Прича: Сергеј Милинковић Савић - пуно дима, без печења!

Или почетак одлучујућег периода! Са њим Лацио може да сања Лигу шампиона, без њега чак ни снови нису могући.

Фудбал 15.07.2019 | 23:00 “Сергејево лето”, “Манчестер - Милинковић поново почиње летњи хит”,  “Милинковићев менаџер у Риму, виђа се са Тареом”,  “Стиже Сергеј и Лацио дрхти”, “Милинковић у Манчестер Јунајтеду, одлучујући сати”,“Милинковић се сада нада попусту”, “Милинковић, менаџер са врхом Лација”,  “Таре са Мендешом, прича се и о Сергеју”, “Србин чека супер понуду”, “Милинковић, пажња на Интер” - све су ово наслови који су се појавили у последњих седам дана у водећим спортским и генералистичким листовима у Италији. Нема дана а да у новинама нема наставка саге о Милинковићу и његовој дестинацији за следећу сезону. 

Међутим, однос наслова и текстова о Милинковићевој будућности је, што би рекли Италијани: “пуно дима без печења” ("тутто фумо е ниенте арросто"), односно много буке ни око чега. Истина је да се још увек тумара у  мраку када се тражи одговор на питање: где ће у следећој сезони играти Сергеј? Стављање “лајкова” на поједине постове на друштвеним мрежама и продаја луксузног стана у Риму (поред њега Сергеј има и вилу на пар стотина метара од Формела) су индиције које могу а и не морају много да значе. 

Кренимо редом. Када је Милинковић поптисивао последњи уговор са Лацијом до 2023. године, наш репрезентативац је постао уз Ћира Имобилеа најплаћенији фудбалер Небескоплавих од доласка Клаудија Лотита на чело клуба, 3.000.000 евра по сезони плус бонуси. Лако је бити генерал после завршене битке, али постаје све очигледнија да је одлука о продужењу уговора са Лацијом била контрапродуктивна. Истина, Сергеј и Кежман су тада постигли неку врсту џентлменског договора са председником Лотитом и спортским директором Тареом да Лацио неће правити проблеме ако стигне понуда од 100.000.000 евра. Невоља је у томе што је цена Милинковића пала у међувремену. 

Објективно, за Милинковића, ако би Лотиту упала кашика у мед, може да се извуче највише 70.000.000 евра. Тако се Сергеј нашао у ситуацији прелепих станова на добрим локацијама који остају непродати због великог јаза између тражене цене и реалне тржишне вредности. Додатна отежавајућа околност је што Лацио пуца од финансијског здравља а уговор са Сергејом до 2023. године омогућава Лотиту да игра чврсто до краја, односно да инсистира на кеш исплати без узимања у обзир плаћања на рате, позајмице с правом откупа или убацивању у трансфер играча који би покрили део цене Милинковића.

Сергеј и Кежман су сами себи избили из руку најјачи адут који фудбалери имају у односу на клубове: приближавање истека уговора. Примера ради, да Сергеју истиче уговор 2021. године, Кежманов капацитет, у преговарачком смислу, би био много већи, упркос чињеници доказане тврдоглавости Лотита коју смо видели прилично велики број пута: од Пандева и Ледезме до Биље, Кеите, Де Фраја и Фелипеа Андерсона. 

Треба истаћи и супер коректност српског фудбалера и менаџера Кежмана према Лацију. За разлику од бројних других фудбалера - који постигну договоре са другим клубовима и онда се користе разним триковима да врше притисак на матични клуб како би смањио цену играчког картона - Сергеј и Кежман су имали поштен и транспарентан однос. Такав приступ је омогућио да односи буде толико добри да се дефинишу као пријатељски. Захваљујући таквим релацијама и спортски директор Лација Таре покушава да помогне Кежмануда пронађе клуб који ће моћи и хтети да плати цену која би задовољила Лотита. У том контексту је Таре срео неколико моћних и утицајних менаџера, од Мендеша до Захавија, како би испипао терен на више адреса о могућим дестинацијама. 

