена. Оспоравана. Прећуткивана. Тешко доказива. Колико год да му је тешко на послу, човек често није ни свестан да је мобингован, а онај који јесте, обично нема могућност или смелост да изађе из позиције жртве. Јер све подсећа на борбу са ветрењачама у којој мобинг наставља да живи. Расте и развија се као коров.

 Када је пре неколико година рађено велико истраживање на нивоу Европске Уније, резултати су показали да је од 21.500 запослених, 84 одсто позитивно одговорило на питање - да ли су икада били у ситуацији да их колеге психички малтретирају. Чак 97 одсто је изјавило да сматра како се о тој појави премало говори. Запрепашћујуће је да се у Немачкој 1.000 самоубистава годишње повеже са мобингом.

Иако се чини да се на ову појаву све више скреће пажња, његова форма, манифестације и опасности као да су и даље у магли. Зашто је важно да схватимо шта значи бити мобингован и како можемо да препознамо да нас неко терорише, разговарали смо са Леонором Павлицом, клиничким психологом и конструктивистичким психотерапеутом.

Саговорница "Живота плус" наглашава да хронично трпљење мобинга има малигне последице у готово свим областима живота, па је од пресудне важности да га што раније детектујемо и активно радимо на његовом сузбијању.

- Препознати да си у овој "замци" није увек очигледно, нити лако, јер мобинг има своје слојеве - објашњава психолог. - Најпримитивније и уједно најтранспаретније форме су директно физичко или вербално малтретирање, где једна особа гура, удара, виче или псује на другу. Доста суптилније су индиректне појаве, које се манифестују кроз недавање јасних инструкција или јасног "фидбека", избегавање, искључивање из заједничких активности, ширење гласина и лажи, спречавање адаптације у ново радно окружење, наметање прековременог рада... 

ЖРТВЕ СУ УГЛАВНОМ СТРУЧЊАЦИ

Подаци Удружења "Но Мобинг" из Београда указују на то да су жртве ове појаве у Србији углавном запослени врло стручни за посао који обављају. А, управо се мисли другачије...

- Уобичајена предрасуда је да су мете несигурне особе над којима је лако вршити притисак. Истина је, међутим, на другој страни - људи који мобингују су по правилу несигурнији од своје жртве, она је доживљена као претња њиховој професионалној позицији. Жртва никада није случајан појединац, безначајни запослени који не поседује одређене квалитете за дати посао. Напротив, то је онај у коме "мобер" види потенцијал, јер једино такви и могу да га угрозе - објашњава психотерапеут.

Мобинг се, указује саговорница, испољава слично као агресивност. На најранијим развојним ступњевима нам је доступна физичка агресија (јер нисмо овладали говорним апаратом), са развојем говора следи вербална (и то веома директна - кроз псовање и вређање), а са формирањем имагинације и апстрактног мишљења крајње манипулативне и прикривене форме. Што се ради о интелектуално и образовно захтевнијем послу, то ће се више користити замаскирани облици.

- Верује се да је најчешћи вид мобинга директни, где је особа изложена отвореној агресији. Међутим, мора се узети у обзир да је овакву форму најлакше уочити и недвосмислено знати да си мобингован. Прикривени облици су исто толико чести, али су теже ухватљиви и изазивају недоумицу. Ако би га посматрали кроз друге критеријуме, као што је нпр. стратификација, онда је вертикални мобинг (од надређеног ка подређеном) доста заступљенија форма од хоризонталног (у коме су "мобер" и жртва на истим позицијама) - објашњава психолог.

Да ли мобинг нужно започиње конфликтом? Не. Он је чак пре реткост, него његов појавни облик. Јер да би дошло до конфликта потребан је отпор обе стране и заузимање за своју тачку гледишта.

- Код мобинга управо то недостаје жртви, јер је она углавном у позицији пасивног трпљења и не предузима ништа да се одбрани. Када и има конфликта, он се чешће јавља у директним облицима, док је у индиректним формама права реткост. Посебно зато што мобингована особа није сасвим сигурна да јој се то дешава, не уме јасно да објасни шта се конкретно збива, а често јој се чини да је такав третман заслужила, јер нешто не обавља како ваља - наводи стручњак. 

ТУЖБА ЈЕ ВАЖНА

Истраживање ЕУ је показало да би 54 испитаника на дуготрајни мобинг одговорило трпљењем, док би 28 одсто дало отказ и тражило други посао, а тек 12 одсто њих би пријавило послодавца. Стручњаци, с друге стране, упозоравају да хронично нереаговање на мобинг може значајно да угрози здравље људи. Уруши им самопоуздање. Човек почиње да сумња у своје способности, углавном се осећа одговорним за све пропусте на послу, присутни су кривица, апатија, узнемиреност. Ово даље води реалном паду радних перформанси, јер особа губи концентрацију и чешће прави грешке; због забринутости почиње лошије да спава, јављају се сметње у апетиту (преједање или изгладњивање), односи са другима су напети, јер је раздражљива и неретко агресивна.

- У оваквим околностима трпљења опада и имунитет, па су мобинговани појединци склонији разбољевању, а ту је и развој психосоматских тегоба у виду мигрена, чира на желуцу, дијареје... Дакле, све сфере живота могу да буду витално угрожене - упозорава стручњак.

И зато мора да се реагује. Колико брзо? Шта треба да учинимо када смо мобинговани?

- На већини послова данас се уз уговор о раду потписује и документ о упознатости са појединостима мобинга и смерницама за његово правовремено спречавање. Када препознамо да је реч о томе, неопходно је да се обратимо надлежној инстанци која ће спровести законску процедуру. Људе је углавном страх да поднесу пријаву, јер верују да ће то угрозити њихову позицију, али будући да хроничан мобинг угрожава сам живот, вредно је размислити шта нам је прече. Такође, они који регулишу овакве ситуације, упознати су са страховима мобингованих појединаца и никада неће направити корак који ће их додатно угрозити - објашњава психотерапеут. 

Статистика показује да се ни у развијеним земљама, а камоли код нас, много људи не одлучи да поднесе тужбу против шефа или колеге који га угрожава. Кажу да се он најтеже доказује на суду. Али, саговорница "Живота плус" објашњава зашто, ипак, мора да се реагује против тога.

- Не постоји типичан профил мобингованог појединца, што значи да никакве особине личности га не предодређују за жртву. Пре је то склоп више фактора. Међутим, постоји типична структура личности која мобингује. Такви имају изражену потребу за контролом, наглашену тежњу за моћи, доминацијом и потчињавањем других, као и дубоко укорењену несигурност у властите капацитете. Стога, ако одустанемо од тужбе, ако само дамо отказ и склонимо се из овакве климе, "мобер" ће своје склоности убрзо реализовати на другом месту. Тиме, осим што се нисмо побринули за себе, за собом остављамо зачарани круг психолошког злостављања коме ће бити изложене неке будуће жртве - објашњава саговорница. 

И ОГОВАРАЊЕ ЈЕ МАЛТРЕТИРАЊЕ

ДА ли се и константно оговарање може подвести под ову појаву?

- Да, оно спада у индиректан вербални мобинг. Његов узрок лежи у зависти и/или страху и несигурности за своју позицију, а намена му је да наруши углед мобинговане особе, да је дискредитује и дистанцира од колега, а тиме и психолошки ослаби, јер што је жртва слабија и рањивија, то сразмерно расте моћ и ауторитет "мобера".

Новости
фото:интернет