Звезда још чека оног Иванића: Гдје је запело?

Навијачи црвено-белих и даље чекају да у свом омиљеном дресу виде играча кога је њихов тим толико дуго јурио. . . Шта је разлог због ког Иванић и даље није "сео" екипи, да ли је до позиције, система, гужве у нападу или нечег трећег?

Фудбал 17.07.2019 | 23:52 Јурила га је и јурила Црвена звезда неколико прелазних рокова и успела да му "обуче" дрес почетком овог фебруара плативши БАТЕ Борисову јако обештећење од 1,3 милиона евра.

Због свих поменутих околности - очекивања јавности од Мирка Иванића била су гигантска. Како би то отприлике рекао помоћни тренер Милан Косановић, за такве играче се мисли да ће "предриблати тројицу-четворицу и дати пет голова", али када се и тај праг драстично спусти - тешко је "осмицу" Црвене звезде за сада оценити високом оценом, ако и позитивном.

Није прошао припреме зимус, "тражио" се читавог пролећа, а тек на моменте навијачи Црвене звезде могли су да виде понеки раскошан потез из његовог богатог арсенала.

Владан Милојевић испробао га је на неколико места у тиму, покушавао да га уклопи са Беном и Марином, било је ту наступа и са два нападача, па је и после шест месеци тешко погодити која је то позиција која му највише одговара.

Наравно, играчи ће из куртоазије казати да им одговара "свака где их тренер стави", али јасно је да постоје места на терену где се сваки од фудбалера осећа "својим", природније...

За сада од Мирка Иванића не може да се види опуштеност у игри, и даље делује у грчу, вероватно и због тежине дреса, па је тако још једну просечну партију пружио у двомечу против Судуве.

Посебно упечатљив био је излазак пред голмана Кардума у Београду, када је имао све време света да постигне рутински погодак, али шутирао је без снаге. Можда и без самопоуздања.

СТАТИСТИКА

Од доласка из Белорусије - Иванић је одиграо 32 меча за Црвену звезду и има учинак од пет голова и једне асистенције. Посебно се од другог сегмента очекивало више, али га је можда и "тумбање" на свим позицијама пореметило.

У данима из БАТЕ Борисова или Војводине - можда би гол из такве ситуације могао да постигне и завезаних очију, међутим много је горе када се "завежу" ноге, а Црвена звезда мора да ради с њим како би добила ОНОГ играча кога је платила.

Требало би да постане кључни играч у тиму уз Марка Марина, међутим за сада то није ни близу толико убедљиво, посебно када се узме у обзир да је прошао период адаптације.

БЕН, ИВАНИЋ, МАРИН - МОГУ ЛИ ДА ИГРАЈУ ЗАЈЕДНО?

Причало се већ неко време о одласцима Марина и Бена, али је Црвена звезда успела да задржи двојицу најбољих играча - и успеће у томе најмање до краја квалификација.

То је истовремено значило да је пред Владаном Милојевићем "сладак" и изазован задатак да у постојећи систем "инсталира" и Мирка Иванића, а иако је јавност очекивала да ће то бити на позицији централног или офанзивног везног - "осмица" Звезде отишла је на леви бок.

Утисак је да можда у таквој консталацији предњег дела напада - тим донекле губи на продорности, брзини и решавању ситуација "један на један", међутим утисак је да је Милојевић имао јак разлог да на тај начин постави свој тим пошто му доноси добар баланс у дефанзивном ставу - Звезда без икаквих проблема може да се трансформише у 4-4-2 где Иванић и Бен "бране" бокове.

Такве околности свакако би одговарале екипи у јаким мечевима у Лиги шампиона, али је исто тако истина да у Суперлиги и првим колима квалификација - Звезда за противника има слабије тимове.

То по таквој поставци ствари значи да ће се они бранити дубоко, као што је то био случај са Судувом, па тако Црвена звезда остаје без једног од најтрадиционалнијих облика у фудбалу - брзих крила који на индивидуални квалитет "решавају" противничке бекове и траже играча у 16 метара.

Марин, Иванић и Бен воле да играју "ка унутра", траже лопту у међупросторима и помало пате када су на боку, што понекад зна да буде проблем за екипу.

Утисак је да нема довољне брзине у нападима, постају једнолични, лопта нема проток и "врти се" у круг око казненог простора, па зато ни не изненађује онолики број шутева из даљине на мечу у Литванији када је Владан Милојевић, вероватно, хтео да "разбије" темпо и потражи шансу из одбитка.