Јувентус је одустао од Сергеја Милинковића из неколико разлога. Први је превисока цена коју је Лацио тражио за нашег фудбалера. Јуве је нудио највише 60.000.000 евра. У Торину сматрају да је реална цена Сергеја између 50 и 60 милиона евра и да је све остало претеривање. Између осталог и зато што је један од кључних људи у  Старој дами и најкомпетентнијих у материји, Павел Недвед, убеђен да је Сергеј достигао свој максимум, односно да неће више напредовати. Пошто је Лотито тражио готово дупло више од понуде Јувеа није било места за почетак преговора и Бјанконери су се определили за друга решења.

Прича са ПСЖ-ом је другачија. Француски шампион је у великој фази превирања и све је у фази чекања на развој догађаја око Нејмара. Нови-стари директор ПСЖ-а Леонардо познаје добро квалитете Милинковића али је и он мишљења да више од 70-75 милиона евра није логично платити за Сергеја. Кључни проблем за српског интернационалца је што је он ван граница Италије, релативно мало познат фудбалер, тако да ни утицајним директорима са великим овлашћењима, какве има Леонардо, није лако оправдати власницима тако велику инвестицију. 

Сергеја Милинковића веома пенализује што Лацио не игра Лигу шампиона и што је стигао до своје 24 године а да још није имао прилику да слуша познату музику на средини терена у комплетној опреми. Негативни аспект је учинак и статус у репрезентацији Србије. Једноставно, Сергеју недостаје видљивост коју дају најважније клупско такмичење и наступи у репрезентацији да би могао да има цену на коју претендује Лотито. 

Као што у Паризу чекају да виде расплет са Нејмаром, тако је интересовања Манчестер Јунајтеда за Сергеја директно везано за трансфер Пола Погбе у Реал Мадрид. То не значи да би Манчестер платио цифру коју тражи Лотито, али би вероватно у Формело стигла занимљива понуда. Зато су поједини италијански медији пренели информацију да Милинковић и Кежман траже  попуст на поменутих 100.000.000 евра. 

У последњих пар дана је на површину испливала и прича о Интеру. Верује се да ће шансе Неразура расти како се приближава крај прелазног рока. Реално гледано, Интер би био најбоље решење за Милинковића. Наш играч би везној линији Неразура дао висину, мишиће, тежину и фантазију: све оно што јој недостаје у формацији Барела - Сенси - Брозовић. Зачкољица је што Интер не може да плати одједном износ на који претендује Лотито, штавише посао би био могућ само уз укључење тзв. контропартија. Повољна околност је што се Инзагију свиђа Гаљардини. Италијански везњак има и плату која се уклапа у параметре Лација. 

Добра ствар у целој причи је да је Сергеј научио лекцију од прошле године и у следећој сезони, по свој прилици, неће направити исте грешке. Милинковић је прошле јесени био непрепознатљив на терену и видно разочаран што није променио средину. Требало му је неколико месеци да се врати у форму. У 2019. години је посложио све коцкице, био најбољи играч Лација и најзаслужнији за освајање Купа Италије. Ласкаво признање најбољег играча средњег реда у Серији А говори много о квалитетима нашег фудбалера: иако није био на свом нивоу током целе сезоне, био је на најбољи везњак на Чизми. 

У сваком случају најсрећнији човек, ако би Сергеј остао у Лацију, био би Симоне Инзаги. Каже се да се величина великих играча највише осећа када их нема на терену. Ако погледамо игру и учинак Лација без Сергеја и чујемо сведочанства Инзагија, Милинковићев значај за овај тим Небескоплавих је немерљив. Са њим Лацио може да сања Лигу шампиона, без њега чак ни снови нису могући. 

Било би претерано назвати ово лето пресудним за каријеру Сергеја Милинковића Савића, али би могло да се апострофира као почетак одлучујућег периода. Да ли је Недвед у праву када сматра да је ово његов максимум или је кадар да направи још један квалитативан скок и уђе у привилеговану групу вансеријских фудбалера? Другим речима, Сергеј је пред избором да ли да покуша да буде европска звезда или симбол Лација. Наравно, није исто бити барјак Крањотијевог Лација и Лотитовог, али ући у “Пантеон” Небескоплавих “није мала заје…нција”. 

Извор: моззартспорт