Стојковић: Регионална лига за спас фудбала!

Бивши репрезентативац зна пут ка напретку домаћег фудбала, да ли је уједињење са комшијама решење? Владимир Стојковић: Лига старе Југе води у Лигу шампиона! Нови капитен Партизана нуди разрађен систем регионалног такмичења, говори о очекивањима у сусрет новој сезони и открива који новајлија га је одушевио. . .

Фудбал 12.07.2019 | 23:30 Фудбалска јавност у Србији поново прича о могућем заједништву са суседим.

Наиме, Голман Партизана Владимир Стојковић у интервјуу за "Информер" рекао је да сматра да би организовање регионалне лиге омогућило фудбалу на овим просторима да напредује и постане конкурентан европском "крему".

"Волео бих да се направи лига старе Југе, мислим да би фудбал тако кренуо напред и да му је то у интересу. Нико не може да ме убеди да фудбал неће профитирати, да играчи неће профитирати и да то неће помоћи клубовима да финансијски стану на ноге", рекао је бивши репрезентативац Србије

Он је подсетио на чињеницу да би у таквом првенству играла велика имена и да би конкуренција била знатно јача самим учешћем екипа попут Партизана, Црвене звезде, Будућности, Вардара, Жељезничара, Сарајева, Динама, Хајдука...

Такође, има предлог како решити проблем потенцијалних навијачких сукоба и безбедности услед могуће нетрпељивости коју они "најзадртији" чувају у себи.

"Нека буде као у Грчкој, ако је опасно – нека се не иде на гостовања. То би изгледало сасвим пристојно, имало би жар, а фудбал би био неколико степеника испред. И када је реч о рангирању лиге, не можда одмах, али за неколико година бисмо били у врху", оптимистично је закључио Стојковић.

Регионално првенство је стална тема на овим просторима, подложна разматрањима, али у перспективи није сигурно колико је остварива.

Старији се сећају лиге некадашње Југославије, па је стога ова идеја за њих веома примамљива јер је у доба старе државе фудбал у њој био на знатно вишем нивоу него данас. Ипак, сада је ситуација другачија, односи између народа не дозвољавају да се ишта узме безрезервно, па због тога и одлука о могућем заједништву стоји у месту.

Године које су пред нама можда ће донети одговор и створити јаче такмичење, али засад оно није у плановима...

О тој теми разглабали су углавном функционери, политичари и бивши асови. Актуелне фудбалере скоро да нико није питао. А требало би, јер су, ипак, они протагонисти, осећају да им је потребно снажније такмичење него што су постојећа у државама некадашње СФРЈ.

Пошто је кроз целу каријеру био другачији од других, Владимир Стојковић, као нови капитен Партизана, предлаже да се оформи фудбалска реагионална лига, по узору на АБА у кошарци. Идеја је стара бар деценију, упркос разним наговештајима није се одмакло даље од предлога, међутим, искусни голман уверава да би његове речи наишле на одобравање у окружењу.

„Који играч не би био за то“, питањем узвраћа Стојковић и одмах нуди допуну идеје. „Не знам који стадион не би био добро попуњен. Кад то кажем, сматрам да би код нас, у Хумској, било минимум по 15.000 навијача на свакој утакмици“.

Највећи разлог за формирање регионалне лиге Владимир Стојковић проналази у уверењу да би такмичење било за неколико нивоа јаче од сваког постојећег од Словеније до Македоније.

„Волео бих да се направи лига старе Југославије. Фудбал би, гарант, кренуо напред. Та лига је у интересу фудбала. Не може нико да ме убеди да фудбал не би профитирао, да играчи не би напредовали, клубови финансијски стали на ноге. Замислите да имате следеће учеснике: Олимпија, Марибор, Партизан, Звезда, Војводина, Будућност, Вардар, Жељо, Сарајево, Динамо, Хајдук...“.

