"И ја сам навијао за Федерера, а то је Новакова снага!"

Роџер Федерер СВУДА има домаћи терен. Новак Ђоковић жели да он буде тај, а пошто није - то користи да победи и публику и њеног љубимца. Прочитајте одличан текст америчког новинара о успеху и карактеру "Броја 1".

Тенис 16.07.2019 | 14:01
"И ја сам навијао за Федерера, а то је Новакова снага!"
Многи су видели Новака Ђоковића на конопцима у петом сету финала Вимблдона и ухватили даљински управљач, чекајући секунд победе Роџера Федерера.

Међутим, тај секунд се никад није догодио.

Српски тенисер исписао је у недељу историју и савладао славног Швајцарца у једном од најспектакуларнијих финала у ИСТОРИЈИ тениса. Спречио је Швајцарца да искористи две меч лопте, па у првом тај-брејку петог сета финала изборио свој пети тријумф у Ол-Ингланд клубу.

Дуго ће се причати о Новаковој победи, али мало ко је захватио толику ширину описијући је као новинар портала "Тхе Рингер", Брајан Филипс.

Прочитајте његов текст.

"Новак Ђоковић побеђује и када губи. На свој начин, он стрпљиво трпи разарајуће ударце противника и то ради тек толико да остане 'жив'. Онда прецизно бира прави моменат да узврати ударац. Изгубиће поен у спектакуларној размени, а онда, док су коментатори још 'запаљени' због оног другог играча, Новак ће неатрактивно освојити следећи поен. Кад помислите да ће побећи са терена, он ће дивље напасти са неколико форхенд винера и изненада ћете схватити да ће да освоји сет".

"Тенис је игра тренутака који се крију у игри у серијама. Нисам сигуран да сам икад видео играча који зна да користи ту дуалност тако као Ђоковић".

"Он је способан да спектакуларно доминира, боље од било ког играча који је икад живео. Он може да 'распори' играча хируршком строгошћу, као што је урадио са Давидом Гофаном у четвртфиналу Вимблдона... Погодиће ударце због којих ћете помислити да вас ТВ лаже"

"Када је у том 'моду', тамна страна његове тактичке издржљивости чини га најстраховитијим тенисером последње деценије и можда најстражнијим свих времена. Он је геније, који се тако сналази у лошим серијама да у тим тренуцима себи даје најбољу шансу да искористи кључне минуте".

"Нисам сигуран да сам икад видео бољи пример те стране Ђоковићеве игре него у недељу, у финалу Вимблдона, у којем је издржао петочасовни напад Роџера Федерера, рекордера у броју гренд слем трофеја, фаворита међународне публике и највеће легенде тог спорта".

"Прочитајте још једном резултат 7:6, 1:6, 7:6, 4:6, 13:12. Сулудо је, зар не? 13:12 није тениски сет, то је ваш домаћи задатак из математике у седмом разреду основне школе. Међутим, у тим бројевима је скривена Ђоковићева натприродна упорност, којој вероватно нема равне у историји тениса".

"Ставимо све карте на сто. Ако читате ово ван веома ограниченог географског подручја на истоку Европе, онда је велика вероватноћа да сте навијали за Федерера у недељу. Такође, велика је шанса да вероватно не волите превише Ђоковића. Обожавање Федерера, иако понекад досадно, постало је 'стартна позиција' за обичне навијаче и за тениске зналце. Ђоковић никад није био много вољен".

"Што се тиче његових навијача, та релативна непопуларност има везе са шовинизмом Америке и западне Европе, као и са невољношћу привилегованих навијача из традиционалних тениских земаља да виде како Србин руши стаклену кулу Надала и Федерера".

"Када су у питању сви остали, то име везе са тим да је Ђоковића некад стресно гледати. Некад се чини као да очајнички жели да га и ви волите, као и његово цепање мајице кад је бесан или његово лепо и усиљено понашање према публици које му публика уопште не тражи. Хајде да кажемо да обе стране имају право".

"У сваком случају, у недељу нисам разговарао ни са једном особом која није навијала за Федерера. И ја сам навијао за Федерера. Ник Кирјос, који зна једну или две ствари о публици и њиховим симпатијама, такође је навијао за Федерера. Он је веома добро сажео уобичајени став навијача, када је у мају у једном подкасту оптужио Ђоковића да има 'болесну опсесију' да га воле. 'Он само хоће да буде као Роџер', рекао је Кирјос. 'То је веома бламантно', додао је. У суботу, Кирјос је твитнуо 'Федерере, молим те победи', Јер је он Кирјос".

"Тако да, ако сте преседели узбудљиву, петочасовну млевелицу за месо, ону која је укључивала први тај-брејк петог сета у историји Ол-Ингланд клуба, и ако сте гледали како је ишчупано срце играчу кога волите, можда нисте баш расположени да читате о менталној чврстини играча који га је победио. То је, у суштини, читава Ђоковићева трагедија. Дошао је или мало рано или мало касно у Федереров и Надалов сценарио. Прекасно да би изгледа као равноправни учесник њихове приче, а прерано да би та прича била завршена без њега. И резултат је то да се он увек чинио чудновато по страни, иако је освојио 16 гренд слемова и иако је био најбољи играч на свету у већем делу последње деценије. (Ако ставимо на страну нека штуцања и мистериозне повреде, његов врхунац трајао је дуже од Федереровог). Тениски фанови га поштују мрзовољно. Чак и у данима својих највећих тријумфа, често је постојао осећај да је наслов требало да буде ФЕДЕРЕР ЈЕ ИЗГУБИО, а не ЂОКОВИЋ ЈЕ ПОБЕДИО"

