Прича: Није готово, док Новак не каже да је готово!

"Ово је био ментално најзахтевнији меч којег сам икада био део. Физички најзахтевнији меч сам имао са Надалом у Аустралији, када смо играли скоро шест сати".

Тенис 17.07.2019 | 23:00 То је рекао Новак Ђоковић, када је причао са новинарима пошто је освојио 16. Гренд слем у каријери, пети на зеленилу "Ол Ингланд клуба".

Најбољи тенисер Србије, света и шире је још једном потврдио да му је име са разлогом исписано на највреднијој бижутерији "белог спорта" и да се оно с разлогом помиње у разговорима о највећем свих времена.

То ванвременско питање о ГОАТ-у није тема, барем за сада. Тема је оно што се дешавало на Централном терену Вимблдона у недељу поподне, у трајању од четири сата и 47 минута.

Колико год волели, подржавали и хвалили Новака на сваком кораку – и то апсолутно заслужено – морамо да констатујемо да је можда као победник великог финала трећег Слема сезоне изашао тенисер који је приказао лошију игру.

Доста тога је на овом мечу било чудно, од статистике, преко Новаковог понашања, до (не)препознатљивог ритерна. Па, да почнемо – из почетка.

Да ће се водити велика борба видело се на самом старту, после неких поена који су индиковали да ће вимблдонска публика имати чему да се диви и због чега да сумира утиске до новог великог догађаја.

Та иста вимблдонска публика би имала о чему да прича и да је неко од двојице мајстора предао меч пре његовог почетка, јер њима за коментар – углавном неприкладан и не правовремен – није потребно много.

Роџер Федерер је на својој страни после пет сати мукотрпног тениса имао доста тога. Имао је већи број освојених гемова, већи број освојених поена, али ти бројеви нису били ни приближни оном у којем је преднајчио по броју навијача – њих око 14.000.

"Оно што сам обећао себи је било то да ћу остати смирен на терену, јер сам знао каква ће атмосфера бити. Наравно, Роџер је играо добро, али сам ја већ све сценарије имао замишљене у глави, све сам визуализовао", рекао је Новак после меча, чиме је нама, гледаоцима објаснио зашто је један од најбитнијих мечева у каријери одиграо без да је показао трунку емоције током свих пет сати.

То је борба која је била кључна. Уз дужно поштовање према Федереру, борба коју је Новак водио са самим собом и са 14.000 Роџерових навијача је вероватно била и битнија од оне на терену, колико год то чудно звучало.

Зашто? Зато што је Новак тај који се питао – увек се он питао, у недељу се питао и и даље ће се питати. С ким год да игра, ако је "чист" са собом и ако услови постоје – меч ће се претворити у ауторску емисију Новака Ђоковића.

А, Роџер... Швајцарац је одиграо феноменалан дуел и вероватно остао једини истински пример већ излизане фразе "године су само број". 37-годишњак из Базела је, и поред претходног искуства, вероватно већ видео титулу у свом наручју.

Направио је брејк у петом сету. Имао је 8:7, 40:15. Имао је подршку публике, игру и моментум на својој страни. Али, на крају је добио само "послужавник".

На 40:15 сам устао из столице, иако сам знао да морам брже-боље да реагујем када се меч заврши радећи текстуални пренос уживо. Пре прве меч лопте сам помислио: 'Готово'. Али, пре друге: 'УС опен 2011'.

Новак је тада направио један од највећих преокрета у историји тениса, вероватно и спорта. Водио је Швајцарац 2-0, Новак се вратио на 2-2 у сетовима, али прави преокрет, онај о којем се и дан-данас прича, остао је сачуван за пети сет.

Федерер је тада, такође, сервирао за победу у петом сету. И тада је имао 40:15 и, такође, није победио.

"Био је то 'флешбек' на УС опен када сам спасао две меч лопте против њега. У тим тренуцима морате да не губите веру у себе, да останете фокусирани, вратите лоптицу у терен. То ми данас није баш најбоље функционисало, али у овим најбитнијим тренуцима, у сва три тај-брејка како ствари стоје, мислим да сам проналазио најбољи тенис", објаснио је Новак како је, по ко зна који пут, успео да буде бољи од бољег.

Сличност код тадашње и садашње ситуације није само у резултату и у важности преокрета и дуела, већ и у томе што је тада америчка, као и сада британска публика била на страни Швајцараца. А, да не причамо о Њујорчанима 2011. године...



Небројано повика публике после грешака Ђоковића, две меч лопте и две брејк лопте на 11:11 у петом сету касније – Вимблдон је добио шампиона, опет истог. По пети пут, то је био Новак Ђоковић.

Вимблдонска публика је добила шампиона, али није добила љубав и његов карактеристични поздрав после победе. Није добила јер није заслужила. Није заслужила ни бројне селфије и аутограме које ће тражити Србину када год буде имала прилике, али ће их добити. Јер је то Новак.

Новак није само у ова два наврата победио публику уз противника, али када би кренули да пишемо о свим његовим обрачунима са навијачима који не придају довољно на значају момку из "мале Србије" који је покорио свој спорт, морали би да отворимо нову тему.

Роџер је на крају меча имао већи број поена, чак 14 (218-204). Имо је и већи број освојених гемова, четири више. Имао је публику на својој страни, имао је меч лопте, имао је као савезника Новаково најјаче оружје, његов ритерн.

Федерер је направио 94 винера наспрам 62 неизнуђене грешке, док је Ђоковић 54 пута послао неодбрањив ударац на другу страну, наспрам 52 грешке. Роџер је направио три дупле сервис грешке мање (9-6), и 15 асева више (25-10), а чак је и, занимљиво, претрчао око 200 метара више.

Чешће је убацивао први сервис и чешће освајао поене, што првим, што другим сервисом. Спасао је више брејк лопти, а допустио их мање. Бољи проценат поена на значајно већем узорку при изласку на мрежу је, такође, био на његовој страни, док је Новаку било потребно три часа тениса да створи прву брејк прилику.

Федерер је имао све на својој страни, све у својим рукама... Али, на крају, ипак није имао оно што има само Новак.

И, како каже древна британска изрека: "Није крај док дебела жена не запева".

Извор: Б92