Седам дана касније на "Маракани" поменути трио функционисао је боље, можда и због ширег терена, али свакако и публике коју не треба искључити као фактор.

Тачније, у просеку су изгледали боље, код Иванића се није видео велики помак.

ФОРМАЦИЈА ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ У НАПАДУ - ИВАНИЋУ НИЈЕ (ЈОШ) ЛЕГЛА

Без нарочите дилеме могло би да се каже да је Црвена звезда против Судуве у нападачкој формацији, дакле када има лопту, најчешће деловала у систему 3-2-4-1 (3-3-3-1).

То значи да се двојици штопера (Бабић и Милуновић) придодаје и леви бек Родић, у организацији напада помажу Јовичић и Јованчић, с тим да је другопоменути позициониран нешто више, а најзанимљивија ситуација је са играчима који дају "ширину" екипе.

На десној страни је то очекивано десни бек Гобељић - док је на левој то радио Иванић - и њихов задатак је да стоје уз "ивице" како би развукли противничку екипу да не игра уско.

С обзиром на то да су Марин и Бен имали тенденцију да чешће играју по десној страни, где су сарађивали са Гобељићем и Боаћијем који је извлачио штопере, неретко и Јованчићем који је желео да учествује у игри, лева страна Црвене звезде деловала је знатно мање заступљена.

Међутим, када би заиграли ризичније са играчем више на противничкој половини - и када би Родић био тај који даје ширину уместо Иванића - утисак је да је то деловало знатно боље.

А ДЕРБИ?

Било је ситуација када је Мирко Иванић успешно реаговао као лево крило, као што је то било у 160. "вечитом" дербију где је имао две асистенције, али су биле у питању ситуације на НЕПОСТАВЉЕНУ ОДБРАНУ. У првој ситуацији је Павков "украо" лопту и лепо је пребацио за Иванића који је пријемом грудима направио предност над Милетићем - након чега је направљен пенал над Беном, док је у другој Родић приметио да је десни бек Партизана постављен лоше и да има простора за пас у простор.Месец дана касније у финалу Купа Србије - Партизан је успео да поправи ове недостатке. Иванић је био један од слабијих актера утакмице.

Управо у тим ситуацијама Црвена звезда је и дошла до голова!

Иванић је "окупирао" такозвани леви међупростор, Марин је био у средини, Бен у десном међупростору, а то је овој "тројци" омогућило да прилазе један другом, буду ближи и траже лопту за играче који утрчавају из другог плана.

Пре изузетног паса Бена за Боаћија вреди истаћи да је Иванић "закуцао" једног штопера уз себе позиционирајући се у 16 метара, док је слично било и код гола Марина.

Иванић је напустио своју позицију, отишао скроз на десну страну како би помогао Марину, а онда се лепо убацивао из другог плана за пас Бена. 

Ту лопту је пресекао Боаћи и "продужио" је за Немца који је пун самопоуздања лако постигао погодак за дуплирање вођства.

Из овога се може закључити да је Иванић и те како имао улогу у победи над Судувом, али се она не би бележила у статистику - и нажалост по Звезду више је била изузетак него правило.

МОЖЕ ЛИ ЗВЕЗДА ДА ДОБИЈЕ ЈОШ ВИШЕ ОД ИВАНИЋА?

Утисак је да Мирку Иванићу знатно више прија када ширину екипи даје Милан Родић, односно када може више да размишља о слободнијем кретању на терену, а мање о чекању да лопта стигне на његову страну и да тек тада буде укључен у напад.

Јасно је да је већи ризик када оба бека одлазе високо, а проблем Звезди прави и то што је тако изложенија противничким контрама. 

У том случају очекивања су да, пре свих, дефанзивни везни успева да покрије велики део терена и у раној фази прекине противничку контру, док је истовремено потребно и да штопери буду изузетно брзи како би на широком простору успевали да зауставе ривала.

Увежбавање транзиције у таквим ситуацијама један је од највећих тренерских изазова, а као потешкоћа може се навести и тенденција играча да греше у додавањима.

Имали су изузетно ниске проценте тачних пасова прошле године у Лиги шампиона, а посебно се више очекује од везних играча који нису били сигурни у организацији игре. 

Због тога се можда и леви бек премешта на место штопера, а не дефанзивни везни како је често у многим екипама, па у неку руку и не изненађује што је у овом прелазном року Црвена звезда довела Кањаса и Жандера.

Видећемо да ли ће са њима у екипи можда и Мирко Иванић моћи да покаже више - потребан је Звезди како би се пласирала у групну фазу Лиге шампиона, а већ је у томе успевао...

Извор: мондо.рс