Масти су корисне

Избегавање уношења засићених масти као и саветовање да се оне не уносе у организам, може да нанесе више штете него користи, упозоравају стручњаци.

Здравље 10.07.2019 | 11:13 Неуношењем засићених масноћа у потпуности можемо да избегнемо и неке важне хранљиве материје, показују најновија истраживања објављена у "Бритиш Медикал Журналу". На пример, јаја, црна чоколада, месо и сир садрже пуно масноћа, али и много хранљивих материја и витамина.

Истраживачи су упутили критику Светској здравственој организацији која је људима дала препоруку да смање унос засићених масти уместо да буду специфичнији о којим је спорним намирницама реч.

"Таква препорука може да смањи унос укупних засићених масноћа, односно може да смањи унос намирница богатих храњивим материјама", рекли су научници предвођени Арнеом Аструпом, управником Одељења за исхрану на Универзитету у Копенхагену.

Иако се повезују са већим ризиком од срчаних болести, многе намирнице које садрже засићене масти имају и здравствених предности.

НХС (Натионал Хеалтх Сервице) одраслим мушкарцима саветује унос до 30 грама засићених масноћа дневно, а женама 20 грама.

Према смерницама Светске здравствене организације, мање од десет одсто дневних калорија требало би да буде из засићених масноћа, односно и те засићене би требало заменити незасићеним масноћама.

Научници већ годинама расправљају о опасностима и предностима масноћа јер прекомерно конзумирање може да повећа холестерол и доведе до срчаних болести, наводи НХС.

Др Аструп и његове колеге рекли су како је кампања усмерена против засићених масти довела до веће производње намирница са транс мастима које имају негативно дејство по здравље и нису нужне у нашој исхрани.

"Сматра се да је потрошња транс масти одговорна за 6 до 19 одсто свих болести срца у САД-у у 2006. години и да то узрокује чак 2.700 смртних случајева годишње у Великој Британији", рекао је др Аструп.

Данска је 2004. године забранила транс масти, а очекује се да би тај пример ускоро могла да следи и Европска унија.

С друге стране, проф. Навид Сатар са Универзитета у Глазгову сматра да су ове тврдње истраживача помало збуњујуће.

"Ако људи протумаче ово као да не треба бити умерен у конзумацији засићених масти, бојим се да би то могло да има штетне последице по јавно здравље. Без обзира на то што студија каже, засићене масти повећавају ниво холестерола и ризик од болести срца", рекла је проф. Сатар.

Проф. Тим Чико са Универзитета у Шефилду поручио је следеће:

"Саветујем људима да се држе онога што је сигурно; нека исхрана буде богата поврћем, воћем, орашастим плодовима, семенкама, маслиновим уљем, итд. Међутим, будите опрезни са конзумацијом слаткиша и грицкалица."

Б 92
фото:интернет