Прича: Валтер Сабатини - филозоф, мађионичар, ЧОВЈЕК!

Валтер Сабатини, онај који се заклео да ће Болоња бити уз Миху до краја уговора и којем се може веровати, Валтер је, причао је о томе, једном видео смрт. . .

Фудбал 15.07.2019 | 23:30 Све и да Миха није велики, а мало је тако великих, тако својих – чак и ако то значи својеглавих, па и нека значи – и таквих бораца, било би логично да добије подршку из читавог света у још једној борби из које ће изаћи с подигнутом крагном и с оним помало безобразним осмехом на лицу.

Природно је, људски, хришћански ако волите, стати уз онога којем је то потребно, свака реч – чак и ако Синиша не подноси сажаљење – значи, верујте некоме ко се нагледао болести.

О Михајловићу ипак нећемо, поштујући његову жељу да се са звери укоштац ухвати сам, као што је све у животу морао да ради сам.

О оном бисмо човеку који је говорио на тој конференцији, оном чије речи подршке нису биле само фразе, речено узгредно, већ моћне таман колико и искреност човека због којег је фудбалска лопта у суботу на тренутак стала, иако ју је мало ко ударао тако снажно као он.

Валтер Сабатини, онај који се заклео да ће Болоња бити уз Миху до краја уговора и којем се може веровати, Валтер је, причао је о томе, једном видео смрт.

Личила је на супермаркет.

Свако ваљда види оно о чему сања на јави, оно о чему машта у сновима, а снови шармантног Валтера Сабатинија, то мора бити једна велика шарена пијаца, и у њему цеванице и стопала са свих страна света, по багателној цени.

ЦИГАРЕТА ГА ОДВЕЛА У СМРТ

Нађи кад је младо, купи јефтино, после продај скупље, нека ти раме отпадне од тапшања богатих газди, само никад не дај на себе; то је кредо и то је ЦВ техничког координатора Болоње и једног од најпознатијих трансфер-мађионичара у свету фудбала.

Тако га и зову, "ил Маго", мада због неизбежне цигарете у устима и пожутелих прстију – та ће га страст на крају и довести на руб клиничке смрти – добро дође и оно "Фуманте".

Лако ћете га препознати, бела кошуља, без кравате, и сако, без икаквих обележја. Ни значка неког клуба, ништа. Можда подсетник да Валтер Сабатини пре свега ради за Валтера Сабатинија. А онда за мутне, превејане или тек наивно поштене ликове који би му дали поверење да од њиховог динара направи два.

Па пет, па десет, па милион...

Сабатини није од оних који много причају, сем када цитира писце и филозофе (ко схвати, схватиће, али Валтер тврди да у фудбалу никако не треба да се слушају Аристотел и Платон, него само Сократ?!), зато је неколико реченица у част и славу Синише Михајловића утолико важније и упечатљивије.

Превејани лисац је можда, у епохи суперагената и мегаменаџера, старомодан као позамантерија у шопинг молу – опет ти маркети! – али како ћете на улицу без рајсфершлуса или са откинутим дугметом?

Ако је помало и био посвудуша – навијачи Роме му никада нису опростили, а онда су му све опростили, а после су причали да му стварно никада нису опростили, што је као њихов бивши играч почео озбиљну функционерску каријеру у Лацију и што их је после слагао – то је зато што се без ликова попут њега не може, посебно откако је Серија А престала да буде кока која лежи на Фабержеовим јајима.

КАКО ЈЕ НА ОМЛАДИНСКОМ СТАДИОНУ НАМИРИСАО БОМБАРДЕРА?

Да још трају златне деведесете, онда када се заносио да ће можда бити тренер, јер је волео да ради с младим играчима – откриће Алесандра Несту и Марка ди Ваја, тек да не буде да није умео и то, али брзо ће схватити да више воли да ради с купопродајним уговорима младих играча – услуге Валтера Сабатинија биле би пожељне, али не и неопходне.

Тада се куповало на ангро, давало левом и десном и понајвише оном невидљивом тржишном руком, ако би се и која милијарда лира ту и тамо загубила и упала у нечији џеп мимо књига и господе из Гуардиа ди финанза, па добро, дио мио, какве има везе...

Са стезањем каиша, Валтер Сабатини, човек који уме да намирише и једног, причали су, неталентованог теронеа на југу земље и једну левицу на Омладинском стадиону у Београду и једне рукавице у Ново Амбурго, Бразил (мада су Гатузо, Коларов и Алисон Бекер само почетак и крај, тек тренутно, његовог дебелог роковника, између су се сместили и Пјанић и Салах и Најнголан), постао је ловина уместо ловца, и први пик на имагинарном драфту алавих и тек нешто мање алавих председника клубова, од Палерма – биће архитекта њиховог чуда и једини човек који је смео да се посвађа са Зампаринијем и да се у лице насмеје Лотиту – до Ђенове.

И сада до Михине Болоње...

Највише га је као играча обележио неуспех – изазван повредом, пре свега, али и неслагањем са тренером Лидхолмом – да постане наследник Бруна Контија у Роми; највише га је, као функционера (мада то није реч која покрива све оно што Сабатини уме, може и зна), опет обележила Рома.

Има оних навијача који ће му занавек бити захвални што је вратио Рому у врх, други ће пак тврдити да је имао превише промашаја, да је превише пазио на газдин губер и да је Вучица могла и морала више од бивања трабантом Јувентусу, а после и гутања прашине Наполитанцима.

Балдини и Сабатини били су тандем који је у Тригорији обећавао много, а испунили су мало, и из овог периода потиче највећи број изгубљених опклада "техника", међу којима је можда најзвучнија, или најзанимљивија, сага о Данију Освалду. Желео је, ваљда да би имао с ким да пије и пуши, и да врати "Земанманију" у Рим, али два боема нису баш могла да се уклопе.

Земан је само једно од бројних имена о које се очешала каријера Валтера Сабатинија, или ће пре бити да је обрнуто, и није ни чудо да је умео да се обрачунава и да разговара и са Кинезима и са Сицилијанцима када му је први партнер, а онда и први антагониста, у родној Перуђи био ноторни Лућано Гаучи.

ПРЕВЕЈАНИ ИЛУЗИОНИСТА

Када се суочавате са таквим алама, морате да будете и илузиониста и превејан, но иако то нису баш особине које се могу нужно назвати врлинама, Сабатини је успео да задржи име и углед. Ни у 65. години, уз све цигарете и све ударце – а овај последњи је можда и најтежи, пошто би се Михајловић и он уклопили, пардон, пошто ће се Михајловић и он уклопити као да су створени да раде један с другим – не изгледа као да је уморан, ни као да се заситио фудбала.

Валтер Сабатини је човек који из шешира вади зечеве док другом руком маше шпилом пуним џокера, све време вас гледајући право у очи. Али његов наступ на тој конференцији у Болоњи, његова дивна, људска, ретка подршка Михи, зато је већа, зато је јача од свега што “ил Маго” из Умбрије никада није изговорио; сем можда онда када је говорио о клиничкој смрти коју је преживео.

Извор: моззартспорт