"Штета због тога, јер је Ђоковић, чак и ако навијате против њега, постао најфасцинантнији лик у тенису. Његова победа у недељу била је толико невероватна да је то апсурдно, али је била и његова савршена слика. Та победа описује колико је дугачак пут прешао да би своје слабости претворио у своју снагу. Само погледајте статистику, Федерер је освојио 36 гемова у финалу гренд слема... и изгубио. Федерер је освојио по шест гемова у свих пет сетова... И изгубио. Федеререр у прва три сета није дозволио ниједну брејк лопту... и изгубио (а притом је изгубио у два од та три сета). Освојио је више гемова, више поена, боље је сервирао према свим критеријумима, остварио је више асова, мање дуплих грешака, имао је већи проценат поена после погођених првих и других сервиса, имао је више брејк лопти, више их је претварао у поене... Ђоковић је најбољи ретернер у историји тениса, али у финалу је Федерер освојио више таквих поена и у већем проценту. Направио је више неизнуђених грешака од Ђоковића, а погодио је 40 винера више од Ђоковића (94:54)..."

"Према свакој могућој категорији, Федерер је био бољи играч и изгубио је. Да сте гледали меч без праћења резултата и да нисте знали за Ђоковићев учинак у таквим мечевима, онда би претпоставили да је Федерер имао контролу (а, ако сте знали Ђоковићеву историју у сличним ситуацијама, постоји вероватноћа да ни у једном тренутку нисте помислили да би Федерер могао да победи, чак ни када је имао две меч лопте)"

"Федерер је био активнији, агресивнији, погађао је ударце за памћење, провео је читаво поподне летећи ка мрежи и погађајући дроп-шотовима места крај мреже која се не могу достићи. И изгубио је"

"Федерер је доминирао разменама , али није могао да спречи Ђоковића да преузме контролу у одлучујућим моментима. Када је био надигран у другом сету, Ђоковић је подигао неку врсту мрачне силе око себе, испумпао је ваздух из меча, искључио је публику и изградио свој пут кроз трећи сет, који је изненада изгубио ритам... Без начина да нашкоди Федереровом сервису, играо је да преживи до тај-брејка. А, када је тамо стигао, био је у стању да убрза своју игру тек толико да буде довољно да први стигне до седам поена. Био је то тесан, бруталан, непоетични тенис, у којем није било простора за грешку. И извукао се. Као резултат тога, Ђоковић је постао први играч који је освојио Вимблдон након што је спречио противника да искористи меч-лопте још од Боба Фалкенберга 1948. године".

"Шта је толико фасцинантно у вези са овим? То да можете да извучете директну линију између Ђоковићеве наизглед неуништиве менталне чврстине и прецизних црта карактера које спречавају да га воле навијачи. Хајде да претпоставимо да је Кирјос у праву и да Ђоковић заиста очајнички жели да га сви воле. Свуда где Федерер оде, публика га обожава. Одиграо је бескрајни сутон своје каријере константно наступајући на домаћем терену. Ниједан играч пре њега није то доживео. Када побеђује, публика дели и прихвата његову радост. Када губи, публика ће му помоћи да се врати. Постоји мрежа испод њега, као и наспрам њега. Сваки меч игра уз велику емотивну подршку".

"Сада размислите како стоје ствари за Ђоковића. Он хоће ту врсту љубави и скоро никад је не добија. Када освоји Вимблдон и када се шепури осмехујући се и када теру публика да гледа његово 'мучно' једење траве, аплауз је... учтив. Пре тога, скоро сви на стадиону се моле да он изгуби, као и скоро сви који гледају код куће (а то су милиони широм света). Играч који највише жуди за пажњом је играч према коме публика најупорније задржава наклоност. Жао ми је, али тај осећај мора да је лош. На неком нивоу, он игра у кошмару, из меча у меч. Нормална особа би се вероватно сломила. Шта је лоше са мном? Зашто ме не воле? Ипак, Ђоковић некако окрене тај сценарио у свој рецепт за сталне победе".

"Бесмислено је да претпоставимо да је Ђоковић толико у стању да трпи и да је толико јак у најстреснијим ситуацијама зато што суштински игра све време у неповољним околностима и у стресу. Да је постао ментално најчвршћи тенисер након што је почео као један од емотивно наслабијих?".

"Федерерова игра била је у нереду у најважнијим моментима финала - при меч лоптама и у сва три тај-брејка... И сигурно је изгледало као да га је притисак стигао. Видно је био затегнут, као да је у себи мислио 'немој ово да за**беш, сви ови људи навијају за тебе'. Онда је почео да ниже грешке на основној лиги, док је Ђоковић остао релативно миран. Он зна како да остане миран и како да игра паметно када га надиграју, јер је навикао на то када ствари не иду како је замислио. Он зна како да искористи кризне тренутке меча, јер је у сталном стању микро-кризе. Он је научио да се ослони на себе, јер не може да се ослони на публику". 

"Наравно да је све ово спекулација - не могу да уђем у Ђоковићеву главу - али ово може да понуди објашњење током мечева попут оваквих у финалу Вимблдона, када победи на начине које поништавају сву тениску логику. Ту је и иронија, која је у суштини ђоковићевска. Он хоће да га заволимо, а ми то нисмо урадили, па је нашао начин како да савлада и нас и свог противника. Помогли смо му да научи да победи тако што смо желели да он изгуби".

Извор: мондо.рс

Коментари / 0

Оставите коментар