Камен спотицања за организацију такве лиге су, нажалост, навијачи и могући нереди на трибинама или испред стадиона.

„Ево, нека буде као у Грчкој. Ако је опасно, нека се не иде на гостовања. То би изгледало сасвим пристојно. Било би жара, фудбал би се уздигао неколико степеника. Кад је реч о рангирању лиге, свестан сам да не може одмах да се напредује на тим УЕФА листама, али за неколико година били бисмо у врху“.

Додатни ограничавајући фактор су термини одигравања утакмица, преклапали би се са домаћим лигама, а оне би, као у кошарци, начисто изгубиле смисао.

„Имате управо кошаркашку АБА лигу као пример како може. Партизан има Телеоптик, Звезда своју филијалу Графичар, нека Партизан с Б тимом игра ту лигу, нека ту промовише младе играче. Сигуран сам да би првак регионалне лиге могао да дође до таквог коефицијента да иде директно у Лигу шампиона. Други нека иде у квалификације, рецимо. Коме не би било у интересу да се то направи? Можда не би УЕФА одмах дозволила два представника, али две, три године бисмо се борили за то место. Сматрам да би квалитет лиге био довољан да првак добије позицију директног учесника Лиге шампиона. Такмичење би било озбиљно, побољшала би се гледаност, ушло би више спонзора...“

КАД СЕ ПРЕЂЕ ЦРТА НЕ МОЖЕ ДА СЕ ЋУТИ

Организација такве лиге је на дугачком штапу. Играће се фудбал и наредних година у појединачним државама, са свим карактеристикама, без обзира на дестинацију. Конкренто, у Србији смо се доста тога нагледали. Не баш позитивног, а то утиче на играче без обзира на животно доба.

„Нећу моћи да издржим ако дође до тачке да нешто видим, а да није коректно. Будите сигурни да и код мене постоје неке границе. Неке ствари могу да се прогутају и сакрију, али кад се пређе црта, не може да се ћути. Надам се да се граница неће прећи, највише бих то волео да све буде на свом месту, поштено“.

Прошле сезоне знао је Стојковић да укаже на судијске грешке, за протежирање једног клуба (Радничког), на опште стање у нашем фудбалу..

„У себи држим доста тога што сам видео и што не желим да износим у јавност, а генерално ме тишти. Надам се да ћу се обуздати. Требало би бити паметан. Сад, као капитен, мораћу да балансирам између тога да ли да кажем или да се обуздам. Био бих најсрећнији кад не би било неспортских тема. Нека титулу освоји било ко, само да то буде поштено“.

Није тешко погодити да су му на жуљ стале судије.

„Не бих да коментаришем арбитражу пре почетка сезоне. Непотребно је у овом тренутку. „Милион“ пута сам причао, па се водила полемика, не бих да будем тај који ће да говори на ту тему. Мој клуб је доста пута био незадовољан. Надам се да ће све протећи без проблема, одговараће нам бољи терени који се граде у неколико градова“.

Можда би увођења ВАР-а – мада је тек то комплексна тема у условима српског фудбала – смањило грешке, без обзира о коме је реч?

„ВАР-а се једино плашим зато што у Србији још немамо дефинисана правила шта је фаул, а шта не. Што се тиче гол-технологије, помогла би. А у случај ВАР-а опет ћемо бити пристрасни, један ће да каже „јесте“, а сутра ћемо некога да поставимо на СОС канал да каже „није“. Мора да се зна детаљно кад је пенал, у ком положају рука може да стоји и колико утиче на игру, колико је потребно да ометеш играча у 16 метара, да видиш да ли је прекршај и тако даље... Прошле године сам се наслушао толико прича да сам довео у заблуду своје знање о фудбалу. ВАР би много тога помогао, у офсајдима, пеналима и да ли је лопта прешла линију.Једино да се установи процена правила код фаулова“.

КРАТКИ КРЕВЕТИ

Истиче Стојковић да је његовим саиграчима, такође, тешко кад на својој кожи осете неправду, попут неких минуле сезоне.

