Највећа трка у историји спорта...

Три тениска генија боре се за титулу најбољег свих времена.

Тенис 16.07.2019 | 00:00 Да ли можете да замислите борбу између Пелеа, Ди Стефана и Марадоне сваке године у настојању да освоје Лигу шампиона и Златну лопту? Тешко, али управо нешто слично се тренутно догађа у тенису. Никада у историји три велике спортске легенде нису се нашле у константном „рвању“ за превласт и епитет најбољег.

Када је Сампрас дошао до 14. гренд слем титуле након победе против Агасија у финалу УС опена, нико вероватно није могао ни да замисли да ће само 17 година касније бити ван подијума, односно да неће бити међу три тенисера са највећим бројем титула на мејџорсима. Круну је прво препустио Федереру и Надалу, који су свету још одмах на старту каријере донели неке од највећих дуела које овај спорт памти.

Федерер је имао бољу стартну позицију, пре свега због Надаловог годишта, што му је омогућило да на крају и први сустигне чувеног Сампраса. Већ 2009. године, само седам година након што је Американац узео последњи трофеј на гренд слему, Швајцарац је победом на Вимблдону преотео водство на вечној листи. За само пет година, Федекс је урадио оно што је легендарни Сампрас градио читаве каријере.

Али већ у тим годинама се показало да борба за превласт неће бити једносмерна. Млади Рафаел Надал је још тада започео своју „тиранију“ на шљаци, а 2008. године је одиграо један од најбољих мечева на Вимблдону икада у финалу против Федерера. Можда и најбољи до оног који смо имали прилику да гледамо јуче.

Федерер 15, Надал 6, Ђоковић 1

Трка на крају 2009. године је деловала можда и најнеуједначеније. Федерер је већ тада дошао до чак 15 титула на гренд слем турнирма, док су Надал и Ђоковић били далеко иза. Шпанац је освојио шест, а Новак је био на само једном трофеју, са Аустралијан опена.

Али 2010. година означила је прави продор Надала напред, пошто је након освојене титуле на Роланд Гаросу, што је већ била постала нека нормала, везао и пехаре на Вимблдону и УС Опену. Ђоковић је зато узвратио само годину дана касније истом мером, пошто од слемова није успео да освоји једино Роланд Гарос, који је и даље остао у „шакама“ Рафаела Надала. Трка је почела да добија невероватан заплет.

Србин и Шпанац су полако кренули да преузимају ствар у своје руке када је пласман на АТП листи био доведен у питање. Ипак, може се рећи да је највећи продор забележио управо наш тенисер који је 2015. и 2016. године успео да покупи чак пет од осам титула на Мејџорсима. За то време, Надал је муку мучио са повредама и није га било на сцени.

И тако, само шест година од како је Федерер на трону скинуо Сампраса, Ђоковић и Надал су се опасно приближили легендарном тенисеру. Резултат на крају 2016. године био је следећи: Федерер 17, Надал 14, Ђоковић 12.

Тренд је био јасан. Федерер, старији од обојице ривала, није узео гренд слем титулу чак четири године. Чинило се да је само питање тренутка када ће један од њих двојице скинути Швајцарца са чела листе, али се тенисер из Базела тада поново пробудио и доживео ренесансу.

Швајцарац, опхрван повредама и незадовољан својим играма, одлучио је да прецизније планира календар. Већ на старту 2017. године састали су се у финалу Аустралијан опена, у једном од њихових најбољих међусобних дуела, а Швајцарац је био тај који је поново „загризао“ трофеј.

Ђоковићева криза

За то време, Новак је имао доста проблема због озбиљне повреде десног лакта која га је задесила. Била је то прилично црна година за српског тенисера, који је морао да „пости“, пошто није дошао ни до једног трофеја на четири највећа турнира те године. Надал је за то време освојио десету титулу на Роланд Гаросу, као и други УС опен.

И наредна година је кренула веома слично као претходна. Многи су сумњали колико Ђоковић може, а Федерер и Надал су за то време освојили још по један трофеј, у Аустралији и Француској. Шпанац је комотно седео на врху АТП листе и није се надао да се спрема прави ураган под називом „Новак Ђоковић“.

Уследило је то чувено полуфинале Вимблдона у којем су се састали Рафа и Новак. Шпанац је имао прилику да уђе у прави спринт и приђе Федереру на само који корак иза, али није очекивао да ће српски тенисер имати такав одговор. У мечу пуном тензије и нервозе, Ђоковић је славио и на крају дошао до титуле. И могуће је да је управо ово био преломни моменат у читавој трци.

Након те победе, Ђоковић је везао тријумфе на УС опену и у Аустралији и полако је „чепао“ ноге великих ривала. Да није било оног изненађујућег пораза од Тима у полуфиналу Роланд Гароса, у веома незгодним временским условима можда бисмо већ данас причали другу причу. Но, било како било, Надал је касније успео да освоји и свој 12. трофеј на Роланд Гаросу.

Остатак вам је добро познат. Надал није успео да се избори са Федексом у полуфиналу, али је Швајцарац потом налетео на Србина у најдужем финалу икада одиграном на теренима „Ол Ингланд Клуба“. И било је ту још доста рекорда и невероватних момената, али најбитније је оно што се на крају пише, а то је да је Ђоковић постао шампион. Тако тренутни резултат на данашњи дан гласи: Федерер 20, Надал 18, Ђоковић 16.

Србин је годину дана млађи од Рафе, а пет година од Федерера, па је јасно да је сада вероватно и главни фаворит да на крају трке заврши на првом месту.

За крај, можда и најбољу поруку је у изјави дао Борис Бекер, који је дуго сарађивао са нашим тенисером.

„Ђоковић је дошао на забаву на којој су само били Рафа и Роџер и одлучио је да је поквари. Сада, после 16 освојених гренд слем титула, људи морају коначно да се пробуде и схвате колика је величина Новака Ђоковића. Вимблдонска публика је морала да покаже бар мало поштовања према петоструком освајачу овог турнира“.

Извор: моззартспорт

Фото: Реутерс