„Ту су и странци, не толико пристрасни као домаћи играчи. Невезано за ову тему, али легионаирма је тешко објаснити друге ствари, зашто је терен лош, зашто је нешто другачије у односу на оно на шта су навикли. На пример, сутра да нам дође странац и да гостујемо у неком месту у Србији, дође у неки хотел и не можеш да му објасниш да немамо бољи. Мора ту да се спава. После извесног времена прилагоде се, виде поенту, осете се као код куће“.

Проблеме на тим путовањима има и сам Стојковић.

„У принципу, више волим краћи кревет, него онај што је затворен на крају и што има решетке. Онда морам да спавам укосо. Имаш и у добрим хотелима кревете с гвозденом конструкцијом, где су на крају решетке и ако ми је кратак, спавам савијених ногу. Зато више волим краћи кревет, а да нема преграду“.

ВУЈАЧИЋ ИМА КАРАКТЕР ЗА ПАРТИЗАН

Нову сезону почиње у новој улози. Уместо пензионисаног капитена Саше Илића, преузео је траку, свестан одговорности и притиска који носи функција лидера
групе. Променио се и тим Партизана, стигло је шест нових играча, најављено их је још, тако да...

„Доста тога се мења од психолошког до фудбалског плана. Крећемо се  добром смеру. Фудбал је чудна игра, ваљало би сачекати утакмице, да видимо како ствари стоје. Другачији је фудбал што видите на припремама и фудбал наредних, надам се, шест квалификационих мечева у Европи. Ако Бог да, још шест у групној фази“.

Жеља свих у клубу је да се титула врати у Хумску 1, али први циљ, гледано хронолошки, подразумева пласман у групну фазу Лиге Европе.

„Значио би нам из низа разлога. Пред очима си европске јавности, игра се другачији фудбал. То што покажеш вреднује се. Успеси у Европи значиће и као финансијска подршка клубу, могу да се промовишу млади играчи, да се заради и од учешћа и од талената што ће бити на великој сцени“.

Јасно је и играчима Парног ваљка да би за тај успех требало појачати тим још двојицом, тројицом, играча, вероватно странаца.

„Појачања су увек добродошла. Ако имате три играча на једној позицији – у реду, сваки тренер то воли. Боље имати три решења него једно. Самим тим се тренинг појачава, увек сам за то да екипа коју имамо уради 300 одсто. Показали смо шта можемо, надам се да ћемо бити још бољи. Довели смо шест играча, било би у овом часу незахвално да фаворизујем некога, али ми се свиђају карактер и менталитет Игора Вујачића. На њему је да се бори. Конкуренција је паклена, а Партизану су потребне карактеристике какве поседује“.

Црно-бели су лане сасвим пристојно изгледали у „јаким“ утакмицама, дербијима, против Бешикташа, добили су Шахтјор на припремама, али их је коштало просипање бодова у „малим“ мечевима.

„Показали смо да можемо да одиграмо добро против Звезде и у још доста мечева, али целе сезоне трпели смо омаловажавања. Могу да се сагласим да то није био Партизан који меље ривале, мада смо током целе сезоне изгледали коректно. Мучили смо се с „малим“ екипама, ту нисмо имали ту игру, није то био Партизан који доминира, али, нисмо били ни лоши, као што смо омаловажавани“.

Можда би Парни ваљак стварно млео кад би Гробари били уједињени, а не расути по фракцијама.

„Значило би нам заједништво. Овако постоји мала растројеност, некад противничке екипе профитирају. Не одлучујемо ми шта се дешава на трибинама, као што навијачи не одлучују шта ће да се дешава на терену. У то не би требало да се мешамо. Ако није могуће да се уједине, онда се ни ми не мешамо, не гурамо нос где нам није место“, искрен је Владимир Стојковић.

Извор: мондо.рс/моззартспорт